Зашто Србија не успева да се обрачуна са хордама које имају – војничку структуру

© AFP 2023 / PATRIK STOLLARZхулигани
хулигани - Sputnik Србија, 1920, 23.05.2021
Пратите нас
Први корак у борби против хулиганског насиља, против хорди са војничком структуром, је раздвајање навијача од хулигана. Потом следи константан притисак полиције и брза суђења која би требало да резултирају великим бројем озбиљних казни, каже поводом последње масовне навијачке туче у Београду новинар Милош Лазић.
Уместо по пријатној вечери у којој је небо над Београдом светлело у црвено-белим бојама, субота у којој је Црвена Звезда на спектакуларан начин прослављала четврту узастопну титулу остаће упамћена по масовној навијачкој тучи у Бетон хали. Епилог - 130 ухапшених и неколико повређених, међу којима има и полицајаца.

Како стати на пут хулиганима

Тако се, опет изнова, отворила прича о хулиганском насиљу, које се одавно, са стадиона прелило на градске улице. Некада је хулиганско насиље било повезано за дан када се игра утакмица – данас су читави крајеви Београда издељени на територије које држе поједине навијачке групе, а само појављивање у бојама супарничког тима може да буде ризично, без обзира игра ли се утакмица или не, каже Лазић.
Иако је полиција, према његовим речима, реаговала добро, интервенишући само тамо где је било насилних инцидената, мањкавост нашег система у спречавању навијачког насиља лежи у томе што су казне за хулиганство благе, па тако очекује да ће 130 ухапшених у петак увече бити или одмах пуштени, или благо кажњени. И то је највећи проблем – процесуирање хулигана требало би да буде брже и строже, као у Великој Британији.

Три групе навијача

Три су групе навијача, каже Лазић – прва која одлази на утакмице да се проведе, гледа утакмицу, извиче се, тугује и радује се. Друга, чије је насиље везано за стадион и утакмице. Трећа група је најопаснија и ти хулигани су везани за организовани криминал.
„То је код нас већ мало специфичније, мада и у другим земљама постоје навијачке групе повезане са организованим криминалом. Проблем је што се они утапају у масу и међу навијачима имају базу за регрутовање. Регрутују врло младе људе, који се, кроз сурову селекцију пењу по лествици“, објашњава Лазић. 
Идући проблем у борби против хулигана јесте то што управе клубова, у страху од моћних навијачких босова, често бране хулигане, уместо да се дистанцирају од њих и да се приближе правим навијачима.
„Они су у страху, јер довољно је да навијачка група три пута викне „Управа напоље“, ови ће им дати све што желе“, каже Лазић.
Велики је проблем, такође, и то што су навијачке групе често повезане са политиком, која је на трибине, према Лазићевим речима ушла пре три деценије.
„Политичари треба потпуно да се одрекну хулигана, полиција треба да их хапси и прогони, судови да им суде. Свако само треба да ради свој посао, али треба радити много брже, строже. Нема наших и ваших“, категоричан је наш саговорник. 

Хулигани тучом „сладе“ победу

Туча у Бетон хали је, ипак, за оне који познају тај миље, очекивана и не одудара од уобичајеног хулиганског понашања, објашњава наш саговорник, добар познавалац српских навијачких група, јер прослава не би била довољно „слатка“ ако није зачињена насиљем две највеће закрвљене навијачке групе – навијача Црвене Звезде и Партизана.
При томе, Бетон хала није случајно изабрана као поприште насиља – већину локала у том делу града обезбеђују људи блиски навијачким групама Партизана – звездаши су баш ту дошли да пале бакље, док су два повређена полицајца, према његовим речима, највероватније „колатерална штета“.
„То је посебан миље са посебним правилима. Морају да се покажу зуби, боље је да буде туче и да се добију батине, него да прође без туче. Они имају војничку структуру, врло су агресивни и на тај начин морају да се покажу и докажу“, објашњава Лазић. 
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала