Да ли ће Украјина имати користи од ратних игара са НАТО-ом?
22:01 11.06.2021 (Освежено: 17:26 05.08.2021)
© Sputnik / Стрингер
/ Пратите нас
Украјина је ове године домаћин низа војних вежби НАТО-а. Неки ове вежбе доживљавају као поливање ватре бензином, јер земља домаћин још увек има нерешени војни сукоб у Донбасу.
Сезона ратних игара свечано је отворена за Кијев – 11.000 НАТО војника распоређено је у Украјину да одрже заједничке маневре са око 21.000 локалних, а на позив председника државе Владимира Зеленског.
Највеће вежбе НАТО-а у последњих четврт века
Ратне игре које су делимично у току у овом тренутку покриваће копно, море и ваздух. У поморском делу се одвија „Си бриз“ – симулација која ће окупити 30 бродова, 30 ратних авиона и 1.400 војника из 27 држава. Раније, 2014. године, НАТО је са Крима одржао „Си бриз“, али и након што се тај регион поново придружио Русији након референдума, сценарији се нису много променили и још увек се врте око полуострва.
Украјинске војне снаге такође учествују и у другим маневрима – „Дифендер Јуроп – 2021“, реч је о највећој вежба ове врсте у последњих 25 година изводе се истовремено у 16 европских земаља, на главним локацијама у близини Балкана и црноморског региона.
Током прве фазе „Дифендер Јуроп“, која се назива и „Брзи одговор“, 7.000 војника из 11 земаља учествовало је у мисијама широм источне Европе – од Бугарске до Румуније, као и у Естонији. Друга фаза вежби назива се „Тренутни одговор“. Укључује вежбу гађања за 5.000 војника из осам земаља. Још две фазе усредсређене су на противваздушну и противракетну одбрану, као и на успостављање координације између мултинационалних снага.
У априлу ове године Алексеј Арестович, портпарол украјинског представништва у такозваној Трилатералној контакт групи (ТЦГ) о Донбасу, рекао је да је „Дифендер Јуроп“ „симулација рата, оружаног сукоба са Русијом“. Додао је да је „главни фокус на Балкану и Криму, и, наравно, превасходно на северу Крима“.
Западно светилиште
Када је реч о могућностима придруживања Украјине НАТО-у, реторика врха савеза остаје неискрена и опрезна, а генерални секретар Јенс Столтенберг рекао је да ће Кијев прво морати да „модернизује и реформише своје безбедносне и одбрамбене институције“. Али у стварности, НАТО је већ у Украјини и буквално „пумпа“ земљу са све више и више оружја.
Неспорно је да експанзионистичке политике НАТО-а нису ништа ново за Москву. Алијанса је деценијама радила супротно од онога што су њени лидери прокламовали у вези са НАТО-овим проширењем на исток, постепено повећавајући војно присуство у источној Европи од 1991. године, а касније прихватајући као чланове државе бившег совјетског блока.
Али пуну тежину критика и оптужби за било какве глобалне војне злочине увек су извртали западни главни медији и политичари и сваљивали их на Москву. На пример, априла 2021. године, САД и Немачка су притисле Русију због самосталног организовања војних вежби на свом тлу, а Запад је организовао на десетине чврсто испреплетених и знатно већих војних маневара у којима је учествовао Кијев у близини руских граница.
Putin's growing empire???? REALLY? #NATO keeps expanding to Russia's borders since 1991! There was no threat from #Russia back then. Now, it wants #Georgia and #Ukraine? And didn't it promise to not expand eastward??? pic.twitter.com/mvc8LWqq48
— Агент Кристина (@LubimayaRussiya) April 6, 2019
Обе зараћене стране у Донбасу и даље се међусобно оптужују за кршење прекида ватре. Али вероватно је да ће се након НАТО-ових маневара у извештајима о гранатирању са фронта појавити више муниције западне производње.
Према руском Министарства одбране, напредно наоружање и муниција које је НАТО испоручио за одржавање вежби, на крају ће бити испоручени украјинским националистичким формацијама у Донбасу, повећавајући напетост у региону.
Ко заиста подрива суверенитет Украјине?
Док се украјински званичници радије држе своје уобичајене антируске реторике, док јачају своју војску у близини руских граница под маском војних вежби, чини се да се Кијев полако затвара у нове политичке и војне границе. Те нове границе постављају се у Бриселу и Вашингтону, док украјински и западни медији Москву још увек уобичајено приказују као кључног негативца и главну претњу украјинском суверенитету.
Лидери НАТО-а одржаће самит у Бриселу следеће недеље. Али, упркос жељи председника Зеленског да што пре интегрише своју земљу у Северноатлантски пакт, не чини се да ће се ускоро приближити постизању овог циља.
До сада, изгледа да Вашингтон није спреман да им удовољи и изгледа да радије задржава Украјину као преговарачки чип и инструмент Бајденове администрације за даље иритирање Русије. Али да ли украјински народ, који нема право гласа у целој овој ситуацији, заиста жели такву улогу своје земље, остаје да се види.
Прочитајте још:
