Српски рат против тероризма: Сви на списак
18:50 07.06.2021 (Освежено: 14:23 13.07.2021)
© Фото : Pixabay
Пратите нас
Ако буде усвојен 9. јуна, Закон о формирању националне базе терориста омогућиће да се сви који су повезани са тероризмом, били осуђени или не, нађу на јединственом списку који ће моћи да користе све српске институције. Овим законом Србија се приближава европским земљама које имају успеха у борби против тероризма.
Према предлогу закона, предвиђена је посебна платформа у коју ће разне институције — МУП, Министарство спољних послова, БИА, ВБА и ВОА, Министарство одбране, Управа за спречавање прања новца, Републичко јавно тужилаштво и Тужилаштво за организовани криминал уносити податке из својих постојећих евиденција, размењивати их и укрштати.
Јединствени списак омогућава Србији да буде успешна у борби против терориста
Управо је умрежавање једна од важних новина која се овим законом уноси у српску стратегију за борбу против тероризма, сматра професор Факултета политичких наука и стручњак за тероризам Драган Симеуновић.
„Сматрам да је место Србије у међународним водама, када је реч о борби против тероризма, знатно унапређено и да самим тим Србија може да постане део међународне мреже на квалитетнији начин, када је реч о размени података и сарадњи са иностраним факторима у борби против тероризма“, истиче он.
Уз платформу која омогућава приступ разним институцијама, према Симеуновићевим речима, законом је онемогућена злоупотреба података. У платформу која ће бити смештена у централи БИА, уносиће се име и презиме осумњиченог, окривљеног или осуђеног, како по рођењу, тако и ново, ако је мењао личне податке, затим надимак и лажно име или псеудоним, имена родитеља, датум и место рођења, ЈМБГ, пол, држављанство, последње и претходно пребивалиште или боравиште, у које је врсте терористичких организација или акција укључен или на који други начин подржава тероризам, подаци о организацији.
Уколико то захтевају посебни разлози, заштите тајности података или лица унете информације се тако складиште да корисници Националне базе не могу да препознају о коме је реч. Они могу да пошаљу упит органу који је шифроване податке унео, а који, опет, може и не мора да одговори. Он може да одговори и негативно ако се тражени подаци односе на посао који је у току или због заштите извора.
БИА је обавезна да успостави одговарајућу евиденцију о времену и предмету приступа, као и овлашћеном лицу у органу које је приступило бази. Надзор над спровођењем закона врши Министарство правде, а над обрадом информација повереник за заштиту података о личности. Национална база биће успостављена до годину дана од када закон ступи на снагу.
Списак служи и превенцији тероризма
Симеуновић наглашава важност чињенице да ће се у евиденцији наћи и сви за које постоје оперативни подаци да су повезани са терористичким организацијама и активностима, а не само осуђени за тероризам. У интересу превенције јако је важно да се на листи нађу сви појединци и организације који су били у додиру са бившим или садашњим екстремистима и терористима, каже он.
„То показује пракса западноевропских земаља, где у случају да се занемари контакт особе која је екстремиста или терориста, то касније може да се плати јако скупом ценом. Јер се касније може испоставити да та особа може бити умешана у терористички акт или помагање тероризма финансирањем или на било који други начин, а да не буде евидентирана. Овако ће се већим обухватом особа које су латентно не само терористи, него и екстремисти (због својих учесталих или повремених контаката), омогућити много шира и боља превенција, чему тежи свако друштво“, сматра Симеуновић.
Српске службе успешне у борби против терориста
Србија, је, додаје Симеуновић, као и свака друга земља на свету, могући циљ терориста. Наша земља је пре свега изложена опасности од националистичко-сепаратистичког тероризма, потом од религијски настројеног тероризма, али и од других облика терористичких активности. Опасност од тероризма увећана је и миграторним кретањима са Блиског истока, али се српске службе, према Симеуновићевој оцени, успешно носе са тим.
„У овом тренутку можемо рећи да смо стабилни. Ситуација у Рашкој области, односно Санџаку је стабилна и у овом тренутку немамо превелик страх с обзиром на напоре које улажу наше службе“, каже наш саговорник.
Да је ситуација у Србији што се тиче опасности од тероризма стабилна, професор Симеуновић поткрепљује и статистиком — наша земља имала је најмањи број одлазака у редове терористичких група у Ираку и Сирији у односу на број становника када се посматрају друге средине на Балкану.
Од 49 људи који су се придружили терористима на Блиском истоку, погинуло је њих 12, троје је процесуирано; један се налази у Аустрији, један у Шведској, док се осталима не зна кретање, а могуће је да се налазе у затворима под контролом сиријских Курда или се још увек налазе у остацима борбених јединица организација попут Ал Нусре или Исламске државе. Када је реч о повратницима у Србију, њих практично и нема, наглашава Симеуновић, што такође подиже ниво стабилности у Србији.
Што се миграната тиче, забележен је само један случај јорданског држављанина који је припадао организацији Ал Нусра. Он је, након шестомесечног притвора, враћен у Турску, одакле је и дошао у Србију.
Прочитајте још:
