https://sputnikportal.rs/20210604/kumovi-prepuni-anegdota-kako-preziveti-marijupolj-i-da-li-je-kina-mars-video-raduljica-tadija-miljanov-korner-1125525977.html

Кумови препуни анегдота: Како „преживети“ Маријупољ и да ли је Кина – „Марс“? /видео/

Кумови препуни анегдота: Како „преживети“ Маријупољ и да ли је Кина – „Марс“? /видео/

Sputnik Србија

Чест је случај да спортисти своје дружење крунишу кумством, али је прича Тадије Драгићевића, некадашњег кошаркаша Црвене звезде и Мирослава Радуљице, бившег... 04.06.2021, Sputnik Србија

2021-06-04T22:05+0200

2021-06-04T22:05+0200

2021-06-04T22:57+0200

кошарка

спорт

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/04/1125527607_0:2:3618:2048_1920x0_80_0_0_f1914f88553b82f668ef343c80fc4df5.jpg

Знали су се од малена, углавном су се налазили на супротним странама терена, али су их околности спојиле и учиниле нераздвојнима.„Нисмо се превише дружили, али смо се сретали у млађим категоријама и на репрезентативним камповима. Када је Рале био у Ефесу било је приче о томе да ће ићи на позајмицу, ја сам тада био у Берлину и предложио сам да дође. Ту смо се спријатељили, наставили смо дружење и следеће године у Украјини, али је у Берлину сезона била сјајна, на сваки начин, пријао нам је дух Берлина“, рекао је Драгићевић.Радуљица није имао среће при избору првог иностраног тима, турски Ефес није могао да сачека његово прилагођавања и одлучио је да га пошаље на позајмицу – код Тадије.„Важно је да имаш некога овако доброг из Србије поред себе, ако неко није добра личност, то је оптерећење. Те две сезоне су ми биле најлепше, Берлин је прелеп, у Маријупољу је било тако да нико у кошаркашком свету не би пожелео да оде тамо, али је нама било одлично јер смо направили себи да нам буде одлично“, рекао је Радуљица.  Драгићевић је имао удела и у том трансферу Радуљице.„У септембру нисам имао клуб, Тадија ме је позвао, вероватно се неко повредило, ја сам му пао на памет и позвао ме је. Без обзира на то што смо другови и кумови, он је играч са којим сам највише волео да играм. Несебичан је, ја не волим себичне играче, може да убаци 30 поена и да теби намести...“, каже Радуљица.На то се надовезао Драгићевић:„Комуникација у игри нам је била сјајна, мени су чувари често излазили на шут, користио сам продор због тога, али никада не избацујем лопту бековима, гледам да дам центру... Рекао саму само да ме прати и да ће имати десетак, 12 поена сигурно“.Селидба из Берлина у Маријупољ није била очекивана, али се за српски тандем испоставила као пун погодак.„Није то неки град за живот, али је било добро, имали смо готово НБА систем, играли смо 115 утакмица, са пријатељским, ненормалан ритам...“, каже Драгићевић.  „Значи много када имаш неког таквог свог када дођеш у други град, треба да се снађеш, па ти не иде, али шта год да се деси знаш да имаш оваквог друга, пријатеља, брата, да ти помогне и да те погура“, додао је Радуљица.Кошарка је Миљановим саговорницима страст и посао, али уз то покушавају да пронађу друге ствари за занимацију, не би ли обогатили своје животе. Баш код те сфере Драгићевић и Радуљица су се „нашли“.„Ја нисам толико оптерећен кошарком, на срећу, да сам био можда не бих био оно што сам сада. Али, кошарку живимо, цео живот је проткан њоме, разговара се и о кошарци када седнемо на кафу, ручак, како ћемо, шта ћемо, углавном кроз шалу, али је то и даље присутно“, каже Радуљица.Сјајни центар је већ годинама у Кини где бриљира и не обазире се на коментаре да је та лига „слаба“.„Они напредују великим корацима, види се разлика, није исто као 2014. године акда сам први пут отишао. Говорили су ми људи да сам луд што идем тамо, волео бих да пробају то, када би могли, да играју у таквим условима и на такав начин. Јако грубо се игра, ове године сам био једини странац у екипи и можеш да замислиш какве тактике праве... Два играча те чувају, ни мало те не мазе... Ја не обраћам пажњу на коментаре, мени је драго и поносан сам на себе када изгурам добро сезону и направим бројке којима показујем да могу да победим себе. Када сам ишао било је као да идем на Марс, као да немамо интернет и да не видимо, правимо се блесави...“, каже Радуљица.Из далеке земље носи велика искуства.„Мене је Кина много научила, ја волим да мислим да сам авантуриста, у правом смислу те речи, инфилтрирао сам се међу њих, али се понашам као што бих се понашао у сваком другом тиму, без обзира на баријере у комуникацији. Стварно мислим да ако си бар мало отворен да можеш да се снађеш било где на свету“.Тадија је на корак од завршетка каријере, намеравао је да заигра још коју годину у Италији, али је пандемија вируса корона спречила његов повратак у Бијелу, екипу у којој је наступао и где је оставио велики траг.Ипак, он потврђује речи свог кума у вези са „сналажењем“ и враћа причу на Маријупољ.„Кад смо прегурали то, можемо све... Живот и спорт ти нуде нешто што би тешко добио, ето, на пример, када бих отишао У Маријупољ и шта смо све прошли тамо... То је тамо Готам сити, град тешке металургије, корона је ништа за то“, рекао је Драгићевић уз осмех, а Радуљица се надовезао:Цео разговор погледајте у видео прилогу, где вас чекају многе анегдоте из живота и каријера двојице сјајних кошаркаша, великих пријатеља и кумова.► Партизан је, некако, преживео!► „Луди Србин“ је покушао да вам каже...► Теодосић вратио сат уназад – и то радује Кокошкова

https://sputnikportal.rs/20210602/nikola-jokic-igra-sah-ponovo-video-1125503311.html

2021

Вести

sr_RS

кошарка, спорт