„Рат“ против гиганата: „Гугл“ тужен јер прати људе — како се сакрити

CC0 / Пиксабеј / Логотип Гугла
Логотип Гугла - Sputnik Србија, 1920, 31.05.2021
Пратите нас
Чак и ако вам је на телефону искључена услуга лоцирања, вероватноћа да „Гугл“ зна где се налазите је велика. Зато је државни тужилац Аризоне поднео тужбу против те компаније, а то је само један у низу корака у америчком „рату“ против технолошких гиганата. До епилога конфликта, експерти саветују људима да се придруже — „дигиталном минимализму“.
У новим документима приложеним уз тужбу коју је против „Гугла“ прошле године поднео државни тужилац Аризоне, наводи се да је та компанија прикупљала податке о корисницима чак и онда када они искључе услуге за праћење локације и да је намерно покушала да сакрије опције подешавања приватности.
У тужби стоји и да је „Гугл“ притиснуо произвођаче мобилних телефона, попут „Ел-џија“, да сакрију лако доступне опције за искључивање праћења локације. Џек Менцел, бивши потпредседник компаније задужен за „Гугл мапе“, посведочио је да је једини начин да „Гугл“ не сазна локацију дома и посла корисника био тај да корисник унесе погрешне адресе тих локација.
CC0 / пиксабеј / Расте број смртних случајева повезаних са употребом мобилних телефона
Расте број смртних случајева повезаних са употребом мобилних телефона - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Расте број смртних случајева повезаних са употребом мобилних телефона
Велика је шанса да „Гугл“ зна где смо, чак и ако нам је услуга лоцирања на телефону искључена

„Гугл“ зна где смо

У документима државног тужиоца Аризоне наводи се и да „Гугл“ користи неколико различитих канала да би прикупио податке о локацији корисника, укључујући вај-фај, чак и апликације трећих страна које нису повезане са „Гуглом“, приморавајући кориснике да деле своје податке како би им апликације радиле, а у неким случајевима како би уопште могли да се прикључе на вај-фај.
ИТ консултант Војислав Родић за Спутњик потврђује да услуге праћења локације не морају да буду укључене да би се одредило место на коме се неки уређај налази. Како каже, ако је мобилни телефон укључен, локација уређаја позната је мобилном оператору, а може да се утврди и на друге начине:
„Када се вежете на локалну вај-фај мрежу, зна се где је она. Повезана је на интернет, има ИП адресу. Када се преко те адресе укључите, из било ког кафића, хотела, тржног центра, већ преко тога може да се утврди ваша локација. Било какве илузије да можете да користите телефон, да га имате код себе, а да не будете праћени, то је прилично безизгледно и једноставно, технологија не ради на тај начин. Само вам то нико не говори.“
Ипак, Родић предочава да постоји начин да корисници остваре већу контролу над дељењем својих приватних података путем интернета, који не подразумева потпуно одрицање од дигиталних услуга које имају и своје добре стране:
„Суштина је у томе да почнемо да користимо технологију на начин који ће нама доносити више користи него онима који су нам је, најчешће, понудили бесплатно, а у ствари плаћамо веома високу цену зато што смо непрестано у стању растројености између разних сервиса и порука, од којих већина у суштини врло мало доприноси бољитку у приватном животу и пословној продуктивности. Тешко је направити тај корак, али није немогуће. Покрет ’дигиталног минимализма‘ ће узимати све више маха. Наглашавам, то не значи одрицање од разних сервиса. Наравно да ми одговара да не идем три пута у дугачке редове државних институција да бих обновио неке документе, него да то завршим помоћу неколико кликова.“
CC0 / Pixabay / Мобилни телефони
Мобилни телефони - Sputnik Србија, 1920, 13.07.2021
Мобилни телефони
Експерти саветују људима да се придруже – „дигиталном минимализму“

„Рат“ против технолошких гиганата

Теоретичар комуникација и редитељ проф. др Станко Црнобрња сматра да „Гугл“ има довољно велику моћ да притисне „слабије“ произвођаче мобилних уређаја да испуне одређене услове које им наметну, али и да ће тужба из Аризоне евентуално стићи и до Врховног суда САД:
„На крају ће Врховни суд Америке да ’сабије‘ неколико таквих тужби и да узме једну као пример. То се зове преседан. Онда када ’пресече‘, то ће ићи или на страну корпорација или на страну приватних лица. Онда ће ’ови‘ морати полако да улазе у поступак вађења тих ’шпијунских‘ алгоритама и да постану другачије калибрисани да раде. Они неће тиме престати да се баве, само ће тражити нове начине да то изведу. Ипак, сваки судски поступак је изузетно важан, зато што показује да у Америци и свуда у свету постоји огроман број људи који је свестан тога шта се дешава и који покушавају да то на неки начин промене и заштите права појединаца.“
Црнобрња је подсетио на то да је Аризона само још једна од јужних америчких држава која је кренула у „обарање великих монопола“ и да је гувернер Флориде Рон Десантис прошле недеље потписао „Велики технолошки закон“ који би требало да регулише „понашање“ технолошких гиганата из Силицијумске долине на интернету.
„Амерички капитализам не толерише ту врсту монопола на такав начин, поготово када се у то упетља сада врло актуелно питање приватности. Годинама је потпуно јасно да велике технолошке компаније у спрези с државним и парадржавним органима крше све норме приватности, првенствено америчких, а потом и грађана целог света“, подвлачи Црнобрња.
Иако сматра да је покретање поступка у Аризони изненађење и да представља раст свести људи о томе у каквој се ситуацији налази дигитализовани део човечанства, Родић напомиње да такви поступци трају годинама и да технолошки гиганти високе казне плаћају без проблема. Ипак, он подсећа да је у децембру прошле године 48 америчких држава покренуло антимонополски поступак против „Фејсбука“.
Прочитајте још:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала