https://sputnikportal.rs/20210523/dilanov-80-rodjendan-decenije-originalnosti-i-kreativnog-ludila-1125425446.html
Диланов 80. рођендан: Деценије оригиналности и креативног лудила
Диланов 80. рођендан: Деценије оригиналности и креативног лудила
Sputnik Србија
Боб Дилан је уникатна особа не само зато што је толико дуго на естрадној, књижевној и музичкој сцени, него зато што је свих тих 60 и више година колико траје... 23.05.2021, Sputnik Србија
2021-05-23T21:30+0200
2021-05-23T21:30+0200
2021-05-23T21:11+0200
култура
боб дилан
рођендан
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110846/24/1108462446_0:0:2199:1242_1920x0_80_0_0_6f7a89e77cdab5ddf1b833d909b5e420.jpg
Добитник Нобелове награде за књижевност, песник и један од најзначајнијих рок музичара у историји Боб Дилан прославиће у понедељак, 24. маја, 80. рођендан.Оригинални пут – и трновит и бриљантанДиланов пут, кад се гледа са стране, понекад је био трновит, понекад бриљантан, а та врста оригиналности коју је он од првог дана увек приказивао остала је видљива и данас и он је једна икона можда и целог 20. века, сматра Бајац.Подсећа да је до пре две године постојала скепса у односу на његове године и креативност, а онда је његов последњи албум „вратио сву ону веру коју су скептици некад у њега имали“ и тим албумом је, с правом, избрисао те сумње.Песма о убиству Кенедија од 17 минута којом се после деценија поста вратио на врхове топ листа је, према нашем саговорнику, једна ода Америци 20. века и реч је поеми која ће нешто касније сигурно остати забележена у историји америчке поезије, као што је и Гинзбергов „Урлик“.Клица креативног лудила на ивици опасногБајац додаје да је Дилан песник од првог дана и зато не сматра да су код њега важни неки преломни тренуци у каријери, попут поменуте поеме о Кенедију, добијања Нобелове награде за књижевност или сусрета са Битлсима почетком шездесетих, сусрета који је пресудно утицао и на Дилана и на Битлсе.Као један од важнијих тренутака Диланове каријере наводи и рад са ад хок групом „Тревелинг Вилбуриз“ где је заједно са, пре свих Џорџом Харисоном, направио две бриљантне плоче, које су, баш зато што су релативно остале у сенци, показале како су континуитет и суштина сваког стваралаштва самопровериви кроз време. Јер, све што не ваља брзо се заборави заборави, додаје Бајац.Југословенски Дилан – Арсен Дедић, Ђорђе Балашевић, или Џони Штулић?На питање ко би се могао назвати југословенским Диланом, Арсен Дедић, Ђорђе Балашевић или Џони Штулић, Бајац одговара да кад би се они саставили у једну личност, можда би то био југословенски Дилан, али „не зато што су они мање важни већ зато што нико није сличан њему“.„Мој лични афинитет сеже до Бранимира Штулића Џонија зато што је у то време био најјачи у авангардној не само музици, него, пре свега у стиховима. Међутим, сад ми се чини да је словеначки аутор Владо Креслин најближи Дилану. То је човек који је на најбољи начин повезао авангардно и традиционално као што је учинио Дилан, одличан је песник, изванредан музичар, човек који зрачи на сваки начин и није ми јасно како овде није објавио ниједан албум или књигу песама“, каже Бајац.Дилан у деветој деценији – „Хронике“ на стакленим ногамаА шта бисмо могли очекивати од Дилана у деветој деценији живота, тешко је претпоставити, али Бајац претпоставља да би могао поново да сними албум својих аранжмана туђих песама. Лично би волео да настави писање и објави други део своје књиге „Хронике“.Прочитајте још:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110846/24/1108462446_0:0:2199:1382_1920x0_80_0_0_9e11acdfe8c3e832189a44b9f6d4f5f6.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
култура, боб дилан, рођендан
култура, боб дилан, рођендан
Диланов 80. рођендан: Деценије оригиналности и креативног лудила
Боб Дилан је уникатна особа не само зато што је толико дуго на естрадној, књижевној и музичкој сцени, него зато што је свих тих 60 и више година колико траје био доследан свом оригиналном путу, каже књижевник и преводилац Владислав Бајац, директор издавачке куће „Геопоетика“ која је објавила Диланове књиге на српском.
Добитник Нобелове награде за књижевност, песник и један од најзначајнијих рок музичара у историји Боб Дилан прославиће у понедељак, 24. маја, 80. рођендан.
Оригинални пут – и трновит и бриљантан
Диланов пут, кад се гледа са стране, понекад је био трновит, понекад бриљантан, а та врста оригиналности коју је он од првог дана увек приказивао остала је видљива и данас и он је једна икона можда и целог 20. века, сматра Бајац.
„Увек сам мислио да ако постоји неко симболичко свето тројство људи који су зачинили тај век у областима којима се Дилан бавио, онда су уз њега ту били и Леонард Коен и Ален Гинзберг, људи који су се такође бавили и музиком и књижевношћу“, каже Бајац за „Орбиту културе“.
Подсећа да је до пре две године постојала скепса у односу на његове године и креативност, а онда је његов последњи албум „вратио сву ону веру коју су скептици некад у њега имали“ и тим албумом је, с правом, избрисао те сумње.
Песма о убиству Кенедија од 17 минута којом се после деценија поста вратио на врхове топ листа је, према нашем саговорнику, једна ода Америци 20. века и реч је поеми која ће нешто касније сигурно остати забележена у историји америчке поезије, као што је и Гинзбергов „Урлик“.
Клица креативног лудила на ивици опасног
Бајац додаје да је Дилан песник од првог дана и зато не сматра да су код њега важни неки преломни тренуци у каријери, попут поменуте поеме о Кенедију, добијања
Нобелове награде за књижевност или сусрета са Битлсима почетком шездесетих, сусрета који је пресудно утицао и на Дилана и на Битлсе.
„Диланова особеност је што је увек имао клицу креативног лудила које је на ивици опасног“, истиче Бајац.
Као један од важнијих тренутака Диланове каријере наводи и рад са ад хок групом „Тревелинг Вилбуриз“ где је заједно са, пре свих Џорџом Харисоном, направио две бриљантне плоче, које су, баш зато што су релативно остале у сенци, показале како су континуитет и суштина сваког стваралаштва самопровериви кроз време. Јер, све што не ваља брзо се заборави заборави, додаје Бајац.
Југословенски Дилан – Арсен Дедић, Ђорђе Балашевић, или Џони Штулић?
На питање ко би се могао назвати југословенским Диланом, Арсен Дедић, Ђорђе Балашевић или Џони Штулић, Бајац одговара да кад би се они саставили у једну личност, можда би то био југословенски Дилан, али „не зато што су они мање важни већ зато што нико није сличан њему“.
„Мој лични афинитет сеже до
Бранимира Штулића Џонија зато што је у то време био најјачи у авангардној не само музици, него, пре свега у стиховима. Међутим, сад ми се чини да је словеначки аутор Владо Креслин најближи Дилану. То је човек који је на најбољи начин повезао авангардно и традиционално као што је учинио Дилан, одличан је песник, изванредан музичар, човек који зрачи на сваки начин и није ми јасно како овде није објавио ниједан албум или књигу песама“, каже Бајац.
Дилан у деветој деценији – „Хронике“ на стакленим ногама
А шта бисмо могли очекивати од Дилана у деветој деценији живота, тешко је претпоставити, али Бајац претпоставља да би могао поново да сними албум својих аранжмана туђих песама. Лично би волео да настави писање и објави други део своје књиге „Хронике“.
„Знао сам и кад смо објавили први део те изванредне књиге да његово обећање да ће објавити три тома стоји на стакленим ногама. Направио је хронику која скаче по годинама и датумима и нема линеарну радњу што му је омогућило да се заустави у писању кад год је зажелео, а може једнако тако и да је настави кад зажели. Биће велика штета ако то не настави, јер је талентован и у тој врсти писања“, закључио је Бајац.