https://sputnikportal.rs/20210609/ep-trazi-sankcije-protiv-belorusije-zbog-incidenta-sa-avionom-ali-i-da-se-istrazi-uloga-rusije-1125566871.html
ЕП тражи санкције против Белорусије због инцидента са авионом, али и да се истражи „улога Русије“
ЕП тражи санкције против Белорусије због инцидента са авионом, али и да се истражи „улога Русије“
Sputnik Србија
Посланици ЕП припремили су резолуцију о Белорусији у којој траже да се због инцидента с принудним слетањем авиона „Рајан ер“ хитно уведе четврти пакет... 09.06.2021, Sputnik Србија
2021-06-09T22:44+0200
2021-06-09T22:44+0200
2023-05-02T16:30+0200
вести
свет
белорусија
санкције
русија
европа
европски парламент
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/1e/1125487186_0:68:3072:1796_1920x0_80_0_0_3753f82991339458edfa08a1aa9dcc3b.jpg
Подсетимо, председник Русије Владимир Путин рекао је недавно на Међународном форуму у Санкт Петербургу да руске специјалне службе ни на који начин нису повезане са инцидентом принудног слетања авиона „Рајан ер“ у Минск упркос тврдњама у НАТО. У документу се наводи и да је ЕП „дубоко забринут због повезаности Русије са режимом председника Белорусије Александра Лукашенка, укључујући и финансијску подршку и тесну сарадњу специјалних служби“.Економске санкције треба да погоде сектор производње и прераде нафте, челичане, дрвнопрерађивачки сектор.Такође, ЕП позива компаније регистроване у ЕУ, као што је „Сименс“ да прекину сарадњу са белоруским властима.„Предлажемо и да се размотри питање привременог искључивања Белорусије из система СВИФТ“, наводе посланици ЕП.Посланици ће сутра гласати о нацрту резолуције. Она нема обавезујући карактер, већ представља препоруку за земље ЕУ.Инцидент са принудним слетањем у МинскАвион компаније „Рајан ер“, који је летео из Атине за Виљнус, принудно је слетео 23. маја на аеродром у Минску због саопштења да је подметнута бомба. На лице места су упућени деминери. Информације о минирању није потврђена, а Истражни комитет Белорусије саопштио је да је покренуо кривични поступак због лажне пријаве о минирању.Белоруски активисти за људска права саопштили су да је оснивач канала на Телеграму „Некста“, који се у Белорусији сматра екстремистичким, Роман Протасевич, летео овим авионом и да је приведен приликом провере докумената на аеродрому у Минску. Протасевич је у овој земљи стављен на списак лица умешаних у тероризам. Против њега је покренут кривични поступак по неколико основа, укључујући и за „организовање масовних нереда“. Њему прети казна до 15 година затвора.То је изазвало критику Запада, иако се пракса принудног слетања авиона дешавала и раније. Најзначајнији случај било је присиљавање авиона боливијског председника Ево Моралеса да слети у Беч 2013. године. Разлог за то су биле гласине да се заједно са председником у авиону налази и бивши агент ЦИА Едвард Сноуден, који је у Сједињеним Америчким Државама оптужен за одавање државних тајни.Прочитајте још:
белорусија
европа
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
вести, свет, белорусија, санкције, русија, европа, европски парламент
вести, свет, белорусија, санкције, русија, европа, европски парламент
ЕП тражи санкције против Белорусије због инцидента са авионом, али и да се истражи „улога Русије“
22:44 09.06.2021 (Освежено: 16:30 02.05.2023) Посланици ЕП припремили су резолуцију о Белорусији у којој траже да се због инцидента с принудним слетањем авиона „Рајан ер“ хитно уведе четврти пакет персоналних санкција и примене свеобухватне економске санкције против Минска. Посланици траже и да се истражи „улога Русије“, наводи се у нацрту документа.
„Истрага треба да утврди и могућу улогу Русије у том инциденту. Сваки држављанин Русије, директно или посредно умешан у ту операцију, треба да потпадне под санкције из оквира глобалног режима санкција ЕУ који се односи на кршење људски права“, наводи се у нацрту.
Подсетимо, председник Русије
Владимир Путин рекао је недавно на Међународном форуму у Санкт Петербургу да
руске специјалне службе ни на који начин нису повезане са инцидентом принудног слетања авиона „Рајан ер“ у Минск упркос тврдњама у НАТО.
У документу се наводи и да је ЕП „дубоко забринут због повезаности Русије са режимом председника Белорусије Александра Лукашенка, укључујући и финансијску подршку и тесну сарадњу специјалних служби“.
„Европски парламент позива Савет ЕУ да што пре прошири списак правних и физичких лица која потпадају под санкције ЕУ на оне који су одговорни за принудно слетање авиона компаније ‘Рајан ер’, привођење Романа Протасевича и Софије Сапеги, подсећамо да новинару Протасевичу прети смртна казна… Позивамо Савет да моментално приступи реализацији четвртог пакета санкција према физичким и правним лицима и да почне са израдом новог“, наводи се у нацрту резолуције.
Економске санкције треба да погоде сектор производње и прераде нафте, челичане, дрвнопрерађивачки сектор.
Такође, ЕП позива компаније регистроване у ЕУ, као што је „Сименс“ да прекину сарадњу са белоруским властима.
„Предлажемо и да се размотри питање привременог искључивања Белорусије из система СВИФТ“, наводе посланици ЕП.
Посланици ће сутра гласати о нацрту резолуције. Она нема обавезујући карактер, већ представља препоруку за земље ЕУ.
Инцидент са принудним слетањем у Минск
Авион компаније „Рајан ер“, који је летео из Атине за Виљнус, принудно је слетео 23. маја на аеродром у Минску због саопштења да је подметнута бомба. На лице места су упућени деминери. Информације о минирању није потврђена, а Истражни комитет Белорусије саопштио је да је покренуо кривични поступак због лажне пријаве о минирању.
Белоруски активисти за људска права саопштили су да је оснивач канала на Телеграму „Некста“, који се у Белорусији сматра екстремистичким, Роман Протасевич, летео овим авионом и да је приведен приликом провере докумената на аеродрому у Минску. Протасевич је у овој земљи стављен на списак лица умешаних у тероризам. Против њега је покренут кривични поступак по неколико основа, укључујући и за „организовање масовних нереда“. Њему прети казна до 15 година затвора.
То је изазвало критику Запада, иако се пракса принудног слетања авиона дешавала и раније. Најзначајнији случај било је присиљавање авиона боливијског председника Ево Моралеса да слети у Беч 2013. године. Разлог за то су биле гласине да се заједно са председником у авиону налази и бивши агент ЦИА Едвард Сноуден, који је у Сједињеним Америчким Државама оптужен за одавање државних тајни.
