Зашто Бела кућа повећава војни буџет САД
17:11 30.05.2021 (Освежено: 13:33 16.03.2023)
Пратите нас
Расходи Сједињених Америчких Држава за потребе Пентагона могли би да порасту за 1,6 одсто у фискалној 2022. у односу на 2021. годину, ако Конгрес одобри захтев Беле куће, наводи се на сајту америчког Министарства одбране.
Бајденова администрација затражила је за следећу годину одбрамбени буџет од 752,9 милијарди долара, од чега ће 715 милијарди ићи директно Пентагону, а остатак ће отићи другим институцијама.
Подсетимо да је за 2021. фискалну годину за америчко Министарство одбране издвојено 703,7 милијарди долара.
Како се наводи у изјави америчког министра одбране Лојда Остина, америчка војска „суочава се са значајним изазовима који потичу од земаља као што су Кина и Русија, као и са претњама за глобалну безбедност изазваним факторима попут климатских промена и пандемије ковида 19“.
Кинески фактор
Како је нагласила в. д. заменица министра одбране Ен Макендрју на брифингу „претња која долази од Кине у буџету је означена као приоритет“.
„Наставићемо да модернизујемо глобални потенцијал и принципе деловања наших снага како би наши војници могли да извршавају задатке обуздавања и одбране у случају агресије у Индо-пацифичком региону, која би могла да угрози безбедност Сједињених Амкеричких Држава и наших савезника“, нагласила је она.
Буџетом је такође предвиђено „све што је потребно“ да би Министарство одбране могло да се избори са другим сложеним и сталним претњама, „укључујући оне из Русије, Ирана и Северне Кореје, као и насилних екстремистичких организација“, објаснила је Макендрју.
О растућим амбицијама Кине раније је говорио и председник САД Џозеф Бајден обраћајући се америчким војницима. Амерички председник рекао је да је са кинеским председником Си Ђинпингом провео више времена него било који други светски лидер. Током затворених састанака политичари су разговарали укупно 24 сата, а такође су прешли укупно више од 27 хиљада километара на заједничким путовањима по Сједињеним Америчким Државама и Кини.
„Он (Си Ђинпинг) је чврсто уверен да ће до 2030-2035. Кина надмашити Америку, јер аутократије могу брзо да доносе одлуке“, рекао је Бајден.
Како истичу експерти, Бајденова администрација усредсредила се на Индо-пацифички регион због растуће моћи Кине.
Helping #Marines do what they do best! 💪
— U.S. Navy (@USNavy) May 28, 2021
Marines assigned to the @11thmeu, embarked aboard USS Portland (LPD 27) conduct operations off the coast of southern California. #BlueGreenTeam pic.twitter.com/GwdyHQVRze
„Кина модернизује своје нуклеарне снаге, морнарицу и ваздухопловство, а такође повећава и бројност својих копнених снага. То не одговара Вашингтону. Данас Сједињене Америчке Државе покушавају да смање присуство на Блиском и Средњем истоку и ослобођене ресурсе пребаце у правцу Кине: ескалација тензија са Кином потенцијално може прерасти у војне сукобе у Јужном кинеском мору и у ваздушном простору“, сматра главни научни сарадник Америчког и канадског института Руске академије наука Владимир Васиљев.
Треба напоменути да је Бела кућа предложила да се за фискалну 2022. годину издвоји 5,1 милијарду долара за пацифичке иницијативе за обуздавање. Овај програм покренут је 2020. године и усмерен је против Кине.
Америчке особености
Осим тога, Бајденова администрација планира да издвоји пола милијарде долара у одбрамбеном буџету за борбу против пандемије ковида 19, а за ублажавање последица климатских промена предложено је да се издвоји 617 милиона долара.
Предвиђени су и чисто одбрамбени расходи. Тако је за модернизацију нуклеарних снага планирано да се у наредној финансијској години потроши 27,7 милијарди долара, а на средства противракетне одбране и средства за ракетни напад – 20,4 милијарде долара.
Ратно ваздухопловство би из буџета требало да добије 54,4 милијарде долара. Трупе ће бити допуњене са 85 авиона Ф-35 „Џоинт страјк фајтер“, 12 тешко наоружаних ловаца Ф-15ЕИкс, девет транспортно-теретних хеликоптера ЦХ-53К „Кинг сталион“ и другом техником.
За потребе морнарице планирано је да се потроши 34,6 милијарди долара. Ова средства ће се, између осталог, употребити за изградњу подморнице класе „Колумбија“ са балистичким ракетама, још две подморнице класе „Вирџинија“ и одржавање носача авиона класе „Џералд Р. Форд“.
Истовремено, планирано је да се за потребе копнених снага и активности у сајбер простору издвоји 12,3 милијарде долара и 10,4 милијарде долара, респективно.
Администрација очекује да ће за свемирске програме издвојити 20,6 милијарди долара.
Хиперсонична трка
Америчке власти намеравају да посвете велику пажњу развоју хиперсоничног оружја. Вицеадмирал америчке морнарице Рон Боксол на брифингу је изјавио да се у нацрту буџета за одбрану предвиђа издвајање 6,6 милијарди долара за развој средстава за далекометне ударе који ће америчкој војсци омогућити да „својим противницима ствара претње на оперативно значајној удаљености“.
„Кина и Русија уводе у војску конвенционално хиперсонично оружје великог домета које може представљати претњу нашим савезницима и партнерима, као и америчким снагама на растојању већем од домета постојећих система ПВО“, подсетио је он.
Вицеадмирал је објаснио да амерички буџет за одбрану за 2022. годину предвиђа увођење хиперсоничног оружја ваздушног, копненог и морског базирања.
#US #Navy successfully conducted test of Solid #Rocket #Motor for future #hypersonic #missile https://t.co/8L2vot4KIi
— Navy Recognition (@NavyRecognition) May 29, 2021
„Започињемо производњу оружја за брзо реаговање ваздушног базирања. Ова хиперсонична ракета на ваздушној платформи биће спремна 2022. године“, истакао је Боксол.
Официр је такође најавио да ће 2023. године копнене снаге добити хиперсонично оружје великог домета које се лансира са копнених положаја. А 2025. године морнарица ће почети да користи хиперсонично оружје за брзе нападе конвенционалним оружјем, којим ће бити опремљени ратни бродови ДДГ-1000.
Како је у разговору за РТ објаснио Јуриј Рогуљов, директор Фонда „Френклин Рузвелт“ на Московском државном универзитету, структура америчких војних расхода значајно се разликује од руског или кинеског модела.
„Руске и кинеске оружане снаге предвиђене су за одбрану својих граница, док је америчка војска расута широм света. С тим је и повезана специфичност државног буџета за одбрану. На пример, посебну улогу игра сајбер сфера, где Сједињене Америчке Државе покушавају да повећају свој потенцијал“, објаснио је стручњак.
Рогуљов је приметио да, што се тиче планова Пентагона у области хиперзвука, Сједињене Америчке Државе активно развијају своје научне и производне могућности у овој области.
„Према томе, Пентагон би могао у потпуности да спроведе предвиђене планове. Раније су Сједињене Америчке Државе заостајале за Русијом у овој области, јер су потцењивале њене технолошке могућности“, истакао је аналитичар.
Слично гледиште има и Владимир Васиљев.
„За Пентагон је сада изузетно важно да добије хиперсонично оружје које може да има улогу средства за брзо реаговање. Захваљујући овим системима, Сједињене Америчке Државе могле би да обезбеде глобалну доминацију или да добију могућност да делују на другим континентима без основног присуства“, објаснио је експерт.
Наставити политику претходника
Подсетимо, планови администрације Џоа Бајдена да тражи више од 750 милијарди долара за потребе одбране у следећој фискалној објављени су још у априлу. Истовремено, укупан обим америчког државног буџета за овај период могао би достићи рекордних шест билиона долара. Ове године расходи федералног буџета САД износиће 2,3 билиона долара.
У 2021. фискалној години за одбрану је издвојено 740 милијарди долара, од чега је Пентагону отишло 704 милијарде долара. Раније је америчко Министарство одбране више пута наглашавало да рачуна на годишњи пораст расхода за одбрану за 3-5 одсто до 2023. године.
Треба рећи и да се претходни демократски председник Сједињених Америчких Држава Барак Обама залагао за доследно смањивање војних расхода. Почетком 2012. Обама је представио стратегију за смањење ове ставке за скоро 500 милијарди долара у наредних десет година.
Међутим, републиканац Доналд Трамп, који га је заменио 2017. године, придржавао се дијаметрално супротног гледишта. У августу 2018. године Трамп је потписао рекордни буџет за одбрану за фискалну 2019. годину – тада су расходи у овој области износили 716 милијарди долара.
Након тога трошкови су се само повећавали. Тако је 2020. године на потребе одбране потрошено 738 милијарди долара – овај износ Трамп је назвао „апсолутним рекордом“. При томе је критиковао политику свог претходника, рекавши да је пре његовог доласка у Белу кућу војска морала да се суочи са „драстичним и катастрофалним резањем буџета“.
Међутим, како је нагласио Рогуљов, ниво расхода за америчку одбрану не треба повезивати са партијском припадношћу одређеног председника.
„И републиканци и демократе бавили су се повећавањем буџета за одбрану. У америчкој историји није било много периода када су ови трошкови опадали. Истовремено су управо демократе те који су стално критиковане због недовољно чврсте спољне политике. Због тога Бајден и није ишао на смањење ове буџетске ставке“, прецизирао је Рогуљов.
Са своје стране, Васиљев је скренуо пажњу на чињеницу да Бајденова администрација трошкове аргументује на већ традиционални начин – као потребу да се одупре „спољном непријатељу“ у виду Кине, Русије и других земаља.
„Заправо, републиканци и демократе су јединствени у подстрекивању војне хистерије. Очигледно је Бајден одлучио да настави политику свог претходника, проглашавајући Кину главном претњом“, закључио је експерт.
Прочитајте још:
