Није "руски фактор" него економија: Зашто је градња аеродрома у Требињу трн у оку Хрватској
18:16 06.06.2021 (Освежено: 00:55 26.08.2021)
© Sputnik / Виталий Аньков
/ Пратите нас
Хрватски медији прогласили су најаву градње аеродрома у Требињу, у који улаже Србија, за будућу „руску ваздушну базу“ што је матрица коју користе и неки други упирући прст у Србију да распоређује руску технику и представља руског играча на Балкану, каже аналитичар Владе Радуловића, који истиче да заправо иза свега стоји економија.
Хрватски „Пословни дневник“ само је један од медија који су изнели став да Требињу не треба аеродром, посебно јер се у кругу од шездесетак километара налазе чак четири међународна аеродрома с уходаним пословањем – Дубровник, Тиват, Мостар и Подгорица, од којих само Дубровник током летних месеци има промет који је на граници његових горњих могућности.
Иза свега економија, а не "руски фактор"
Изградња аеродрома у Требињу требало би да кошта Србију између 200 и 250 милиона евра, а ова ваздушна лука је замишљена да по опремљености буде налик на оне какву имају Београд, Загреб, Љубљана и Дубровник, па чак и са бољом и јачом инфраструктуром способном да се, како напомињу хрватски медији, из цивилне зачас претвори у војну луку.
Радуловић објашњава да Хрватској не би био толики проблем чак и да је у питању такозвана руска база у шта, како каже, дубоко сумња, већ јој смета економски уплив Србије у дубину територије РС.
„Загребу у ствари смета чињеница да је Београд дошао у ситуацију, фигуративно речено, да се налази и у Требињу, и у Бањалуци, и у Бијељини, односно да има добру економску сарадњу кроз пројекте са РС. Тај аспект много више брине Хрватску из само њој знаних разлога и зато сада тражи могуће механизме на основу којих могу да нешто представе као претњу, покушавајући да оспоре пре свега оно што Србија ради у РС у протеклом периоду кроз различите облике помоћи и уговоре који се односе на разне компаније,“ напомиње Радуловић.
Улагања Србије у Српску - трн у оку
За Радуловића су спекулације хрватских медија само потврда да је Србија са својим улагањима у Српску некима трн у оку.
„Србија се и те како интересује за Србе у РС и присутна је много више сада, него што је то било пре што је више било на симболички. Сада имамо чињенице јер, знате, кад близу своје границе или туристичких центара као што је Дубровник имате и нешто друго, онда наравно да се то никоме неће свидети,“ мишљења је наш саговорник.
Да су у питању пре економске а не „војне“ претње посредно се признаје и у хрватским медијима, па тако "Пословни дневник" указује да је у протеклих годину дана ваздушни саобраћај забележио највећи пад у својој целокупној историји. Такође се напомиње да је у међувремену Загреб добио савремену ваздушну луку, као и да су обновљени и проширени капацитети ваздушних лука у Дубровнику и Сплиту, а да се исто најављује и за Задар. Посебан акценат ставља се на чињеницу да је ове године нискобуџетни „Рајан ер“, одлучио да отвори базу у Загребу и најављује око 60 линија из Хрватске према према европским дестинацијама.
Како наводи портал, све земље бивше Југославије имају релативно бројну ваздухопловну инфраструктуру углавном базирој на капацитетима из времена ЈНА, која је располагала са 15 оперативних ваздушних база искључиво војне или мешовите војно-цивилне намене.
„Након распада земље и ратова дошло је и до трансформације целог система ратних ваздухопловстава и ваздушне инфраструктуре те данас готово више и нема војних аеродрома – изузетак су Батајница у Србији, те Церкље у Словенији,“ подсећа хрватски портал.
Загребачки Плесо је, наставља аутор текста, ваздушна лука двојне намене, али је очигледно да ће с растом броја путника, те планираном набавком нових борбених авиона војска ипак морати да потражи неку другу специјализовану ваздушну луку, а својевремено се говорило о подручју Пожешке котлине.
Аеродром Требиње и Дубровник
С друге стране, кад је реч о Босни и Херцеговини, осим главне ваздушне луке у Сарајеву, та земља има још међународне ваздушне луке у Тузли, Бањалуци, те у Мостару, које су углавном оријентисане на нискобуџетне оператере или, у случају Мостара, на верски туризам.
„Оно што је заголицало стручну јавност у региону је најава да ће се у врло блиској будућности изградити још две потпуно нове ваздушне луке, и то у Бихаћу и Требињу. Бихаћ тренутно има мању спортско-пословну ваздушну луку, но планира се изградити велики међународни аеродром. Требиње је градић од 30 хиљада становника у источној Херцеговини, у непосредној близини Дубровника, и регија с врло скромним привредним, и нешто већим туристичким капацитетима. Требиње се налази на простору ентитета Република Српска, а у сложеним односима у БиХ ентитети су заправо државе у држави. Када би се такав аеродром, и у опсегу како се планира, изградио, врло је извесно да он не би имао цивилну него пре свега војну намену", оцењује се у тексту поменутог хрватског медија.
Врло је замисливо, додаје се, да би у неком тренутку аеродром, наиме, могао бити пренамењен, или барем допуњен, војном компонентом.
"БиХ је упитно функционална земља по свим критеријумима те није незамисливо да Република Српска у Требињу базира своју ескадрилу ловаца и јуришника које ће им можда донирати Србија или чак Русија. Наравно, ни Република Српска ни Србија немају велике транспортне војне, а углавном ни цивилне ваздухоплове те стратешке бомбардере, али их зато има Русија. Већ постоји преседан да је Србија на свом примарно војном аеродрому у Нишу отворила Српско-руски хуманитарни центар који има доста особина стране војне базе те није незамисливо да је то или нешто слично план и с Требињем", пише портал и додаје да „не треба ни помињати колико би таква база, уз хрватску границу и 20-ак километара од мора, имала стратешку важност у НАТО окружењу“.
