Награђени уметник Андреј Јосифовски о борби за чисту Србију: Није патриотски бацити фрижидер у реку
© Sputnik / Весна ЛапчевићАндреј Јосифовски Пијаниста испред галерије Озон
© Sputnik / Весна Лапчевић
Пратите нас
Све ово радим у залог за будућност моје домовине. Јако је важно да се то разуме да бисмо имали мање „хероја тастатуре“ који домовину бране тако што каче профилне слике у виду застава и других обележја, а онда бацају конзерве од пива у природу или изруче фрижидер у реку, каже Андреј Јосифовски познатији као Пијаниста.
Овом уличном уметнику 43. Салон архитектуре доделио је награду за дело „Save our home“ у категорији експеримент и истраживање. Награђени рад представља портрет Јована Мемедовића сачињен од пластичних флаша сакупљених са река који плута по Сави.
„Борим се против неких особина нашег друштва, против смећа које нас све више окружује. Надам се да ће моји радови успети да подигну свест о ваћности очувања природе и да ће можда права љубав и победити“, открива за Спутњик награђени аутор.
View this post on Instagram
Награда Салона архитектуре - прво јавно признање
Поводом првог институционалног признања за уметника који већ годинама, кроз јавни перформанс, скреће пажњу на проблеме нашег друштва, Јосифовски признаје да му оно изузетно значи.
„Никада нисам добио јавно признање, због чега желим да се захвалим храбром жирију који је награду доделио озбиљној теми каква је екологија наше земље. Сматрам да ова награда не припада само мени, већ свима онима који се баве очувањем животне средине Србије, а који немају довољно снажан глас који ће доћи до јавности“, каже Пијаниста за Спутњик.
© Фото : Петар СарчевПортрет Јована Мемедовића сачињен од 4 000 флаша
Портрет Јована Мемедовића сачињен од 4 000 флаша
© Фото : Петар Сарчев
Жири у саставу Дејан Тодоровић, Владимир Анђелковић, Огњен Ђуровић, Нада Јелић и Дејан Миљковић први пут су јавно проговорили о значају оваких уметничких подухвата, као што је „Save our home“ у којем се један лик оцртава слагањем мозаика од одбачених пластичних флаша сакупљених са река. Поставка површине 240 квадрата која је сачињена од 4000 старих пластичких флаша на веома упечатљив начин говори да у борби за животну средину може учествовати и уметност, и то уметност рециклаже.
„Све развијене земље одавно се баве рециклажом и употребљавају отпад у различите сврхе. Код нас ни култура ни свест о томе не постоје, иако је отпад идеалан за прављење уметничких дела. И не само уметности, широка је примена рециклираног материјала због чега се трудим да укажем на важност очувања животне средине јер смо од те природе сви ми и настали“, наводи Јосифовски.
Какав је то патриота који прља своју домовину
Пијаниста, који реке назива огледалом природе, овим пројектом започео је рад на „чишћењу“ Србије и мапирању дивљих депонија. Када види смеће у природи, пита се како неко ко воли своју земљу, ко је патриота, може да је прља.
© Фото : Небојша БабићУметност отпада шаље поруку да лепоту реке треба неговати
Уметност отпада шаље поруку да лепоту реке треба неговати
© Фото : Небојша Бабић
По професији архитекта, по избору улични уметник, Јосифовски о великим темама говори кроз слике, предмете, кроз перформанс, а они одјекују нашом земљом, враћајући наду у моћ уметности да подстиче на размишљање, да створи лепоту, да мења.
„Мени је драго да моји уметнички радови привлаче пажњу јер је уметност на овим просторима скрајнута“, сматра Пијаниста.
Он решење види у искораку уметности из музејских и галеријских установа, у њеном додиру са широком публиком, а тај се сусрет одиграва управо на улици.
„Уметност и даље има ту моћ да мења, да доведе до промена и зато она треба да буде доступна свима, зато уметност излази на улицу. Мој професор говорио је да ја стварам боје и за оне који никада неће ући у музеј. Моја уметност не подлеже захтевима галерија и музеја, она је слободна, а то је бескомпромисни услов стварања“, тврди Пијаниста.
Јосфовски открива и да са Јованом Мемедовићем наставља да се бори против дивљих депонија и одлагања смећа у природу.
„Не можемо васпитати оне који су ’забраздили’ у свом понашању, али можемо утицати на младе нараштаје. Ту настају промене“, закључује уметник.