Дотерало до ивице опстанка: Српска креће у офанзиву на више адреса
15:22 04.06.2021 (Освежено: 14:25 13.07.2021)
CC0 / /
Пратите нас
Дипломатска офанзива Републике Српске разумљива је и оправдана јер су ствари дошле до ивице када се више не сме толерисати непоштовање Дејтонског споразума и правила игре које је тај споразум успоставио. Уз то, притисци на Републику Српску су велики и доводе у питање њен опстанак и будућност.
Овако бивши југословенски дипломата Зоран Миливојевић коментарише најаву представника Срба и председавајућег Председништва БиХ Милорада Додика који је, поводом спорног избора Кристијана Шмита за високог представника у БиХ, најавио да ће се он и власти Републике Српске обратити генералном секретару УН, чланицама Савета безбедности, као и канцелару Немачке. Њих ће упознати са свим преседанима који се дешавају у БиХ.
Српска ће, према Додиковим речима, прихватити именовање високог представника само уколико то буде резултат одлуке или резолуције Савета безбедности. Он је додао да је чињеница да Русија већ дуже време није део консензуса који је неопходан за рад Савета за имплементацију мира, као и да Москва сматра да треба поштовати међународно право.
Додикова дипломатска офанзива — ствари дошле до ивице
Према Миливојевићевим речима, Додик се обраћа Савету безбедности као првоназначеном надлежном приликом избора високог представника да их подсети на њихову обавезу и да тражи да се ово телу укључи у процес.
Друга Додикова намера је да дâ до знања Берлину да није добро да се намеће решење и да подсети Немачку, као најважнију државу ЕУ, да би било добро да се приликом избора високог представника консултује и Република Српска.
„И за његову функцију, и за значај Немачке било би веома важно да постоји координација и дијалог са Бањалуком, јер то једино може да гарантује успех мисије високог представника“, наглашава Миливојевић.
Ствари су дошле до границе када се више не сме толерисати непоштовање Дејтонског споразума и правила игре које је тај споразум успоставио. Уз то, притисци на Републику Српску су велики и доводе у питање њен опстанак и будућност, истиче Миливојевић и додаје да су у том смислу Додикове намере сасвим разумљиве.
Према његовом виђењу ствари, због намере Запада да се питање БиХ реши тако што ће та држава приступити НАТО-у и бити потпуно усисана у западну сферу утицаја, притисци иду у смеру централизације БиХ, што подразумева даље одузимање надлежности ентитетима и свођење БиХ на централистичку државу. Пошто је Валентин Инцко исцрпео све своје политичке капацитете, нови кандидат за високог представника Кристијан Шмит требало би да буде извршилац те интенције.
„У томе Република Српска види опасност за свој положај. Не треба заборавити да још нико није укинуо такозвана Бонска овлашћења, да постоји могућност да се она увек активирају, јер су она везана и за високог представника и за чињеницу да БиХ још увек није у потпуности суверена. Према томе, високи представник може поново да активира та овлашћења и вероватно би за то добио подршку Савета за примену мира, са изузетком Русије, као и Федерације БиХ“, истиче Миливојевић и наглашава да због тога постоји опасност да Република Српска изгуби и онај део надлежности и суверености који јој је преостао, чиме би се довео у питање и положај српског народа у БиХ.
РС има права да штити своје интересе
У Додиковој иницијативи Миливојевић не види преседан. Штавише, то би требало да буде нормално понашање и питање је зашто се Република Српска није тако понашала и раније, наглашава Миливојевић.
„Република Српска мора да води рачуна о ономе шта је њен основ постојања. Она мора да се држи свега онога што има на располагању везано за изборни Дејтон — свега онога што јој обезбеђује и гарантује статус који има. То што раније није предузимала овакве кораке, друга је ствар. Сада је дошао тренутак када то постаје важно. Није преседан ако се позивате на нешто ваше основно и елементарно право“, констатује Миливојевић.
Ствари око избора новог високог представника у БиХ захуктале су се када је немачки политичар Кристијан Шмит, бивши министар пољопривреде и високи званичник баварске Хришћанско-социјалне уније, изабран мимо процедура — без сагласности Русије и Савета безбедности УН, који треба да га на месту Високог представника и потврди.
Шмита као да не брине став највишег тела УН, он већ даје изјаве како се „радује“ новом задатку, додајући да је најважније да „земљу (БиХ) испратимо на њеном изазовном путу ка Европи“.
Шмитовом избору радују се и бошњачки и хрватски политичари у БиХ, али из различитих разлога. Док се лидер СДА Бакир Изетбеговић, алудирајући на често изражавање забринутости због политичке ситуације у БиХ досадашњег високог представника Валентина Инцка, нада да ће Шмит бити мање забринут од Инцка и да ће као човек са „јачим леђима“ од њега покренути ствари у БиХ, Хрватски народни савез, који окупља већину странака босанскохерцеговачких Хрвата, поздравио је Шмитово спорно именовање, очекујући пре свега да он подржи спровођење изборне реформе у БиХ.
Став Републике Српске кретао се од тога да се, како је Додик изјавио, ради о „блефу међународне заједнице“, преко тога да Република Српска не уважава „довођење новог високог представника на овакав начин“ до најновије дипломатске иницијативе.
Шмиту су на постављењу већ честитале и Сједињене Државе. Русија је, међутим, одлучно против одлуке о именовању Кристијана Шмита и, како се наводи у саопштењу руске амбасаде у БиХ, позива партнере да „поново процене последице тог поступка“. Москва сматра да се ради о „кршењу устаљене праксе избора високог представника“.
