Ово је као ватромет у паклу: Страшно искуство Срба који су се нашли у унакрсној ватри у Израелу
19:19 12.05.2021 (Освежено: 03:13 26.08.2021)
© AP Photo / Heidi Levine
Пратите нас
Изгледало је као ватромет, у паклу. Небо прекривено ракетама. Нисам се до сада плашио, али једна је пала на сто метара од места где живим. Није било пријатно. Лагао бих када бих рекао да се не плашим, прича за Спутњик Никола Миленковић, Србин који се нашао у унакрсној ватри у до сада највећем сукобу пројектилима у појасу Газе.
Велика заједница Срба који живе у Израелу сместила се у Тел Авив који је протекле ноћи непрекидно гранатиран. Експлозије су одјекивале и јутрос, када смо контактирали наше људе, а Николу Миленковића из Власотинца који у овом граду живи последњих седам година затекли смо задиханог на вратима стана.
"Управо сам се вратио с посла, мало раније, јер нам је Хамас од шест сати најавио гранатирање по центру. Ако кажу од шест, то значи да ће почети око пола пет, пет, па је онда згодно бити на време код куће, близу склоништа", каже Миленковић који ради у једној компанији као менаџер пројеката.
Никола Миленковић пожурио је с посла кући, Хамас је најавио гранатирање за 18 часова, а то, каже, значи да ће сигурно почети пре пет, треба потражити склониште.
© Фото : Спутњику уступио Никола Миленковић
Срби између пројектила у Тел Авиву
Он додаје да је у уторак увече доживео своје прво страшно искуство са гранатирањем, пошто је у последњих тридесет година колико живи у Израелу имао срећу да је у време напада увек био на другом месту.
"Раније сам живео у провинцији, тада ме је гранатирао Хезболах из Либана, али синоћ је у исто време полетело преко 130 ракета, то је требало пресрести. Чак и да пресретну 95 одсто пројектила, што се и догодило, опет ће пет одсто да падне. Тако је једна пала на 100 метара од места где живим. Али шта да радимо, падају и њима, падају нама, па ком опанци, ком обојци. Кад се за пар дана сви уморе, биће опет неког мира и тако до следеће или за две године, па идемо Јово наново, тако је увек на Блиском Истоку", каже Миленковић.
Уз стан обавезно и склониште од бетона и челика
Он додаје да је у Изреалу јако важно имати добро склониште. Са девојком живи у згради изграђеној шездесетих година прошлог века, која нема свој заклон од граната.
"По новим стандардима, све што је грађено од осамдесетих година, било да је реч о згради или кући, мора да има сопствено склониште од изливеног бетона и челичних капака. За овакву врсту ракетирања то је сасвим довољно. Ове старе зграде имају склоништа у подрумима или једно велико на неколико зграда, на пар минута, да може брзо да се отрчи".
Израелске безбедносне снаге у бомбардованом предграђу Тел Авива
© AFP 2023 / AHMAD GHARABLI
Никола Миленковић додаје да се до сада осећао прилично безбедно, али да је ноћас, када је ракета пала близу његове зграде схватио колико је ситуација озбиљна.
"Далеко је од безбедног. Рачунам да по принципу вероватноће неће ударити два пута у исто место. Не знам да ли је предност или недостатак то што Палестинци користе непрецизно наоружање. По принципу вероватноће, мале су шансе да ударе на исто место, јер не могу да нишане толико прецизно, али баш због тога што је непрецизно, немаш појма где ће да груне", каже Миленковић.
Уместо будилника - сирене
Сна протекле ноћи није било ни у дому Петковића. После кратког затишја, сирене које упозоравају на ракетни напад огласиле су се и рано јутрос.
"Ноћ је била јако тешка, напади су почели око девет синоћ. Први пут у последњих двадесетак година испаљена је велика количина ракета на сам центар Израела који је најнасељенији. По неким проценама испаљено је између 300 и 400 ракета. Током ноћи поново се огласила сирена, било је око три сата. Многи људи су били јако уплашени, сишли смо у склоништа, једна жена је погинула, има повређених", каже нам глава породице, Бојан Петковић.
Породица Петковић овде је провела већи део ноћи, имају срећу да је склониште у њиховој згради, што није случај са старијим грађевинама.
© Фото : Спутњику уступио Бојан Петковић
Он са супругом и децом у Израелу живи већ 20 година. Каже да последњих дана, нажалост, нису доживели ништа ново, јер већ имају дебело искуство са ракетним нападима.
Траума за децу
"На сваке две, три године ово доживимо, али овај напад је био најинтензивнији. Људи су генерално уплашени, ја се не бојим, мислим да нема разлога за страх, верујем да израелска војска може да реши овај проблем јако брзо. Најважније је сачувати децу, али и објаснити им о чему се ради. Мања деца мање разумеју, па све ово боље подносе, али са мало старијом је проблем, сви се плаше, понеки имају и посттрауматске симптоме", каже Петковић.
Овај Београђанин у Тел Авиву је запослен као програмер, па од када је почело гранатирање може да ради и од куће. То је препорука за све чији посао то дозвољава, али се не придржавју сви.
"Пуно људи иде на посао, али проблем је у томе што су школе и вртићи затворени, па ко год може да остане код куће, ради од куће. Продавнице раде најнормалније, имамо посебне апликације, али и групе на Телеграму и другим мрежама где у реалном времену стижу позиви на узбуну и подаци о томе шта се дешава", каже Петковић.
Ракете лансиране из Газе лете према Тел Авиву
© AFP 2023 / MAHMUD HAMS
Он додаје да га још нико из амбасаде Србије у Израелу није контактирао да провери да ли је његова породица добро. Верује да ситуација неће ескалирати.
"Али то не значи да нам се ово неће поново десити за коју годину", каже Бојан Петковић из Тел Авива.
