https://sputnikportal.rs/20210516/muzicari-o-djordju-marjanovicu-bio-je-za-nas--isto-sto-i-elvis-za-svet--nulta-tacka-rokenrola-1125381293.html
Музичари о Ђорђу Марјановићу: Био је за нас исто што и Елвис за свет – нулта тачка рокенрола
Музичари о Ђорђу Марјановићу: Био је за нас исто што и Елвис за свет – нулта тачка рокенрола
Sputnik Србија
Иако није изводио рокенрол, Ђорђе Марјановић је био нулта тачка рокенрола у Југославији. По његовом понашању на сцени, по имиџу пре него музици, оно што је... 16.05.2021, Sputnik Србија
2021-05-16T21:07+0200
2021-05-16T21:07+0200
2021-05-19T16:10+0200
култура
ђорђе марјановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/0f/1125371632_0:199:2843:1806_1920x0_80_0_0_70ad66c4525b87aa4bb7961710f8558a.jpg
Домаћи Пол Енка или Елвис Присли, који је на сцену увео рокенрол манире попут бацања сакоа, играња и падања на сцени, скидање микрофона са сталка, силажење у публику, Ђорђе Марјановић наговестио је ново доба. Није изводио рокенрол, али је био рокер у души – он је био међу музичким пионирима који су пркосили фолклору, старој музици, тишини у публици, узорном понашању, доносећи неке нове мелодије у живот Југославије. А и шире.Данас се песме и препеви Ђорђа Марјановића налазе на репертоару многих млађих уметника, од Владе и Гилета, Идола, Јарбола, ВИС Лимунаде, до Лене Ковачевић, свих оних који су у тим мелодијама и текстовима чули много више од гласа једног духа и једног времена.Нулта тачка рокенролаСрђан Гојковић Гиле, фронтмен „Електричног оргазма“, који је са Владом Дивљаном, Пиком и Швабом изводио нумеру „Лутка која каже не“, Марјановићев препев француске шансоне Мишела Полнарефа, слушао је Ђорђа још као дете.„Он је први увео ’драму’ на сцену, дакле оно што је карактеристично за рокенрол“, додаје он.У тренутку када су постојали следбеници Микија Јевремовића, такозвани „микисти“ и обожаваоци Марјановића „ђокисти“, Гиле је бодрио „ђокисте“ и читао о томе како су га на рукама носили по Теразијама после концерта у Дому синдиката.„Он је заиста био дух нечега новог, модерног, и представљао је велики прелом у односу на извођаче популарне музике до њега. Отворио је врата и рокенролу и популарној музици коју ми данас знамо као музички жанр у ширем смислу“, наводи Гиле.Лена Ковачевић – у музику Марјановића заљубљена од детињстваЏез уметница Лена Ковачевић признаје да је у музику Ђорђа Марјановића заљубљена од детињства, а његов глас и карактер и дан данас асоцирају је на неко господско време.„Имала сам част да га упознам, да са симфонијским оркестром изводим ’Звиждук у осам’. И поред ове песме, која ја обележила читаве генерације, Ђорђе Марјановић је обележио наше животе својом честитошћу, скромношћу, искреношћу и великим талентом“, каже за Спутњик Лена Ковачевић.ВИС Лимунада: Музика Ђорђа Марјановића мирила је генерацијеБеоградски састав ВИС Лимунада који изводи неколико нумера Ђорђа Марјановића, тим песмама плови у прошлост, али, како кажу и до симфоније за лепшу будућност.„Песме које ми данас изводимо носе фине ноте, благе хармоније, паметне и промишљене а опет лагане теме. Домаћи рокенрoл је понекад нападан, док ова музика нема ту врсту агресије у себи“, каже за Спутњик Миоград Нинић из бенда ВИС Лимунада.Ђорђе Марјановић био је спона између генерација, јер су италијански и француски шлагери и шансоне које је он изводио старијима били препознатљиви. Са друге стране, његов наступ је био енергичан, тинејџерски, у Елвисовом стилу, а отуда близак омладини. Међутим, за ВИС Лимунаду, Ђорђе Марјановић није био само извођач, већ друштвени феномен који је симболизовао отварање Југославије ка западној култури.„У тренутку када је Ђорђе Марјановић освајао срца публике на фестивалима као што су ’Златни микрофон’, ’Опатијски фестивал’ и други, та је музика значила одлазак у будућност и ослобађање од друштвених, политичких, уметничких стега тога времена. За нас његова музика не значи одлазак у будућност већ путовање у имагинарну прошлост у којем би требало да је била могућа нека светла будућност“, закључује певач Лимунаде.Прочитајте још:► Како се Руски дом опростио од великог Ђорђа Марјановића► Ђорђе Марјановић је био спреман сав да изгори за песму, а то се не учи, певач се с тим рађа► Колумна Љубинке Милинчић - Лудо срце, заувек је стало: Отишао је Човек за којим ће сви да жале
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, ђорђе марјановић
култура, ђорђе марјановић
Музичари о Ђорђу Марјановићу: Био је за нас исто што и Елвис за свет – нулта тачка рокенрола
21:07 16.05.2021 (Освежено: 16:10 19.05.2021) Иако није изводио рокенрол, Ђорђе Марјановић је био нулта тачка рокенрола у Југославији. По његовом понашању на сцени, по имиџу пре него музици, оно што је Елвис био за светску музику, Ђорђе је био за нас, каже за Спутњик фронтмен „Електричног оргазма“, Срђан Гојковић Гиле.
Домаћи Пол Енка или Елвис Присли, који је на сцену увео рокенрол манире попут бацања сакоа, играња и падања на сцени, скидање микрофона са сталка, силажење у публику, Ђорђе Марјановић наговестио је ново доба. Није изводио рокенрол, али је био рокер у души – он је био међу музичким пионирима који су пркосили фолклору, старој музици, тишини у публици, узорном понашању, доносећи неке нове мелодије у живот Југославије. А и шире.
Данас се песме и препеви Ђорђа Марјановића налазе на репертоару многих млађих уметника, од Владе и Гилета, Идола, Јарбола, ВИС Лимунаде, до Лене Ковачевић, свих оних који су у тим мелодијама и текстовима чули много више од гласа једног духа и једног времена.
Срђан Гојковић Гиле, фронтмен „
Електричног оргазма“, који је са Владом Дивљаном, Пиком и Швабом изводио нумеру „
Лутка која каже не“, Марјановићев препев француске шансоне Мишела Полнарефа, слушао је Ђорђа још као дете.
„За мене лично, он је био преломна личност популарне музике. Он није изводио рокенрол, али јесте искорачио из уштогљеног, забављачког тренда који је владао у том тренутку у југословенској музици ка освајању слободе“, истиче Гиле.
„Он је први увео ’драму’ на сцену, дакле оно што је карактеристично за рокенрол“, додаје он.
У тренутку када су постојали следбеници Микија Јевремовића, такозвани „микисти“ и обожаваоци Марјановића „ђокисти“, Гиле је бодрио „ђокисте“ и читао о томе како су га на рукама носили по Теразијама после концерта у Дому синдиката.
„Он је заиста био дух нечега новог, модерног, и представљао је велики прелом у односу на извођаче популарне музике до њега. Отворио је врата и рокенролу и популарној музици коју ми данас знамо као музички жанр у ширем смислу“, наводи Гиле.
Лена Ковачевић – у музику Марјановића заљубљена од детињства
Џез уметница Лена Ковачевић признаје да је у музику Ђорђа Марјановића заљубљена од детињства, а његов глас и карактер и дан данас асоцирају је на неко господско време.
„Имала сам част да га упознам, да са симфонијским оркестром изводим ’Звиждук у осам’. И поред ове песме, која ја обележила читаве генерације, Ђорђе Марјановић је обележио наше животе својом честитошћу, скромношћу, искреношћу и великим талентом“, каже за Спутњик Лена Ковачевић.
ВИС Лимунада: Музика Ђорђа Марјановића мирила је генерације
Београдски састав ВИС Лимунада који изводи неколико нумера Ђорђа Марјановића, тим песмама плови у прошлост, али, како кажу и до симфоније за лепшу будућност.
„Песме које ми данас изводимо носе фине ноте, благе хармоније, паметне и промишљене а опет лагане теме. Домаћи рокенрoл је понекад нападан, док ова музика нема ту врсту агресије у себи“, каже за Спутњик Миоград Нинић из бенда ВИС Лимунада.
Ђорђе Марјановић био је спона између генерација, јер су италијански и француски шлагери и шансоне које је он изводио старијима били препознатљиви. Са друге стране, његов наступ је био енергичан, тинејџерски, у Елвисовом стилу, а отуда близак омладини. Међутим, за ВИС Лимунаду, Ђорђе Марјановић није био само извођач, већ друштвени феномен који је симболизовао отварање Југославије ка западној култури.
„У тренутку када је Ђорђе Марјановић освајао срца публике на фестивалима као што су ’Златни микрофон’, ’Опатијски фестивал’ и други, та је музика значила одлазак у будућност и ослобађање од друштвених, политичких, уметничких стега тога времена. За нас његова музика не значи одлазак у будућност већ путовање у имагинарну прошлост у којем би требало да је била могућа нека светла будућност“, закључује певач Лимунаде.
