Здраво срце и млад мозак: Зашто је једно изоловано племе издржљивије од остатка света /видео/

© Fotolia / ChagpgМозак
Мозак - Sputnik Србија, 1920, 04.06.2021
Пратите нас
Ранија истраживања су показала да припадници племена Чимане из боливијског дела Амазоније имају најздравије срце на свету. Нове студије кажу и да њихов мозак другачије стари. О чему се ради?
Племе Чимане, иако наравно долази у контакт са људима изван њихове заједнице, махом живи изоловано. Обрађују земљу, лове, пецају и прикупљају плодове онако како су то деценијама уназад радили њихови преци – пре индустријализације. Kао такви, „нетакнути“ модерним технологијама, изузетно су интересантни научницима из свих области.
„Чимане су експеримент природе када је реч о потенцијално погубним последицама модерног живота на наше здравље“, рекао је неуронаучник Андреј Иримиа са Универзитета Јужне Kалифорније о племену које живи у боливијском делу Амазоније.
Студија објављена 2017. године показала је да припадници племена Чимане имају најздравије срце на свету и да су народ са најнижом стопом срчаних болести. Научници су тада закључили да скоро две трећине људи народа Чимане старости преко 75 година уопште нема ризик, а само осам процента има умерени ризик од срчаних обољења.

Нова студија о племену Чимане

Недавно објављена, нова студија о здрављу племена Чимане, показала је да како старе, имају и значајније мању мождану атрофију, односно да им мозак спорије „пропада“ у поређењу са становницима Сједињених Држава и Европе. Самим тим имају и мањи ризик од когнитивних проблема, функционалног пропадања и деменције.
„Ова открића о мозгу врло вероватно су последица истих животних фактора који су повезани са ниским ризиком од срчаних обољења“, додао је Иримиа, преноси „Национална географија“.
Иако се могло очекивати да снажан кардиоваскуларни систем може да резултира и другим „побољшањима“ када је реч о здрављу, откриће је ипак изненадило научнике.
Чланови племена Чимане дневно у просеку направе од 15.000 до 17.000 корака (мушкарци 17.000, жене 16.000, а старији од 60 година више од 15.000).
Иако је добро позната чињеница да гојазност, уобичајена у модерним, индустријским друштвима доводи до смањења обима мозга, такозваног „скупљања мозга“, постоје и други фактори који утичу на церебралну атрофију. На пример, традиционални животни стил народа Чимане, односно недостатак модерног здравства и неге, чини их изложенијим инфективним болестима и упалним процесима.
Kардиоваскуларна спремност важнија је за здравље мозга од упала повезаних са инфективним болестима

Kардиоваскуларна спремност – важна за мозак

С обзиром на то да систематске упале доводе до атрофије мозга, поставља се питање да ли Чимане бележе вечи ниво атрофије мозга или су у мањем ризику због робустног кардиоваскуларног здравља које је последица дијете и физички активног начина живота.
Нова студија одговорила је на то питање. Kардиоваскуларна спремност важнија је за здравље мозга од упала повезаних са инфективним болестима.
У студији је учествовало 746 одраслих припадника племена Чимане, старости између 40 и 94 године, којима је скениран мозак како би била израчуната његова запремина. Скенови, због којих су учесници студије морали да оду у најближи град удаљен два дана вожње, показали су да се у просеку припадницима племена Чимане с годинама спорије смањује мозак – у поређењу са учесницима других студија у Немачкој, Сједињеним Државама или Холандији.
„Наш начин живота који подразумева много седења и исхрану богату шећерима и мастима која изгледа доприноси убрзаном губитку можданог ткива и чини нас подложнијим болестима попут Алцхајмера“, рекао је аутор студије, антрополог Хилард Kаплан са Чепман универзитета који 20 година проучава племе Чимане.
Прочитајте још:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала