Малагурски за Спутњик: Уједињење је почело - Црна Гора неће заувек остати подељена /видео/
19:38 20.05.2021 (Освежено: 13:42 24.01.2022)
© Sputnik
Пратите нас
Филм „Црна Гора – подељена земља“ Бориса Малагурског не бави се само прошлогодишњим литијама и грађанским протестима против усвајања Закона о слободи вероисповести, већ и историјом Црне Горе. Порука филма је да има наде, да Црна Гора неће заувек остати подељена, каже Малагурски за Спутњик пред светску премијеру филма у петак у Београду.
Да Црна Гора неће заувек остати подељена земља показују, према речима Малгурског, прошлогодишње литије које су у својој основи биле мултиетнички и мултиконфесионални протести против отимачине српских светиња.
Кадар из филма Бориса Малагурског „Црна Гора: Подељена земља“
© Спутњику уступио Борис Малагурски
„Уједињење народа је почело. Има наде. И као што је блаженопочивши митрополит у филму рекао, Црна Гора је почела да се враћа себи. Процес, дакле, није готов, али је почео. Када ме људи питају да ли филм има срећан крај, кажем да има јер је завршена владавина ДПС-а, али са друге стране, волим да кажем да има срећан почетак. Односно, ту где се филм завршава, почиње процес, који по мени иде у правом смеру“, каже Малагурски.
„Црна Гора – подељена земља“ – литије су биле само повод за снимање
Филм „Црна Гора – подељена држава“ биће премијерно приказан у Београду баш на Дан државности Црне Горе - 21. маја у 20 часова у биоскопу „Синеплекс Ушће“, а у суботу 22. маја је премијера у Новом Саду. Недеља 23. мај је резервисана за крагујевачку премијеру, 27. мај за премијеру у Младеновцу, а 28. мај за премијеру у Нишу. У Бања Луку филм стиже 12. јуна, а након тога је планирана премијера филма и у Црној Гори.
Догађаји од прошле године су, како каже, били окидач за снимање филма, али он се бави историјом Црне Горе.
„Покушава да чињенично објасни шта се кроз историју догађало у Црној Гори, улогу СПЦ у очувању идентитета, традиције и слободе тог народа који дуго није имао државу, али је имао верске владаре. Покушавамо да то објаснимо на приступачан начин, поготово млађим генерацијама који можда нису довољно упућени у тематику, а желели би да сазнају више о Црној Гори. Мислим да је то важна прича за наш народ“, објашњава Малагурски.
Последњи митрополитов интервју
У филму се испитују и узроци подела у Црној Гори током XX века и говори се и томе како су поједини црногорски политичари зарад остварења каријерних циљева постајали конвертити и од Срба се претварали у нешто друго – тако филм прати ставове и каријере Секуле Дрљевића, Мила Ђукановића, али и Милована Ђиласа.
„Ми смо у филму покушали, не на острашћени начин, него чињенично да покажемо шта су они говорили у једном, а шта у неком другом тренутку и да видимо који је био политички интерес, на који начин су остваривали моћ уз помоћ подела“, каже Малагурски.
Митрополит Амфилохије и Борис Малагурски
© Фото : Уступљено Спутњику
Филм је снимљен уз благослове митрополита Амфилохија и епископа Јоаникија, а у њему се, као саговорници појављују и садашњи премијер Здравко Кривокапић, министар правде Владимир Лепосавић, песник Матија Бећковић и историчар Јован Маркуш.
Нажалост, испоставило се да је интервју који је митрополит Амфилохије дао Малагурском за потребе филма, био последњи његов интервју. Митрополит се, према речима нашег саговорника јако радовао филму и стално се распитивао како снимање напредује. Када су сазнали да се митрополит упокојио, филмска екипа се сложила да филм буде њему и посвећен.
Наш саговорник каже да је, током снимања прошао кроз разне непријатности, од привођења у полицији до претњи. Привођење се догодило првог дана снимања, а испитивање у подгоричком центру безбедности трајало је око пет сати.
Претње су дошле касније, када је почело снимање на Цетињу. Тамо је екипа снимала традиционалну црногорску заставу, црвено-плаво-белу тробојку. Када је фотографија са тробојком објављена на друштвеним мрежама, „комите“ су почеле да прете Малагурском и његовом тиму.
„Мислим да такве одвратне претње у толиком броју нисам добијао ни од Албанаца када смо снимали „Косово – моменат у цивилизацији“. То ми је било некако тужно, јадно. На те људе гледам као на слуђене, изманипулисане људе из разних политичких циљева, који можда, ни сами не верују у то што раде, али програмирани да тако размишљају и делају“, истиче Малагурски.
