https://sputnikportal.rs/20210601/naucni-rad-menja-dosadasnji-pogled-na-evoluciju-nasi-davni-preci-izgledali-kao-gljive-1125499180.html
Научни рад мења досадашњи поглед на еволуцију: Наши давни преци изгледали као гљиве
Научни рад мења досадашњи поглед на еволуцију: Наши давни преци изгледали као гљиве
Sputnik Србија
Недавно је објављен научни рад који мења досадашњи поглед на еволуцију живих организама на Земљи. У њему међународни тим научника тврди да је еволуција... 01.06.2021, Sputnik Србија
2021-06-01T22:08+0200
2021-06-01T22:08+0200
2021-08-26T03:13+0200
ћелије
гљиве
ћелија
наука
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112069/76/1120697626_0:-1:1699:960_1920x0_80_0_0_adfc20dd3fe1387aad83f5d243e482a7.jpg
Међу ауторима истраживања, објављеног у часопису “Genome Biology and Evolution”, су и хрватски научници Јосип Скејо и Дамјан Фрањевић.Настанак живота и комплексног живота на ЗемљиЖивот је настао пре четири милијарде година у хидротермалним врелима на дну океана. Прве две милијарде година свет су насељавали искључиво једноћелијске прокариоте, којима припадају бактерије. Прокариоте имају, условно речено, једноставну ћелију. Први комплексни организам, који биологија дефинише именом еукариот, појавио се пре око две милијарде година. Еукариотима припадају животиње, гљиве, биљке, алге и протисти (некад познате под називима праживотиње и организми слични гљивама). Што су комплексни организми?Комплексне или сложене живе организме називамо еукариоти. Еукариоти су први полни организми на Земљи, а уз то су и једини који имају једро (то је архива ћелије, то јест део ћелије у ком се налази ДНА), митохондрије (то је део ћелије који производи енергију) и сложену мрежу унутрашњих мембрана (ендоплазматски ретикулум).Како се догодио прелаз из прокариотске у еукариотску организацију и како је изгледао први еукариот, до данас је једно од важних питања науке. Будући да су прокариоти једноћелијски, могло се претпоставити да ће и предак еукариота бити једноћелијски. Мишљење да је први сложени организам једноћелијски владало је у биологији више деценија.Што нови рад мења у досадашњем схватању развоја живота?У новом раду међународни тим научника из Немачке, САД и из Хрватске, предвођен угледним америчко-немачким професором Вилијамом Ф. Мартином, анализирао је могућност да је предак свих еукариота имао много једара, дакле да је наликовао на хифе данашњих гљива.Хифе гљива имају ћелије са два или више једара. Код већине гљива оне су главни вегетативни начин раста, а заједно чине мицелију, која је попут мреже или клупка хифа. Оне су право тело гљиве и налазе се у тлу. Спора гљиве клија у мицелију са једним једром која не може сексуално да се репродукује. Када се две мицелије са по једним једром споје и формирају двоједарну или вишеједарну, мицелија може да формира плодна тела као што су гљиве. Мицелија може бити малена, тако да ју је тешко видети, али код неких врста гљива може бити огромна, толико да прекрије на хиљаде хектара тла."Са сигурношћу већ знамо да је предак еукариота имао пол и митохондрију, али то колико је имао једара је подручје у које наука тек улази и где је потребно много рада. Драго нам је да је управо наша мала лабораторија, која се састоји од једног професора, једног асистента и једне техничарке, имала прилику да ради на оваквом пројекту", истиче хрватски тим који је радио на истраживању, пренео је загребачки портал Индекс. Ћелије са више једара иначе често налазимо и код синцицијалних тумора. Боље разумевање еволуције оваквих ткива могло би због тога да буде револуционарно."О митохондријама, који се код људи наслеђују готово искључиво само од мајке, знамо много, али једро нам је и даље превелик залогај. Само смо посложили еволуцијско стабло еукариота и на њему означили ко све може да има више једара, па још немам осећај колико је откриће важно. Чудно је да од толике разноликости вишеједарних и вишећелијских форми нико до сада није препознао колико је феномен чест и да би могао да вуче корене дубоко у прошлости. Кад бисмо разумели код синцицијалних тумора зашто и како одређене једра преживљавају, сигурно бисмо могли с више знања приступити и њиховом лечењу", каже Скејо.
https://sputnikportal.rs/20210212/ljudsko-telo-kao-baterija-za-elektricne-uredjaje-novo-otkrice-naucnika-video-1124588236.html
https://sputnikportal.rs/20210530/objavljena-detaljna-mapa-crne-materije-nesto-nije-u-redu-sa-ajnstajnovom-teorijom-relativiteta-1125484557.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ћелије, гљиве, ћелија, наука, друштво
ћелије, гљиве, ћелија, наука, друштво
Научни рад мења досадашњи поглед на еволуцију: Наши давни преци изгледали као гљиве
22:08 01.06.2021 (Освежено: 03:13 26.08.2021) Недавно је објављен научни рад који мења досадашњи поглед на еволуцију живих организама на Земљи. У њему међународни тим научника тврди да је еволуција сложених организама вероватно почела од сложеног претка сличног гљиви, што је супротно веровању увреженом више деценија да се радило о једноћелијском бичару.
Међу ауторима истраживања,
објављеног у часопису “
Genome Biology and Evolution”, су и хрватски научници Јосип Скејо и Дамјан Фрањевић.
Настанак живота и комплексног живота на Земљи
Живот је настао пре четири милијарде година у хидротермалним врелима на дну океана. Прве две милијарде година свет су насељавали искључиво једноћелијске прокариоте, којима припадају бактерије. Прокариоте имају, условно речено, једноставну ћелију. Први комплексни организам, који биологија дефинише именом еукариот, појавио се пре око две милијарде година. Еукариотима припадају животиње, гљиве, биљке, алге и протисти (некад познате под називима праживотиње и организми слични гљивама).
Што су комплексни организми?
Комплексне или сложене живе организме називамо еукариоти. Еукариоти су први полни организми на Земљи, а уз то су и једини који имају једро (то је архива ћелије, то јест део ћелије у ком се налази ДНА), митохондрије (то је део ћелије који производи енергију) и сложену мрежу унутрашњих мембрана (ендоплазматски ретикулум).
Како се догодио прелаз из прокариотске у еукариотску организацију и како је изгледао први еукариот, до данас је једно од важних питања науке. Будући да су прокариоти једноћелијски, могло се претпоставити да ће и предак еукариота бити једноћелијски. Мишљење да је први сложени организам једноћелијски владало је у биологији више деценија.
Што нови рад мења у досадашњем схватању развоја живота?
У новом раду међународни тим научника из Немачке, САД и из Хрватске, предвођен угледним америчко-немачким професором Вилијамом Ф. Мартином, анализирао је могућност да је предак свих еукариота имао много једара, дакле да је наликовао на хифе данашњих гљива.
Хифе гљива имају ћелије са два или више једара. Код већине гљива оне су главни вегетативни начин раста, а заједно чине мицелију, која је попут мреже или клупка хифа. Оне су право тело гљиве и налазе се у тлу. Спора гљиве клија у мицелију са једним једром која не може сексуално да се репродукује. Када се две мицелије са по једним једром споје и формирају двоједарну или вишеједарну, мицелија може да формира плодна тела као што су гљиве. Мицелија може бити малена, тако да ју је тешко видети, али код неких врста гљива може бити огромна, толико да прекрије на хиљаде хектара тла.
"Можда је све што смо до сада мислили погрешно и треба потпуно да променимо угао посматрања, јер у случају да је наш модел тачан, много тога што смо у биологији објашњавали усложњавањем заправо су примери поједностављивања система", истичу Скејо и Фрањевић.
"Са сигурношћу већ знамо да је
предак еукариота имао пол и митохондрију, али то колико је имао једара је подручје у које наука тек улази и где је потребно много рада. Драго нам је да је управо наша мала лабораторија, која се састоји од једног професора, једног асистента и једне техничарке, имала прилику да ради на оваквом пројекту", истиче хрватски тим који је радио на истраживању,
пренео је загребачки портал Индекс.
Ћелије са више једара иначе често налазимо и код синцицијалних тумора. Боље разумевање еволуције оваквих ткива могло би због тога да буде револуционарно.
"О митохондријама, који се код људи наслеђују готово искључиво само од мајке, знамо много, али једро нам је и даље превелик залогај. Само смо посложили еволуцијско стабло еукариота и на њему означили ко све може да има више једара, па још немам осећај колико је откриће важно. Чудно је да од толике разноликости вишеједарних и вишећелијских форми нико до сада није препознао колико је феномен чест и да би могао да вуче корене дубоко у прошлости. Кад бисмо разумели код синцицијалних тумора зашто и како одређене једра преживљавају, сигурно бисмо могли с више знања приступити и њиховом лечењу", каже Скејо.
