Брана за напад: Нема тог нон пејпера који може да прескочи темељну истину СПЦ о Косову /видео/
20:28 27.05.2021 (Освежено: 14:53 30.08.2021)
Пратите нас
Ниједан нон пејпер не може да прескочи фундаментални став СПЦ да је Космет неотуђиви део Србије, а српска културна баштина у тој покрајини неотуђив део српске цркве, њена имовина и духовни стуб Србије, оцењује теолог и филозоф Богољуб Шијаковић, подсећајући да је патријарх Порфирије то више пута поновио.
Нон пејпери не могу против става СПЦ о Косову
Питање Косова и Метохије и угрожености верника и светиња српске цркве на КиМ високо је у агенди Сабора СПЦ који је у току. Шијаковић сматра да нападе на СПЦ, али и разне идеје Приштине попут оне о тзв. Косовској православној цркви, треба посматрати у ширем контексту.
„То су старе идеје. Ми морамо да схватимо да смо нападнути, а будући да смо нападнути треба да се бранимо. Сви ти покушаји, и у Црној Гори, и на КиМ били су синхронизовани и у политичком животу па и у покушајима да се наш црквени живот проблематизује, а тим активностима руководе западне силе. Оно што начелно треба да схватимо јесте да постоји моћан интерес да се расцепка не само српски народ на свом традиционалном етничком простору, него и наша црква“, упозорава Шијаковић гостујући у емисији Свет са Спутњиком.
Јединствен став СПЦ
Он истиче да је управо зато важно јединство СПЦ, чега су, како истиче, свесни и њени архијереји окупљени на Сабору.
„Ако је интерес наших противника да се децентрализујемо и фрагментизујемо, политички, национално и црквено, онда је наш интерес да се томе супроставимо централизацијом и реинтеграцијом“, наводи професор.
Публициста Живојин Ракочевић, директор Дома културе у Грачаници, каже да низ инцидената и напада на цркве на КиМ, који се чак дешавају у присуству косовске полиције, говоре о опасној атмосфери у покрајини коју производе актуелне власти на челу са Аљбином Куртијем и Вјосом Сомани.
„Тај двојац је увео нови ритам у политички живот Косова и сада делује на два колосека: први је паналбански, а други косовски када су Срби у питању. Зависно од контекста, они нас сврставају у великоалбански концепт као што је била Куртијева честитка за Васкрс где је он буквално поновио став о паналбанству и честитао Васкрс безлично као да смо ми већ православни верници у великој Албанији. Други процес који се дешава на терену, а који је бруталан јесте процес прављења косовског културног наслеђа и косовске културе у интегралном смислу која би укључила сва наслеђа на КиМ укључујући СПЦ“, каже Ракочевић.
Ситуација је експлозивна, упозорава наш саговорник, а каменице и пљачке којима су изложене наше цркве могу да се претворе у молотовљеве коктеле кад би ствари могле да измакну контроли. Притом, мисија Кфора је нејасна, косовска полиција неупотребљива, а нова идеологија власти у Приштини изразито екстремна уз компоненту социјалног популизма, а то су, напомиње Ракочевић, две катеогрије које кроз историју не презају да збришу читаве цивилизације.
Нон пејпери бесмислица – ако нема слободе
Коментаришући бројне нон пејпере за регион, а у некима се, између осталог, помиње заштита манастира и цркава на КиМ, Ракочевић истиче да је бесмислица да неко други сем Срба може штитити наше светиње, а да увек треба имати на уму да су сви међународни договори везани за Космет, од 1999. до данас поништени и погажени што је, сматра, трагично искуство Срба са међународном заједницом и Европом.
„Што се тиче нон пејпера, ако немате слободе не можете имати полазну основу за дијалог. Ти папири говоре да би требало да се решава питање статуса КиМ, положаја СПЦ, односа са Београдом, али докле год не будете имали одговор са терена на просто питање „да ли сте слободни“, докле год косовски Срби не кажу „да“, дијалог не може да почне. Папири који долазе са стране су апсолутна бесмислица за већину нас, има у њима елемената који понекад звуче прихватљиво али они су на терену неприхватљиви“, уверен је публициста.
Косово и садашња администрација преписали су најсавршеније европске законе, али они су неприменљиви, идеја Европе на Косову пропала је у етапама, наглашава Ракочевић.
Према речима Шијаковића, СПЦ у односу на косовско питање увек истиче и релевантност међунарондог права и Резолуције 1244 која није реализована у свим својим аспектима.
„Не треба да прихваитмо манир западних центара моћи да управо они који су били актери Резолуције 1244 од нас сада очекују да кршимо резолуцију коју су они донели. Они је свакако крше али сад притискају и нас да је кршимо“, указује овај теолог, који указује да у супротстављању притисцима позитивну улогу играју сарадња и синергија државе и цркве.
Темељни уговор завршен, није у супротности са законима Црне Горе
Говорећи о ситуацији у Црној Гори и најављеном потписивању Темељног уговора СПЦ и владе те земље, политиколог Владимир Павићевић каже да у том документу нема ничег неусаглашеног са законима Црне Горе. Важно је, истиче, да се поштује принцип да се политичари не мешају у црквена питања и обрнуто.
„Премијер Здравко Кривокапић треба да препусти цркви да она одлучује о питањима која се тичу њеног деловања. Очекивање је огромног броја грађана Црне Горе, посебно оних који су гласали за листу чији је носилац био Кривокапић, да се тај уговор потпише што је могуће пре и да се та питања коначно доведу у ред“, истиче Павићевић.
Богољуб Шијаковић подсећа да је потписивање Темељног уговора обавеза државе а циљ је да се превазиђе дискриманција СПЦ у Црној Гори. Тај уговор је сасвим завшрен, а, по његовој оцени, нема ни говора да је у контрадикцији са уставом и законима Црне Горе.
Он поручује да, кад је у питању слобода, наше је само оно што одбранимо да буде наше и само оно за шта се изборимо.
„То смо видели у Црној Гори а тако треба да се понашамо и на КиМ. Лозинка свих литија је била да не дамо светиње. Ако боље размислимо, то се односи не само на храмове, већ и на вредносни систем који ми доживљавамо као свој идентитет. То је вредносни систем који је за нас свет. Те светиње, вредности су које ми бранимо и не дамо да нам их ико отме. То је и унивезрална порука једнства цркве. Црква носи тај вредносни систем, не само у верској, него и у моралној, социјалној и историјској сфери, она сведочи тај вредносни систем и због тога је важно јединство цркве. Наши архијереји заиста воде рачуна о томе“, закључује Шијаковић.
