https://sputnikportal.rs/20210512/moskva-ne-dozvoliti-da-arktik-sklizne-u-konfrontaciju-1125327949.html
Москва: Не дозволити да Арктик склизне у конфронтацију
Москва: Не дозволити да Арктик склизне у конфронтацију
Москва не посматра Арктички регион као на ратиште, позива на избегавање ескалације и конфронтације, изјавио је за Спутњик специјални изасланик Министарства... 12.05.2021, Sputnik Србија
2021-05-12T11:39+0200
2021-05-12T11:39+0200
2021-08-26T01:13+0200
свет
вести
арктик
русија
/html/head/meta[@name='og:title']/@content
/html/head/meta[@name='og:description']/@content
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/0c/1125327918_0:192:3281:2047_1920x0_80_0_0_f038e5cd1b3c3d990e8a455461b3a366.jpg
„Наравно, не смемо дозволити да арктички регион склизне у конфронтацију. Ми смо за деескалацију и за дијалог. Нажалост, не деле сви партнери на Арктику ово гледиште“, рекао је Корчунов.Према његовим речима, постоје два могућа развоја догађаја.Он је нагласио да би Москва желела да избегне други сценарио за арктички регион „који је још увек зона ниских тензија, мира и сарадње“.„Русија не посматра Арктик као ратиште. То се објашњава, пре свега, значајем који Арктик има за наше националне интересе, пре свега економске“, закључио је дипломата.Растуће потенцијалне претњеКорчунов је истакао да је Русије принуђена да у свом војном планирању узме у обзир растуће потенцијалне претње на Арктику.„Видимо такве знаке повећања војно-политичке напетости у региону, повећања активности контингента држава-чланица НАТО-а, пре свега неарктичких држава. То нас забрињава. Наравно, ово морамо узети у обзир у нашем војном планирању на Арктику“, објаснио је Корчунов.Москва спремна на контакте на АрктикуКорчунов је додао да је Русија у Арктичком савету спремна за контакте на високом нивоу ради очувања Арктика као региона мира и конструктивне сарадње.„За сада нема говора о припреми таквог самита. Али Руска Федерација, наравно, као највећа арктичка земља која преузима председавање Арктичким саветом, биће спремна за све контакте, укључујући и на највишем нивоу, у интересу очувања Арктика као територије мира и конструктивне сарадње“, рекао је Корчунов коментаришући могућност одржавања самита арктичких држава на највишем нивоу. Он је рекао да за сада није било директних контаката између руских и америчких институција, али је било контаката амбасадора двеју земаља. Русија у мају 2021. године преузима двогодишње председавање (до 2023.) Арктичким саветом од Исланда.Арктички савет је основан 1996. године у складу са Отавском декларацијом и представља међувладин форум на високом нивоу који промовише сарадњу у региону, посебно у области заштите животне средине. У Савету су Данска (укључујући Гренланд и Фарска острва), Исланд, Канаду, Норвешку, Русију, САД, Финску и Шведску.Прочитајте још:
https://sputnikportal.rs/20210409/rusija-rusija-nikome-ne-preti-na-arktiku-tenzije-izazivaju-vojne-aktivnosti-amerike-1125049646.html
арктик
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
свет, вести, арктик, русија
свет, вести, арктик, русија
Москва: Не дозволити да Арктик склизне у конфронтацију
11:39 12.05.2021 (Освежено: 01:13 26.08.2021) Москва не посматра Арктички регион као на ратиште, позива на избегавање ескалације и конфронтације, изјавио је за Спутњик специјални изасланик Министарства спољних послова Русије и високи званичник Арктичког савета из Руске Федерације Николај Корчунов.
„Наравно, не смемо дозволити да арктички регион склизне у конфронтацију. Ми смо за деескалацију и за дијалог. Нажалост, не деле сви партнери на Арктику ово гледиште“, рекао је Корчунов.
Према његовим речима, постоје два могућа развоја догађаја.
„Или је то деескалација – спремност за дијалог и одустајање од оптужујуће реторике. Или је то пут ескалације, када државе не показују спремност за мултилатерални дијалог, када се државе користе оптужујућу реторику, самим тим подстичући информациону конфронтацију“, објаснио је званичник.
Он је нагласио да би Москва желела да избегне други сценарио за арктички регион „који је још увек зона ниских тензија, мира и сарадње“.
„Русија не посматра Арктик као ратиште. То се објашњава, пре свега, значајем који Арктик има за наше националне интересе, пре свега економске“, закључио је дипломата.
Растуће потенцијалне претње
Корчунов је истакао да је Русије принуђена да у свом војном планирању узме у обзир растуће потенцијалне претње на Арктику.
„Видимо такве знаке повећања војно-политичке напетости у региону, повећања активности контингента држава-чланица НАТО-а, пре свега неарктичких држава. То нас забрињава. Наравно, ово морамо узети у обзир у нашем војном планирању на Арктику“, објаснио је Корчунов.
„Не треба потцењивати ризик трке у наоружању. Ту је важна конструктивна сарадња у Арктичком савету у војно-политичку сферу. Русија је спремна за одговарајуће мултилатералне војне контакте који би били усмерени на смањење напетости, спречавање конфликтних ситуација, неспоразума и нетачних процена војних потенцијала“, нагласио је Корчунов.
Москва спремна на контакте на Арктику
Корчунов је додао да је Русија у Арктичком савету спремна за контакте на високом нивоу ради очувања Арктика као региона мира и конструктивне сарадње.
„За сада нема говора о припреми таквог самита. Али Руска Федерација, наравно, као највећа арктичка земља која преузима председавање Арктичким саветом, биће спремна за све контакте, укључујући и на највишем нивоу, у интересу очувања Арктика као територије мира и конструктивне сарадње“, рекао је Корчунов коментаришући могућност одржавања самита арктичких држава на највишем нивоу.
Он је рекао да за сада није било директних контаката између руских и америчких институција, али је било контаката амбасадора двеју земаља.
Русија у мају 2021. године преузима двогодишње председавање (до 2023.) Арктичким саветом од Исланда.
Арктички савет је основан 1996. године у складу са Отавском декларацијом и представља међувладин форум на високом нивоу који промовише сарадњу у региону, посебно у области заштите животне средине. У Савету су Данска (укључујући Гренланд и Фарска острва), Исланд, Канаду, Норвешку, Русију, САД, Финску и Шведску.
