Ко је био Миомир Грујић Флека, јавни илегалац који је померао границе стварности? /фото/
© Фото : Весна Павловић
Пратите нас
Сликар, новинар, радијски водитељ, уредник, Миомир Грујић Флека (1954-2003) за себе је говорио да је „јавни илегалац“. Овај предводник андерграунд уметничке сцене, својим радовима, иницијативама, ставом „производио је слободу“ обележивши културу и уметност осамдесетих и деведесетих година у Србији.
Јавни илегалац
Миомир Грујић Флека говорио је да је његова народност појединачни појединац, држављанство подземаљац, професија оштрооки сведок, специјалност произвођач различитости, а хоби му је био сакупљање остварених утопија. Флека је био све то. И много више о чему говори и пројекат „Јавни илегалац“ који чине ретроспективна мултимедијала изложба у Салону Музеја савремене уметности, као и монографија „Миомир Грујић Флека“ у издању Ремонт НУА.
Овај мултимедијални пројекат посвећен Флекином комплексном стваралаштву упознаје нас са његовим сликарским радовима, култним текстовима, осликаним флајерима, плакатима, афоризмима, паролама и аудио-видео радовима који сведоче о томе да је професија за Флеку заиста била „мисија“ и да је овај „произвођач различитости“ без обзира на здравствене потешкоће рекао „не“ Господину Обичном, Господину Узалуду и Господину Неспоразуму.
Миомир Грујић Флека (1954-2003)
© Фото : Goran Basaric
Ко је био Флека?
Родом из Шапца где је сарађивао са локалним часописима као новинар, графички уредник, колумниста, Флека је већ тада дефинисао своју сликарску и активистичку „линију“ покренувши култни клуб „Рупа“. У Београду је почетком осамдесетих студирао права и Факултет ликовне уметности и постао програмски уредник клуба „Академија“. У том периоду „Академија“ je постаla култно место, а Флека je паралелно излаgao радове на самосталним и групним изложбама. Крајем осамдесетих изгубио је вид и покренуо експериментални програм „Радио Шишмиш“ на Б92, потом пројекте „Урбазона“ и „Троторок“.
„И пре него што је покренуо култни ’Радио Шишмиш’ који се емитовао од поноћи до три ујутро сваког понедељка, Флека је поставио озбиљне темеље у нашој култури. Крајем осамдесетих изгубио је вид, а већ тада, он је урадио довољно тога да га памтимо“, каже за Спутњик Дарка Радосављевић Васиљевић, ауторка монографије и кустоскиња изложбе „Миомир Грујић Флека: Јавни илегалац“.
Изложба у Салону МСУБ је концепцијски подељена у три зоне. Прва под називом ИДЕНТИТЕТ версус АУТОРИТЕТ представља култне текстове овог аутора. Друга је ИНСТИНКТ ЗОНА и бави се Флекиним визуелним/ сликарским радовима осамдесетих година. Трећа, ЗОМБИ ЗОНА указује на неуништивост духа, друштвени ангажман и креативну снагу Грујића.
© Фото : Бојана Јањић
Сликарски опус који је трајао свега неколико година, карикатуре, осликани флајери „Академије“, илустрације, текстови, преводи, афоризми објављени у многобројним часописима представљени су на изложби у Салону МСУБ, а кустоскиња открива да мисија креирања изложбе и сакупљања материјала за монографију није била нимало лака.
„Људи су говорили да су његови радови изгубљени, да су вероватно разнесени током рата, да се евентуално могу наћи флајери са ’Академије’ по приватним колекцијама. Међутим, на изложби у Шапцу пре пар година која је била посвећена Флеки, срела сам његову бившу супругу која је све те радове сачувала. Тог тренутка охрабрила сам се да кренем у истраживање и почео је пакао“, наводи кустоскиња која је пронашла неочекивано много материјала, нарочито слика, цртежа, записа, текстова, интервјуа.
„Што се тиче визуелног материјала, он је радио од ’83. до ’89. године када је ослепео, међутим фасцинантно је да осим слика, има много цртежа и графика и да је он у само неколико година оставио толико много уметности што је овом изложбом и монографијом представљено“, истиче ауторка.
Изложба „Миомир Грујић – Флека (1954-2003): Јавни илегалац“ биће отворена до 21. јуна 2021. године
© Фото : Салон МСУБ
Клуб „Академија“ зона аутентичности и различитости
Како је инспирацију црпео из рокенрола и популарне културе, Флека је током осамдесетих година од клуба „Академије“ направио култно место које је представљало простор слободе, уметности и музике. Флекин колега и пријатељ, Урош Ђурић сведочи да је „Академија“ био састављена од чисте уметности.
„Ви нисте у клупском амбијенту, ви сте окружени сликама на зидовима које су студенти Академије стварали на свака три месеца. То је био клуб који је померао границе стварности, у њему су се догађали разнородни културни догађаји, од изложби до ревија обуће Саше Баришића и то доказује да је и у време самоуправног социјализма, друштво настављало да се развија у правцу освајања слобода, развијања критичког мишљења“, каже Урош Ђурић.
Флекини радови - осликани флајери и плакати програма „Академије“
© Фото : Бојана Јањић
Радио Шишмиш на таласима слободе
Овај Слепи сликар, Вергијилије деведестих како су га називали био је прототип за лик Црног у филму „Црни бомбардер“. Утицао је на многе уметнике, музичаре... Иако је био провокативан, он је један од ретких радијских водитеља чије је провокације чак и Која могао да трпи. Говором и звуком без цензуре и против цензуре, на „Радију Шишмиш“ Флека је наставио да промовише рокенрол културу и да пружа отпор „Зомбијима“ колективне несвести током деведесетих година.
„Чак и Господин Обични, Узалуд, сви ти Зомбији које је он критиковао имали су потребу да комуницирају са њим, јер су били збуњени. Цела његова категоризација Зомбија била је упућена онима који су могли нешто да промене а нису, онима који би требало да виде куда друштво иде, а нису. Сви ти Обични, Узалудни, Неспоразуми су окружење које је требало да нас упозори да се саберемо“, тврди ауторка монографије.
Уметник је будан чак и када иде да купи цигарете
Уметник као медији, који везу речи и слике није одвајао, било да је у „Рупи“, „Академији“, „Урбазони“ стварао је простор за аутентичност и различитост и ни у позном стваралаштву није одустао од својих идеала. Питао се да ли је уметник огледало, болест или савест друштва и говорио да је „уметник будан чак и када иде да купи цигарете“.
„На крају његовог деловања, видите да су текстови које није могао да пише, већ да их неком диктира ипак слични његовим ранијим радовима. У илустрацијама су увек присутне црвена и црна боја, у флајерима доминирају линија и вербално јака порука, што су све одлике његовог стваралаштва“, наглашава Дарка Радосављевић Васиљевић.
Поред репринта изузетних Флекиних ауторских текстова и интервјуа, нове текстове написали су: Дарка Радосављевић Васиљевић, Јасмина Чубрило, Катарина Јанковић Поповић, Милан Бечејић, Милан Атанасковић, Милорад Милинковић, Срђан Јеротијевић, Андреј Мирчев, Милош Живановић, Драган Амброзић и Срђан Ђиле Марковић.
© Фото
Приговор савести
Ауторитет који је Флека поставио и дан данас се поштује, иако је он из јавности нестао 2000. године. У међувремену је, према мишљењу наше саговорнице, уметничка пракса постала оптерећена менаџментом, диктатом фондација, популарним терминима.
„Мало који уметник данас може слободно да ствара као што је то Флека радио, али надам се да ће овај пројекат ’Јавни илегалац’ инспирисати и охрабрити нове младе људе да освоје простор за аутентичност“, каже она.
Изложба која ће бити отворена до 21. јуна у Салону МСУБ и монографија сведоче о томе да Флекин „Приговор савести“, његове опаске, пароле, његови слогани нису изгубили на оштрини, а његов одговор на питање шта је функција уметности и данас је исто:
„Да ли је у овим непроветреним чекаоницама колективне савести могућа уметност која доводи у питање описану стварност? Да, то питање одлуке, избора, одговора на позив, прихватање мисије, а не ствар социјалне шансе, услова околности.“
