Патетични и фронтални удар Запада на Белорусију — одраз немоћи
22:27 25.05.2021 (Освежено: 11:09 27.05.2021)
© Sputnik
/ Пратите нас
Светска јавност тренутно може на делу видети демонстрацију „моћи“ Запада над Белорусијом препуну драматичности, патетике, исхитрених потеза и непримереног понашања. Међутим, Запад моћ тако демонстрира зато што, заправо, нема довољно моћи. Да је моћ Запада убедљива и реална, он себи не би дозволио такво понашање.
Летови западних авио-компанија преко Белорусије масовно се отказују, Брисел укида финансијску помоћ Белорусији, а можда се врхунац антибелоруске хистерије догодио на светском првенству у хокеју које се одржава у летонској престоници Риги, где су градоначелник тог града Мартинс Стакис и летонски шеф дипломатије Едгарс Ринкевич демонстративно спустили званичну белоруску заставу и окачили „опозициону“.
Патетично понашање Запада изазвано фрустрацијом
Силина хистерије која је захватила западне земље због принудног спуштања Рајанеровог авиона и хапшења Романа Просташевича, као и мере које су западне земље почеле да уводе против Белорусије, показују да је волунтаризам и арбитрарност у међународним односима надмашила чак и врхунац Хладног рата, сматра политиколог Александар Гајић.
Овакав силовити талас западних мера и акција против Белорусије Гајић тумачи фрустрацијом Запада чија моћ, након надмоћи у Хладном рату и успоставом кратког периода униполарног света са Сједињеним Државама на челу, опада.
„Сада, како су се ствари почеле мењати и како Запад и САД као његов предводник губе примат, желе да задрже ту слику себе, а истовремено се ради о несигурности, јер негде у њима сазрева свест да се ситуација драматично мења са растом нових полова моћи“, објашњава он.
Због тога Запад себи дозвољава чак и оно што је било недопустиво и на самом врхунцу Хладног рата — непримерено понашање и речник, као и повишени степен дрскости који се на белоруском примеру најјасније види.
„И не само то, него приморавају и мање савезничке државе да предњаче у стварима које мала држава себи не сме да дозволи у односу на суседе, а нарочито у односу на велике и моћне државе које су велике силе у правом смислу те речи. Белорусија није велика сила, али се зна да је блиска Русији и да када јој нешто радите, заправо шаљете поруку Русији“, наводи Гајић.
На читавом низу примера, додаје наш саговорник, може се видети како земље „нове Европе“, како их је називао Доналд Рамсфелд (Чешка, Пољска, прибалтичке републике), кроз протеривање руских дипломата и неосноване оптужбе као што је она о руском учешћу у експлозији у чешком складишту муниције, руше правила понашања и стварају конфузију у међународним односима.
„Ситуација је сада доста гора него што је била, мање-више, током читавог ХХ века. Сада видимо да и од лошег може и горе. Стварно је забрињавајуће да неке државе дозвољавају себи да на нивоу симболичких односа, отказивања регуларних комуникација или пакосних потеза стављају до знања другим државама да су спремне да их ниподаштавају до крајњих граница. То, наравно, увек може да проузрокује акцију ’мило за драго‘, што води ка ескалацији, дипломатској, политичкој, а на крају може да дође и до озбиљних војних инцидената“, каже Гајић.
Права мета је Русија
Мере које Запад уводи против Белорусије непропорционалне су поводу, али то је тако јер права мета у ствари није Белорусија, већ Русија, наводи дугогодишњи дописник српских медија из Москве Ђуро Билбија.
„Поводи да би се ударило на Русију су да би се њој или Белорусији, Путину или Лукашенку уводиле санкције, конструишу се и измишљају, а у крајњој линији, нису ни потребни. За ово што се сада догађа, могу да се користе разне квалификације, од хистерије до лицемерја. Све то показује да њих и не занима шта се тачно догађа, не занима их да ли су аргументи које убацују у игру валидни или нису“, наводи Билбија.
Наш саговорник подсећа да су друге земље присилно спуштале авионе — Турска је то учинила 2012. авиону који је летео на релацији Москва—Дамаск; Американци су 2013. тражили да у Беч присилно слети боливијски председнички авион; такође, Велика Британија је 2017. уз помоћ борбених авиона присилила авион Рајанера да слети… У тим случајевима није било ванредних заседања Европског парламента, захтева за поштовање људских права и увођења санкција, каже Билбија.
Да је права мета Русија, Билбија види и из изјаве председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, која је изјавила да је принудно спуштање Рајанеровог авиона руско-белоруска завера, да се Русија понаша изазивачки према европским вредностима, док Белорусија врши агресију на суверенитет ЕУ.
