Страх Албанаца јер светиња у Приштини поручује Србима: Чекам вас да се вратите
17:52 11.06.2021 (Освежено: 17:58 11.06.2021)
© AFP 2023 / ARMEND NIMANI
Пратите нас
Реакција косовских политичара и најава протеста због литургије која је у четвртак одржана у центру Приштине у Храму Христа Спаса доказ је да Албанци не поштују никакве међународне стандарде али и показатељ колики је њихов страх од повратка Срба на Косово и Метохију, каже за Спутњик доктор политичких наука Дејан Вук Станковић.
Станковић додаје да је Албанцима на Косову највећа ноћна мора могући повратак прогнаних Срба јер би то нарушило њихову етничку „равнотежу“.
Страх од повратка Срба на Косово и Метохију
„Њихови сецесионистички циљеви онда би били теже оствариви. Тако да ове акције Приштине носе и ту поруку – да се Срби не врате. У супротном, не би реаговали тако хистерично и систематски организовано. Значи да имају страх од буђења српског идентитета на Косову,“ напомиње Станковић.
Иначе, демонстрације, графити против Срба, и уопшти хаос настао је јер се двадесетак Срба окупило на Спасовдан да испоштује верски обред у центру Приштине. Реакција Албанаца на ту литургију коју је служио владика Теодосије, порука је да Албанци желе етнички чисто и монорелигиозно Косово, наводи наш саговорник.
„Не би никоме сметало да нека национална заједница обележи свој верски празник да на Косову постоји минимум демократичности. Очигледно се тамо демократија схвата као тиранија. Ово је један у низу притисака којим говоре да Србима није место на Косову и Метохији,“ закључује Станковић.
Живојин Ракочевић публициста и новинар са Косова и Метохије напомиње да је у Цркви Христа Спаса у центру Приштине први пут служена литургија од 1998. године. Уједно и подсећа да је то највише нападана црква у протеклих двадесет година.
Српски храм који су Албанци злостављали
„Тешко је и набројати све оно што се том Храму у протеклом периоду десило и шта је све претрпела ова српска светиња. По њему су се пели алпинисти, полугола певачица је снимала спотове проглашаван је за „зло“ и „Милошевићево дело“. Предлагано је да постане Меморијални музеј Албанаца али, на крају после свих напада, овога Спасовдана се видело да је преживела потреба да се у њему служи служба Божја и да се у њему окупљају грађани Приштине,“ набраја Ракочевић.
Грађани Приштине су, додаје саговорник Спутњика, измолили овај Храм и он је био суштинска потреба града, јер се у малој Цркви Светог Николе није могао окупити већи број људи.
„Пратили смо како он расте све до 1999. Године, а онда је дошло до раскида и од тог тренутка тај Храм и тај крст изнад Приштине сведочи и тражи да се Срби врате у град. После 23 године они су се данас предвиђени епископом Теодосијем вратили у свој Храм и у свој град и показали да је жив и да несумњиво припада Српској православној цркви. Нема ту никакве идеологије већ само живота који хоће да каже да нешто припада нама и сасвим природно је да се у њему служи и да људи који имају потребу да своје чувају, у томе не буду спречавани,“ каже Ракочевић.
Ракочевић истиче да се данас показало да је Храм Христа Спаса у Приштини жив и да је жива вера приштинских Срба и љубав коју су у Храм уложили тако да он и данас говори – чекам вас да се вратите.
Литургија на Спасовдан за прогнане Србе
Част да припреми славски колач за спасовданску литургију имала је Ђурђа Дрмончић која живи у непосредној близини Храма у центру Приштине. И то није случајност, већ наставак традиције. Како нам је рекла, они су стара приштинска породица, а њена заова Милијана Дрмончић је 1981. године када је патријарх Павле почео подизање ове светиње, учествовала у његовој изградњи, за шта је добила и захвалницу упокојеног српског патријарха.
„То је дакле традиција, међутим десило се шта се десило 1999. године… Нисмо могли да приђемо Храму знате каква је ситуација била. И сада, на иницијативу владике Теодосија, обављен је овај свети чин, а важно је да се црква освешта и да се настави традиција да се сече славски колач. Посебно смо импресионирани што је нас двадесетак сународника и суграђана могло да се посвети нашем недовршеном Храму који је започео наш упокојени патријарх Павле,“ каже Ђурђа.
Црква у центру Приштине грађена је деведесетих година као главни градски храм, а пројектовао ју је архитекта Спасоје Крунић. Након окончања сукоба 1999, црква је минирана, али није било већих оштећења. Британске снаге Кфора су потом преузеле обезбеђење објекта.
Са повлачењем Кфора у косовској јавности, међу политичарима, невладиним организацијама и на Универзитету круже идеје да се Храму промени намена и да не буде у власништву СПЦ, уз најчешћи изговор да је реч о цркви из доба Милошевићевог режима.
