https://sputnikportal.rs/20210512/ljubinka-milincic-opasnost-na-vratima-rusije--u-borbi-za-mir-nece-ostati-ni-kamen-na-kamenu-video-1125335345.html
Љубинка Милинчић: Опасност на вратима Русије — у борби за мир неће остати ни камен на камену /видео/
Љубинка Милинчић: Опасност на вратима Русије — у борби за мир неће остати ни камен на камену /видео/
Sputnik Србија
Уколико би се НАТО ракете нашле на територији Украјине, Русија би то доживела као стратешку опасност и предузела би одговарајуће мере. Места за компромисе не... 12.05.2021, Sputnik Србија
2021-05-12T21:00+0200
2021-05-12T21:00+0200
2021-07-22T16:56+0200
русија
свет
вести
видео
мултимедија
љубинка милинчић: мој поглед на русију
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/0c/1125327850_0:0:3072:1738_1920x0_80_0_0_47ba07ffb9a201150af696aac680ce7e.jpg
Тако говоре политички аналитичари коментаришући нову иницијативу украјинског председника Зеленског да на наредном састанку НАТО-а половином јуна добије мапу пута за улазак у НАТО.Председник Пољске Анджеј Дуда обећао му је да ће се у Бриселу разговарати о безбедности Украјине, јер је то по дефиницији интерес целе Европе.И администрација америчког председника Џозефа Бајдена, на кога Зеленски рачуна као на доброг познаваоца Украјине, сматра да врата НАТО-а треба да остану отворена за нове чланице када испуне своје обавезе о чланству, али неће учинити ништа да испуни жеље Зеленском.Ако се зна да се Немачка, Француска и Холандија одлучно противе пријему Украјине у Алијансу, шансе да се то ипак догоди су минималне. Па ипак, теоретски постоје.Oбјава рата РусијиПракса показује да у НАТО не може ући земља која има територијалне проблеме, мада таква забрана званично не постоји. Дакле — напори Зеленског би, можда, могли да дају резултате, иако му чланице Алијансе дају само вербалну подршку, свесни да је то готово равно објави рата Русији. Чак и ако би Украјина, неким чудом, успела претходно да регулише односе са Донбасом и Луганском, морала би да призна да је Крим руски. А то је већ у сфери фантастике.Џејми Шеј, један од бивших функционера Алијансе, каже да је за улазак у НАТО потребно одговорити на три питања. Прво — да ли је Украјина спремна? Он и одговара — не. Друго — да ли је НАТО спреман да је прими? И опет одговара — не. На треће питање нема сигуран одговор, а оно гласи — да ли је Европа свесна да би ширењем НАТО-а морало много тога да се мења у организацији Уније?На опрез позива и бивши главнокомандујући НАТО-а Џејмс Ставридис, који прогнозира да ће се у случају рата између Русије и Украјине Вашингтон и НАТО „категорички успротивити, али неће ништа предузети“, а да ће победити — Русија.Питање уласка Украјине у НАТО није ново — о томе се упорно говори још од 2014. године, када је Врховна рада изменила два закона и тако одустала од несврстаног статуса државе. У јуну 2016. усвојени су додатни амандмани који чланство у НАТО-у дефинишу као спољнополитички циљ земље. У фебруару 2019. украјински парламент усвојио је амандмане на Устав, обезбеђујући политику земље ка Европској унији и НАТО-у. Украјина је постала шеста држава која је добила статус партнера НАТО-а са проширеним могућностима.За Украјину нико не би ратоваоСарадња НАТО-а и Украјине почела је 1992. године, када се Украјина, након добијања независности, придружила Савету северноатлантске сарадње.Две године касније она је, пре свих држава ЗНД, закључила споразум о „Партнерству за мир“, за којим ће 2005, после Наранџасте револуције, уследити „Убрзани дијалог“ као први корак уласка Украјине у Алијансу.Доласком на власт Виктора Јануковича, 2010. године, спољнополитички приоритет ће поново постати ванблоковска политика Украјине. И то је, како изгледа, максимум који Украјина данас може постићи. А чак и кад би могла више, то опет не би значило пуноправно чланство, а поготову не право на фамозни „члан 5“, који одређује да је напад на једну чланицу Алијансе напад на све, те захтева одговор од свих. За Украјину нико не би ратовао, па ни велики део Украјинаца.Претходне емисије „Мој поглед на Русију“:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, свет, вести, видео, мултимедија, љубинка милинчић: мој поглед на русију
русија, свет, вести, видео, мултимедија, љубинка милинчић: мој поглед на русију
Љубинка Милинчић: Опасност на вратима Русије — у борби за мир неће остати ни камен на камену /видео/
21:00 12.05.2021 (Освежено: 16:56 22.07.2021) Уколико би се НАТО ракете нашле на територији Украјине, Русија би то доживела као стратешку опасност и предузела би одговарајуће мере. Места за компромисе не би било. Не би дошло до рата, али би борба за мир била таква да ни камен на камену не би остао.
Тако говоре политички аналитичари коментаришући нову иницијативу украјинског председника Зеленског да на наредном састанку НАТО-а половином јуна добије мапу пута за улазак у НАТО.
Председник Пољске Анджеј Дуда обећао му је да ће се у Бриселу разговарати о безбедности Украјине, јер је то по дефиницији интерес целе Европе.
И администрација америчког председника Џозефа Бајдена, на кога Зеленски рачуна као на доброг познаваоца Украјине, сматра да врата НАТО-а треба да остану отворена за нове чланице када испуне своје обавезе о чланству, али неће учинити ништа да испуни жеље Зеленском.
Ако се зна да се Немачка, Француска и Холандија одлучно противе пријему Украјине у Алијансу, шансе да се то ипак догоди су минималне. Па ипак, теоретски постоје.
Пракса показује да у НАТО не може ући земља која има територијалне проблеме, мада таква забрана званично не постоји. Дакле — напори
Зеленског би, можда, могли да дају резултате, иако му чланице Алијансе дају само вербалну подршку, свесни да је то готово равно објави рата
Русији. Чак и ако би Украјина, неким чудом, успела претходно да регулише
односе са Донбасом и Луганском, морала би да призна да је Крим руски. А то је већ у сфери фантастике.
Џејми Шеј, један од бивших функционера Алијансе, каже да је за улазак у НАТО потребно одговорити на три питања. Прво — да ли је Украјина спремна? Он и одговара — не. Друго — да ли је НАТО спреман да је прими? И опет одговара — не. На треће питање нема сигуран одговор, а оно гласи — да ли је Европа свесна да би ширењем НАТО-а морало много тога да се мења у организацији Уније?
Руски став о томе одавно је познат. Још 2008. године, на састанку Русија—НАТО, коме је присуствовао Владимир Путин, упозорио је колеге да је Украјина вештачка творевина створена из делова територије источне Европе и делова Русије. Уколико би ушла у НАТО, просто би се распала.
На опрез позива и бивши главнокомандујући НАТО-а Џејмс Ставридис, који прогнозира да ће се
у случају рата између Русије и Украјине Вашингтон и НАТО „категорички успротивити, али неће ништа предузети“, а да ће победити — Русија.
Питање уласка Украјине у НАТО није ново — о томе се упорно говори још од 2014. године, када је Врховна рада изменила два закона и тако одустала од несврстаног статуса државе. У јуну 2016. усвојени су додатни амандмани који чланство у НАТО-у дефинишу као спољнополитички циљ земље. У фебруару 2019. украјински парламент усвојио је амандмане на Устав, обезбеђујући политику земље ка Европској унији и НАТО-у. Украјина је постала шеста држава која је добила статус партнера НАТО-а са проширеним могућностима.
За Украјину нико не би ратовао
Сарадња НАТО-а и Украјине почела је 1992. године, када се Украјина, након добијања независности, придружила Савету северноатлантске сарадње.
Две године касније она је, пре свих држава ЗНД, закључила споразум о „Партнерству за мир“, за којим ће 2005, после Наранџасте револуције, уследити „Убрзани дијалог“ као први корак уласка Украјине у Алијансу.
Доласком на власт Виктора Јануковича, 2010. године, спољнополитички приоритет ће поново постати ванблоковска политика Украјине.
Наранџаста револуција ће опет променити курс државе, чланство у НАТО-у постаће поново приоритет, а 2020. године Северноатлантски савет прогласиће Украјину партнером с проширеним могућностима, каквих има укупно шест у свету.
И то је, како изгледа, максимум који Украјина данас може постићи. А чак и кад би могла више, то опет не би значило пуноправно чланство, а поготову не право на фамозни „члан 5“, који одређује да је напад на једну чланицу Алијансе напад на све, те захтева одговор од свих. За Украјину нико не би ратовао, па ни велики део Украјинаца.
Претходне емисије „Мој поглед на Русију“:
