https://sputnikportal.rs/20210612/treba-regulisati-trziste-poljoprivrednih-proizvoda-ali-da-li-su-alati-ovoljno-dobri-1125586986.html
Треба регулисати тржиште пољопривредних производа, али да ли су алати довољно добри
Треба регулисати тржиште пољопривредних производа, али да ли су алати довољно добри
Sputnik Србија
Добро је да Србија има закон о регулисању тржишта пољопривредних производа како би држава могла да интервенише када дође до поремеђаја на тржишту изазваних... 12.06.2021, Sputnik Србија
2021-06-12T11:19+0200
2021-06-12T11:19+0200
2021-06-12T11:11+0200
анализе и мишљења
коментари и аналитика
закон
тржиште
пољопривредни производи
поремећај
држава
интервенција
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111726/72/1117267241_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_fcd18815a807c9956cdc0c355cf88caa.jpg
То је основна замерка саговорника Спутњика на предлог закона о регулисању тржишта пољопривредних производа о коме Скупштина Србије ускоро треба да одлучује и у примени би требало да буде од почетка идуће године.По оцени професора Пољопривредног факултета у Новом Саду, Бранислава Влаховића, који се бави управо тржиштем пољопривредних производа, интенција предлагача је била да држави омогући да реагује када дође до тако великих распона у ценама међусобно зависних пољопривредних производа. Држава ће у таквим ситуацијама да помогне произвођачу како не би изашао из посла који му доноси само губитак, јер би то онда довело до поремећаја на тржишту. Мањак производње довео би до несташица и неопходности увоза, што би се у крајњем одразило на ситуацију на тржишту и на карју и на положај потрошача.Да ли су алати довољно добриНајбоља илустрација тога је садашња ситуација са производњом свиња која је због изузетно високе цене кукуруза постала за произвођаче нерентабила јер је откупна цене свиња остала ниска, напомиње Влаховић за Спутњик.Ситуација са производњом свиња која је постала неипслатива због висњоке цене кукуруза изнудила је интервенцију државе како не би дошло до поремећаја на тржишту. Предлог закона је покушај да се држава легитимно умеша на тржиште, да системски утиче на позицију сваког учесника у том ланцу снабдевања, од произвођача, преко откупљивача, трговине, до крајњих потрошача.Да ли ћемо са овим законом добити алате да на тржишту регулишемо екстреме са најнижим и високим ценама, како је то рекао министар пољопривреде Бранислав Недимовић?Према мишљењу Влаховића, али и његовог колеге са Пољопривредног факултета у Београду, Миладина Шеварлића, намера је добра, потреба за таквим законом који Србија до сада није имала, постоји, али је његов предлог крајње уопштен, декларативан. Нема јасних прецизирања и критеријума на основу којих се одређује у којим то ситуацијама држава треба да реагује, ко то треба да ради и на који начин ће се интервенисати.Превише деклративноАнализирајући предлог од члана до члана, Влаховић је сасвим јасан:Тако се он пита да ли ће држава, на пример, да интервенише на тржишту када је цена пшенице 20 динара за килограм, или 19 и на основу чега ће то да буде одређено. Он подсећа да у пољопривредној производњи постоје паритети и да је паритет цена живе ваге стоке и кукуруза 1:9, односно откупна цена килограма живе ваге мери се са ценом девет килограма кукуруза. Када она падне испод тог паритета, производња је нерентабилна.Закон о регулисању тржишта пољопривредних производа је потребан Србији, али је сувише декларативно и уопштено написан.
У предлогу закона је, међутим, само паушална одредница да ће држава реаговати када дође до поремећаја на тржишту. Не зна се ни како ће држава реаговати, да ли већом ценом, да ли неким премијама, субвенцијама, истиче професор новосадског факултета.Ко, чиме и када интервенишеНапомиње, такође, да су предвиђене и ванредне интервентне мере, али да ни у том случају није наведено шта спада у њих и како ће се оне спроводити, ко ће то да обавља и у којим ситуацијама.По оцени Влаховића, за разлику од тога, добро је дефинисана контрола производа и прецизно је наведено када се производ контролише, у којим условима, а све ради бољег квалитета прехрамбених производа и заштите потрошача. И права инспектора су, по његовој оцени добро уређена и детаљно је написано шта инспектор може да ради, све у истом циљу.На крају, Влаховић каже да се поставља и питање да ли нам Споразум о стабилизацији и придруживању, потписан са Европском унијом, после кога смо у потпуности либерализовали тржиште, оставља могућност интервенције државе.И Шеварлић за Спутњик указује на добру намеру предлога закона, али и на то да је толико уопштено и фразеолошки написан да све може да значи, али ништа не мора да буде. Он, такође, сматра да је нејасно шта је чија надлежност и у којој ситуацији може да дође до интервенције и ко интервенише.Овакав закон недовољан, требаће подзаконски актиЗато ће, како каже, тај закон који би требало да ступи на снагу с почетком идуће године, бити стерилан док се не донесу подзаконска акта.Као и Влаховић, примећује да су уведени нови организациони облици - производне организације које би, како сматрају, могле бити бити пандан задругама. Није дата ни оквирна одредница колика буџетска средства ће бити опредељена за финансирање примене закона, а као и професор из Новог Сада сматра да је министар пољопривреде добио је превише овлашћења да ад хок доноси одлуке, што је предвиђе у више чланова закона.Откупна цена килограма живе ваге мери се са ценом девет килограма кукуруза и када она падне испод тог паритета, производња постаје нерентабилна што генерише нове проблеме на тржишту.
Добра правила за откупљивачеОн, међутим, указује на ваљано решење које ће бити од помоћи произвођачима како не би били остављени на милост и немилост откупљивача.По предлогу закона, откупљивачи ће попут туристичких агенција, морати убудуће да уплате депозит на име осигурања, како произвођачи не би остали кратких рукава у пословању са несавесним откупљивачима.Шеварлић на крају примећује да, иако је министар пољопривреде недавно најавио, у предлогу закона нема одредби према којима ће наши домаћи производи у трговинама бити обележени заставицом. То што и даље неће бити ознаке за производе који су из иностранства, а храњени су ГМО сојом и кукурузом, он види као притисак глобалистичких структура коме не можемо да се одупремо.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
анализе и мишљења, коментари и аналитика, закон, тржиште, пољопривредни производи, поремећај, држава, интервенција
анализе и мишљења, коментари и аналитика, закон, тржиште, пољопривредни производи, поремећај, држава, интервенција
Треба регулисати тржиште пољопривредних производа, али да ли су алати довољно добри
Добро је да Србија има закон о регулисању тржишта пољопривредних производа како би држава могла да интервенише када дође до поремеђаја на тржишту изазваних великим распонима цена, али предлог закона о томе је сасвим декларативан и не прецизира ко, када и на који начин интервенише.
То је основна замерка саговорника Спутњика на предлог
закона о регулисању тржишта пољопривредних производа о коме Скупштина Србије ускоро треба да одлучује и у примени би требало да буде од почетка идуће године.
По оцени професора Пољопривредног факултета у Новом Саду, Бранислава Влаховића, који се бави управо тржиштем пољопривредних производа, интенција предлагача је била да држави омогући да реагује када дође до тако великих распона у ценама међусобно зависних пољопривредних производа. Држава ће у таквим ситуацијама да помогне произвођачу како не би изашао из посла који му доноси само губитак, јер би то онда довело до поремећаја на тржишту. Мањак производње довео би до несташица и неопходности увоза, што би се у крајњем одразило на ситуацију на тржишту и на карју и на положај потрошача.
Да ли су алати довољно добри
Најбоља илустрација тога је
садашња ситуација са производњом свиња која је због изузетно високе цене кукуруза постала за произвођаче нерентабила јер је откупна цене свиња остала ниска, напомиње Влаховић за Спутњик.
Ситуација са производњом свиња која је постала неипслатива због висњоке цене кукуруза изнудила је интервенцију државе како не би дошло до поремећаја на тржишту.
Предлог закона је покушај да се држава легитимно умеша на тржиште, да системски утиче на позицију сваког учесника у том ланцу снабдевања, од произвођача, преко откупљивача, трговине, до крајњих потрошача.
Да ли ћемо са овим законом добити алате да на тржишту регулишемо екстреме са најнижим и високим ценама, како је то рекао министар пољопривреде Бранислав Недимовић?
Према мишљењу Влаховића, али и његовог колеге са Пољопривредног факултета у Београду, Миладина Шеварлића, намера је добра, потреба за таквим законом који Србија до сада није имала, постоји, али је његов предлог крајње уопштен, декларативан. Нема јасних прецизирања и критеријума на основу којих се одређује у којим то ситуацијама држава треба да реагује, ко то треба да ради и на који начин ће се интервенисати.
Анализирајући предлог од члана до члана, Влаховић је сасвим јасан:
„Наведена је интервента цена, али није наведено ко врши ту интервенцију. Око тога може да буде доста лутања. Исто тако код референтне цене опет није наведено ко врши ту интервенцију на тржишту. Значи доста је то широко написано, више декларативно. Друга ствар је да те интервенције нису добро објашњене у предложеном закону где пише да се интервенише када је тржишна цена нижа од референтне цене, а није тачно дефинисано шта је то референтна цена“.
Тако се он пита да ли ће држава, на пример, да интервенише на тржишту када је цена пшенице 20 динара за килограм, или 19 и на основу чега ће то да буде одређено. Он подсећа да у пољопривредној производњи постоје паритети и да је паритет цена живе ваге стоке и кукуруза 1:9, односно откупна цена килограма живе ваге мери се са ценом девет килограма кукуруза. Када она падне испод тог паритета, производња је нерентабилна.
Закон о регулисању тржишта пољопривредних производа је потребан Србији, али је сувише декларативно и уопштено написан.
У предлогу закона је, међутим, само паушална одредница да ће држава реаговати када дође до поремећаја на тржишту. Не зна се ни
како ће држава реаговати, да ли већом ценом, да ли неким премијама, субвенцијама, истиче професор новосадског факултета.
Ко, чиме и када интервенише
Напомиње, такође, да су предвиђене и ванредне интервентне мере, али да ни у том случају није наведено шта спада у њих и како ће се оне спроводити, ко ће то да обавља и у којим ситуацијама.
По оцени Влаховића, за разлику од тога, добро је дефинисана контрола производа и прецизно је наведено када се производ контролише, у којим условима, а све ради бољег квалитета прехрамбених производа и заштите потрошача. И права инспектора су, по његовој оцени добро уређена и детаљно је написано шта инспектор може да ради, све у истом циљу.
На крају, Влаховић каже да се поставља и питање да ли нам Споразум о стабилизацији и придруживању, потписан са Европском унијом, после кога смо у потпуности либерализовали тржиште, оставља могућност интервенције државе.
И Шеварлић за Спутњик указује на добру намеру предлога закона, али и на то да је толико уопштено и фразеолошки написан да све може да значи, али ништа не мора да буде. Он, такође, сматра да је нејасно шта је чија надлежност и у којој ситуацији може да дође до интервенције и ко интервенише.
Овакав закон недовољан, требаће подзаконски акти
„Критеријуми морају да буду стабилни, унапред препознатљиви барем 10 година у пољопривреди, јер у њој постоје циклуси. Говедарски циклус траје осам година. Када једном уништите говедарске фарме треба вам осам година да зановите такве фарме“, објашњава Шеварлић за Спутњик.
Зато ће, како каже, тај закон који би требало да ступи на снагу с почетком идуће године, бити стерилан док се не донесу подзаконска акта.
Као и Влаховић, примећује да су уведени нови организациони облици - производне организације које би, како сматрају, могле бити бити пандан задругама. Није дата ни оквирна одредница колика буџетска средства ће бити опредељена за финансирање примене закона, а као и професор из Новог Сада сматра да је министар пољопривреде добио је превише овлашћења да ад хок доноси одлуке, што је предвиђе у више чланова закона.
Откупна цена килограма живе ваге мери се са ценом девет килограма кукуруза и када она падне испод тог паритета, производња постаје нерентабилна што генерише нове проблеме на тржишту.
Добра правила за откупљиваче
Он, међутим, указује на ваљано решење које ће бити од помоћи произвођачима како не би били остављени на милост и немилост откупљивача.
„Једна од ствари која је добра у овом предлогу је увођење критеријума за откупљиваче. Сада не може неко са ташном и машном да на основу фирме уписане у АПР са оснивачким улогом од пет или десет хиљада динара, откупљује милионску вредност пољопривредних производа и да се потом изгуби у виду ластиног репа па уведе фирму у ликвидацију и тако присвоји неколико милиона вредности робе“, сликовит је Шевралић.
По предлогу закона, откупљивачи ће попут туристичких агенција, морати убудуће да уплате депозит на име осигурања, како произвођачи не би остали кратких рукава у пословању са несавесним откупљивачима.
Шеварлић на крају примећује да, иако је министар пољопривреде недавно најавио, у предлогу закона нема одредби према којима ће наши домаћи производи у трговинама бити обележени заставицом. То што и даље неће бити ознаке за производе који су из иностранства, а храњени су ГМО сојом и кукурузом, он види као притисак глобалистичких структура коме не можемо да се одупремо.
