https://sputnikportal.rs/20210511/ispipavaju-teren-amerikanci-se-povlace-iz-avganistana--korak-blize-ruskim-granicama-1125322279.html
Испипавају терен: Американци се повлаче из Авганистана – корак ближе руским границама
Испипавају терен: Американци се повлаче из Авганистана – корак ближе руским границама
Sputnik Србија
Касарне, аеродроми, контролне тачке беспилотних летелица, складишта муниције и горива – одлазећи из Авганистана, Американци планирају да прошире своје војно... 11.05.2021, Sputnik Србија
2021-05-11T21:30+0200
2021-05-11T21:30+0200
2021-08-26T01:13+0200
свет
вести
сад
повлачење војске
узбекистан
таџикистан
војне базе
авганистан
русија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110886/04/1108860464_0:255:3077:1985_1920x0_80_0_0_873d913a27bf64ad4eafd0f1b12485da.jpg
Како саопштава „Вол стрит џурнал“ позивајући се на своје изворе у администрацији актуелног америчког председника Џоа Бајдена, САД уопште не намеравају да препусте авганистанску владу њеној судбини. Пентагон ће наставити да подржава Кабул, да прати акције Талибана и других екстремистичких група у региону.Осим тога, у авганистанској престоници остаје око 1.000 службеника америчке амбасаде, што значи да би неко требало да осигурава њихову безбедност. Стога Бела кућа разматра опције распоређивања војних база у суседним земљама – Узбекистану и Таџикистану, али како се истиче, противречности са Русијом и Кином компликују планове Бајденове администрације, а процес ће се, вероватно, успорити.Међутим, специјални представник САД за Авганистан Залмај Халилзад већ је испипао терен, када је недавно боравио у посети Ташкенку и Душанбеу. Стране су званично разговарале о примирју у Авганистану, али је било речи и о војним базама.Амерички лист подсећа да је под притиском Русије и Кине америчка војска напустила Узбекистан 2005., а Киргизију – деценију касније, „што је озбиљно закомпликовало војну логистику у региону“.Путин је недавно током састанка са председником Таџикистана Емомалијем Рахмоном подсетио да у Таџикистану постоји 201. база руских Оружаних снага, рекавши колеги да ће Москва учинити све што је у њеној моћи да подржи савезника. Истакао је да Русија ради на јачању таџичке војске и да ће наставити да помаже и у будућности. Заузврат, председник Рахмон је истакао да Таџикистан има најдужу границу са Авганистаном, указујући на јачање веза са Русијом у многим областима, посебно у сфери безбедности. Изгледа да док у Таџикистану постоји руска база, Американце неће пустити на територију те земље.Са Узбекистаном је нешто другачија ситуација. Ташкент је двапут био члан ОДКБ, али сада формално није везан са Москвом уговорним обавезама.У земљи су већ распоређивани амерички војници. У октобру 2001. године потписан је споразум о издавању аеродрома Карши-Ханабад у закуп Пентагону. Тамо је пребачена ескадрила војно-транспортних авиона С-130, око 10 хеликоптера „Блек хок“ 1.500 војника. Од 2005. године ваздухопловна база су користили руски војници, у светлу повратка Узбекистана у ОДКБ. Данас се тамо налазе искључиво националне ваздухопловне снаге. Ташкент не жури да поново даје у закуп аеродром Карши-Ханабад.Представник узбекистанског Министарства одбране рекао је да је политика Узбекистана у области безбедности заснована на принципу неучешћа у мировним операцијама и војним сукобима у иностранству. Како је истакао, у основним документима постоје јасни одговори на таква питања – „нећемо допустити размештање страних војних база и објеката на нашој територији. Тај принцип је садржан и у Уставу и у концепту спољне политике земље“.Све је мање времена за доношење одлуке – Американци и њихови НАТО савезници морају напустити Авганистан до 11. септембра.Подсетимо, амерички председник Џо Бајден средином априла је саопштио да се завршава најдужи рат у историји САД. Истакао је да се неће журити са повлачењем војске и запретио је „Талибанима“ оштрим одговором уколико терористи покушају да нападну коалиционе снаге. За 20 година коалиција на челу са Вашингтоном није сломила „Талибане“.Према мишљењу стручњака, долазак „Талибана“ на власт нагло ће радикализовати регион. Постоји ризик да се исламисти неће зауставити на томе и да ће покушати да увуку и суседне државе у орбиту утицаја, укључујући земље средње Азије - савезнике Русије у ОДКБ.А уколико једна од њих буде изложена нападу терориста, Москва ће морати да се умеша.Прочитајте још:
https://sputnikportal.rs/20210504/ruski-vojni-ekspert-amerika-se-porazena-povlaci-iz-avganistana-1125251731.html
сад
узбекистан
таџикистан
авганистан
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, вести, сад, повлачење војске, узбекистан, таџикистан, војне базе, авганистан, русија
свет, вести, сад, повлачење војске, узбекистан, таџикистан, војне базе, авганистан, русија
Испипавају терен: Американци се повлаче из Авганистана – корак ближе руским границама
21:30 11.05.2021 (Освежено: 01:13 26.08.2021) Касарне, аеродроми, контролне тачке беспилотних летелица, складишта муниције и горива – одлазећи из Авганистана, Американци планирају да прошире своје војно присуство у суседним државама. Где би могле да се појаве нове америчке војне базе?
Како саопштава „Вол стрит џурнал“ позивајући се на своје изворе у администрацији актуелног америчког председника Џоа Бајдена, САД уопште не намеравају да препусте авганистанску владу њеној судбини.
Пентагон ће наставити да подржава Кабул, да прати акције Талибана и других екстремистичких група у региону.
Осим тога, у авганистанској престоници остаје око 1.000 службеника америчке амбасаде, што значи да би неко требало да осигурава њихову безбедност. Стога Бела кућа разматра опције распоређивања војних база у суседним земљама – Узбекистану и Таџикистану, али како се истиче, противречности са Русијом и Кином компликују планове Бајденове администрације, а процес ће се, вероватно, успорити.
Међутим, специјални представник САД за Авганистан Залмај Халилзад већ је испипао терен, када је недавно боравио у посети Ташкенку и Душанбеу. Стране су званично разговарале о примирју у Авганистану, али је било речи и о војним базама.
Амерички лист подсећа да је под притиском Русије и Кине америчка војска напустила Узбекистан 2005., а Киргизију – деценију касније, „што је озбиљно закомпликовало војну логистику у региону“.
Намере Вашингтона не могу да не забрињавају Москву. Базе у централној Азији омогућиће САД да извиђају јужне ободе Русије и да утичу на унутрашњу политику њених суседа. Са друге стране, и Ташкент и Душанбе су важни савезници Москве у централној Азији, а Таџикистан је део Организације договора за колективну безбедност (ОДКБ).
Путин је недавно током састанка са председником Таџикистана Емомалијем Рахмоном подсетио да
у Таџикистану постоји 201. база руских Оружаних снага, рекавши колеги да ће Москва учинити све што је у њеној моћи да подржи савезника. Истакао је да Русија ради на јачању таџичке војске и да ће наставити да помаже и у будућности. Заузврат, председник Рахмон је истакао да Таџикистан има најдужу границу са Авганистаном, указујући на јачање веза са Русијом у многим областима, посебно у сфери безбедности. Изгледа да док у Таџикистану постоји руска база, Американце неће пустити на територију те земље.
Са Узбекистаном је нешто другачија ситуација. Ташкент је двапут био члан ОДКБ, али сада формално није везан са Москвом уговорним обавезама.
У земљи су већ распоређивани амерички војници. У октобру 2001. године потписан је споразум о издавању аеродрома Карши-Ханабад у закуп Пентагону. Тамо је пребачена ескадрила војно-транспортних авиона С-130, око 10 хеликоптера „Блек хок“ 1.500 војника. Од 2005. године ваздухопловна база су користили руски војници, у светлу повратка Узбекистана у ОДКБ. Данас се тамо налазе искључиво националне ваздухопловне снаге. Ташкент не жури да поново даје у закуп аеродром Карши-Ханабад.
Представник узбекистанског Министарства одбране рекао је да је политика Узбекистана у области безбедности заснована на принципу неучешћа у мировним операцијама и војним сукобима у иностранству. Како је истакао, у основним документима постоје јасни одговори на таква питања – „нећемо допустити размештање страних војних база и објеката на нашој територији. Тај принцип је садржан и у Уставу и у концепту спољне политике земље“.
Очигледно је да ни Таџикистан ни Узбекистан не горе од жеље да виде америчке војнике на својој територији. Али Пентагон има резервни план. Како наводи „Вол стрит џурнал“, уколико Ташкент и Душанбе одбију, Вашингтон ће проширити своје војно присуство у арапским земљама Персијског залива. Поред тога, у Арапском мору могу трајно држати ударну групу носача авиона.
Све је мање времена за доношење одлуке – Американци и њихови НАТО савезници морају напустити Авганистан до 11. септембра.
Подсетимо, амерички председник Џо Бајден средином априла је саопштио да се завршава најдужи рат у историји САД. Истакао је да се неће журити са повлачењем војске и запретио је „Талибанима“ оштрим одговором уколико терористи покушају да нападну коалиционе снаге. За 20 година коалиција на челу са Вашингтоном није сломила „Талибане“.
Према мишљењу стручњака, долазак „Талибана“ на власт нагло ће радикализовати регион. Постоји ризик да се исламисти неће зауставити на томе и да ће покушати да увуку и суседне државе у орбиту утицаја, укључујући земље средње Азије - савезнике Русије у ОДКБ.
А уколико једна од њих буде изложена нападу терориста, Москва ће морати да се умеша.
