Хладан туш за европску агенцију: Није спремна за проширење мандата
© AP Photo / Petros Giannakouris
Пратите нас
Само неколико дана након представљања нове стратегије Европске комисије за унапређење функционисања Шенгенске зоне, стигао је „хладан туш“ Европског ревизорског суда у виду оцене да Фронтекс није ефикасно управљао спољним границама и да ова агенција ЕУ није спремна за проширење мандата и ангажовање 10.000 припадника до 2027. године.
Наиме, иако је новом стратегијом Брисела, између осталог, предвиђено распоређивање 10.000 припадника Фронтекса на спољним границама, формирање нових информационих система за контролу података путника и јачање полицијске сарадње држава-чланица ЕУ, Лео Бринкат, координатор Европског ревизорског суда задужен за извештај о Фронтексу, указао је да ова агенција ЕУ за заштиту граница, основана 2004. године, није ефикасно обавила своје основне дужности — сузбијање прекограничног криминала и илегалне имиграције.
Фронтекс није спреман за проширење мандата
Према речима Слободана Зечевића из Института за европске студије, суштина проблема је у томе што је Фронтекс агенција која се налази ван правног система Европске уније.
„Она заправо игра улогу коју би требало да има нека врста Министарства унутрашњих послова ЕУ. Међутим, Европска унија није та овлашћења пренела на неко своје министарство или комесаријат за унутрашње послове, па је за разлику од Европола који је већ некако укључен у систем ЕУ, Фронтекс једна организација која, на неки начин, ’плута‘ негде ван институционалног система. Сам Фронтекс је кренуо релативно скромно 2005. године, са релативно малим бројем службеника и релативно малим средствима од око 19 милиона евра. Сада та средства износе 900 милиона евра, па претпостављам да је главна замерка ревизора да резултати нису довољно добри с обзиром на ангажована средства“, каже Зечевић.
Како додаје, пораст улагања у Фронтекс уследио је због мигрантске кризе 2015. године, када је та агенција требало активно да помогне у заштити граница.
„Међутим, очигледно је да ова ревизорска комисија сматра да је овде реч о ангажовању средстава која нису на прави начин искоришћена за заштиту граница Европске уније, односно да су те границе порозне и да превелики број људи и миграната улази на територију ЕУ, па се поставља питање сврсисходности самог Фронтекса. У том смислу, оцена ревизорског суда заправо шаље поруку да рад те агенције мора да буде транспарентнији, да се води рачуна како се троше средства и да се има оправдање за толику потрошњу, односно да се има већа контрола у вези са Фронтексом“, указује Зечевић.
Шта значи „хладан туш“ Европског ревизорског суда?
Милан Игрутиновић из Института за европске студије сматра да је колизија између нове стратегије Европске комисије и оцене Европског ревизорског суда само делимична и да заправо даје „муницију“ и једној и другој страни — како оној која критикује досадашњи рад Фронтекса, тако и онима у Европској комисији који кажу да ова агенција јесте неефикасна, али да се то мора превазићи повећањем мандата, буџета и броја људи који тамо раде.
„Овде је политички сукоб настао на линији двоје комесара који су из различитих партијских групација. Швеђанка Ива Јохансон је социјалдемократа задужена за унутрашње послове ЕУ, а комесар Шинас је Грк из Европске народне партије задужен за европски начин живота, односно у овом контексту за миграције и њихов однос и различит партијски однос те две групације се рефлектује и према Фронтексу“, сматра Игрутиновић.
Међутим, он сматра да ће ипак превагнути логика потребе да постоји један унификован одговор на питање миграција и контроле граница, што укључује и сарадњу са трећим земљама попут наше, односно да ће потреба да Фронтекс функционише бити доминантна.
„У том смислу је извештај Ревизорског суда значајан, али он нема нужно правну и директну последицу јер не производи неку обавезу за Европску комисију, осим да га узме у разматрање када буде доносила своје одлуке. Дакле, тај сукоб јесте отворен, али ће његово ’политичко пеглање‘ отићи у правцу да ће и буџет, пре свега, а онда и мандат и људство Фронтекса ипак бити проширени“, уверен је Игрутиновић.
Европска унија, напомиње Слободан Зечевић, не може да одустане од заштите граница јер су њени грађани незадовољни чињеницом да из Африке долази превелики број миграната.
„То је горуће питање и мислим да би у некој новој реформи Европске уније та агенција морала да се, на неки начин, укине и да се направи неки комесаријат за унутрашње послове или за заштиту граница ЕУ, који би обухватио и пограничне снаге Фронтекса и Европол као неку врсту наднационалне или федералне полиције у Европској унији. Значи да то буде потпуно укључено у систем институција Уније, а не да постоји као нека агенција за коју се сада тврди да средства троши на нетранспарентан начин“, оцењује Зечевић.
Циљ нове стратегије Европске комисије је да обезбеди „слободан проток људи и робе“, односно да утврди мере које би могле да помогну не само јачању спољних граница, за чим се потреба указала приликом избијања мигрантске кризе, већ и спречавању враћања унутрашњих граница, као што је то случај током пандемије вируса корона.
Приликом представљања стратегије потпредседник Европске комисије Маргаритис Шинас је рекао да је Шенген „добро подмазана машина, али као и свака машина, да би издржала тест времена, његове темеље треба непрестано подупирати и јачати“.
