Харикири егзибиција немирног духа /видео/

© Sputnik / Лола ЂорђевићВладимир Стојковић
Владимир Стојковић - Sputnik Србија, 1920, 27.05.2021
Пратите нас
Постојао је у домаћем фудбалу Милко Ђуровски, постојао је и Саша Ћурчић, велику буру су подизали Петар Борота и Милош Шестић, али никада нико као Владимир Стојковић, који као да не може да се отргне од свог, вероватно природног, талента за учешће у околностима са скандалозним исходом.
Један од најбољих српских голмана свих времена, човек који је на међународној сцени, како у опреми Црвене звезде и Партизана, тако и у дресу Србије, умео да одушеви читав свет, нажалост је жртва свог брзог језика.
И то се не мења с годинама.
Звездино дете је имало тежак пут до места међу стативама црвено-белог гола, толико му се надало да је године провело на позајмицама, али је временом стекло статус „јединице“, узданице и идола.
Навијачима Звезде, иако то сада нерадо признају, сасвим сигурно ће заувек остати у сећању начин на који је Стојковић одбранио пенал Антонију Касану, у чувеној утакмици против Роме 2005. године.
Нерадо, да, зато што је Стојковић, упркос изјави да не би ни за велики новац прешао у табор највећег ривала, екипе Партизана, ипак то урадио, што је изазвало тектонске поремећаје у српском фудбалу, па чак и чувени инцидент у Ђенови, када су навијачи Звезде хтели и да га линчују.
Извињавао се Стојковић због „ружне прошлости“, иако му то нико није тражио да уради, касније је говорио да је спреман да се одрекне српског пасоша незадовољан дешавањима у српском фудбалу и увредама које је трпео од навијача Звезде, али ту није био крај...
Јасно је било, бар у једном моменту, да је Стојковић кроз године сазрео, да се променио, смирио, по сопственом признању много времена је посветио психологији, али је опет направио себи медвеђу услугу.
Само себи.
Голман и капитен Партизана је уочи финала Купа Србије против Црвене звезде дао потпуно неочекивану изјаву, поменувши и силовање, појам који последњих месеци изазива треперење српске јавности, без икакве потребе, без икаквог разлога и без икаквог смисла.
Недовољно тактични су били и фудбалери Звезде који су Стојковићев пад у пенал серији финала Купа искористили да искале сав свој бес усмерен ка човеку за кога су сасвим сигурно бар у једном делу живота навијали, осликавајући и своју незрелост која никако не може да се подведе под алиби „узавреле крви на спортском догађају“.
Извињавао се Стојковић због изјаве о српском пасошу, био је потпуно сломљен и после пораза у финалу Купа, али се у свему поставља велико питање – зашто је све то, пре свега, себи радио, стављајући своје име и своје лице у први план, нудећи се као дежурни кривац и негативац, речима унижавајући све оно добро што је урадио као фудбалски професионалац, голман и репрезентативац?
Одговор на то је сасвим сигурно негде дубоко у Стојковићевој души, која због његовог турбулентног духа не може да буде мирна, како би заиста и требало, бар у овом делу његове каријере, с обзиром на то да је у њеном току успео нешто што нису многи – волели су га и Звездаши, волели су га и Партизановци, волела га је цела Србија, волеле су га некада заједно и Србија и Црна Гора.
Нажалост, чини се да Владимир себе најмање воли, добровољно стављајући главу на пањ у друштву које једва чека да некоме скрати исту, и за мање ствари од оних које је у центар пажње он промовисао.
► Не окрећи се, сине!
► Звезда се огласила поводом скандалозног потеза њеног играча /видео/
► Изгубио је достојанство, али га саиграчи бране: Њему се скида капа, а не гаће
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала