План се спроводи: Три опасна процеса којим се увелико расрбљује српска баштина на Косову
19:19 04.06.2021 (Освежено: 14:53 30.08.2021)
© Фото : Живојин Ракочевић
Пратите нас
Насилно и спонтано расрбљивање српске културне и духовне баштине на Косову и Метохији део су плана и пројекта који се спонтано спроводи. Деструкција, албанизација и косовизација три су процеса којим се расрбљује српска културна баштина, речено је на научном скупу „Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на КиМ“ одржаном у САНУ.
Три процеса, деструкција, албанизација и косовизација, према речима Дарка Танасковића, некадашњег српског представника при Унеску, теку паралелно, с тим што је интензитет променљив, с обзиром на околности.
Три процеса против српске баштине — косовизација најопаснија
Парадигматични случај деструкције догодио се у погрому у марту 2004, када је страдао велики број српских културних и духовних добара, подсетио је Танасковић.
Деструкција се, додаје он, не врши увек насилно, јер у садашњим је околностима тешко замислити да неко физички насрне на добра која се налазе под заштитом Унеска или су у пољу пажње међународне заједнице. Међутим, насиље се тихо и систематски спроводи над српским културним добрима. То иде од појединачних инцидената, напада и пљачки издвојених објеката, кроз компликовање и отежавање административне процедуре реализовања захтева за обнову добара.
„То иде дотле да се споменици препуштају зубу времена, да се не интервенише где би требало, све дотле да се неки црквени објекти користе као јавни нужници. Све је то систематски спровођено насиље и оно се наставља, за сада без драстичних примера какав смо имали 2004, али, моје дубоко убеђење је да се може очекивати озбиљније избијање насиља уколико се политички процес не буде могао деблокирати на начин на који то желе Албанци и неки од оних који их подржавају“, сматра Танасковић.
Албанизација наслеђа
Албанизација подразумева посезање Албанаца за српским културним наслеђем у смислу фалсификовања његове културне и цивилизацијске припадности и проглашавања српских културних добара албанским. Овај вид насиља спроводи се тако што се српски сакрални објекти посматрају као грађевине изграђене на местима где су наводно раније били албански сакрални објекти или се читав период историје КиМ од доласка Немањића представља као српско освајање простора на коме су преци данашњих Албанаца живели као мирни староседеоци.
„То је оно што, потхрањено пропагандом, великом и јаком, представља покушај да се наше културно наслеђе покаже или прикаже као у суштини албанско. Суштински то нема много шанси за успех, али без обзира на ту чињеницу, потребно је стално доказивање српског православног карактера културних и духовних добара и наравно, обнова онолико колико је могуће“, сматра Танасковић.
Као најопаснији вид покушаја расрбљивања српске културне и духовне баштине на КиМ Танасковић види косовизацију.
„То је веома опасно, зато што су (Албанци) схватили да ни деструкција, ни албанизација не могу, поготово у међународној заједници, заиста произвести утисак и створити представу о томе да је културно и духовно наслеђе на КиМ, а знамо да његов најзначајнији део припада српском културном наслеђу, могуће прогласити албанским. И онда су кренули, поучени од својих ментора, у оно најопасније, а то је етатизација наслеђа. Ту се игра на карту културног заједништва и универзалних вредности културних добара који припадају свима, а о којима се стара држава на чијој територији се налазе“, објашњава Танасковић.
То је такође опасно, зато што се принципи на којима се заснива косовизација српског културног наслеђа на КиМ заснива на принципима на којима делује Унеско, додаје он.
Прочитајте још:
