https://sputnikportal.rs/20210613/obelezavanje-950-godina-manastira-prohor-pcinjski-1125594765.html
Јубилеј Прохора Пчињског: Свечаност поводом обележавања 950 година од оснивања /видео, фото/
Јубилеј Прохора Пчињског: Свечаност поводом обележавања 950 година од оснивања /видео, фото/
Sputnik Србија
Свечаном академијом у порти манастира, обелен је јубилеј Манастира Прохор Пчињски - 950 година од оснивања и 700 година од упокојења краља Милутина, који га је... 13.06.2021, Sputnik Србија
2021-06-13T12:43+0200
2021-06-13T12:43+0200
2021-08-26T03:13+0200
вести
прохор пчињски
манастир
годишњица
патријарх порфирије
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/images/sharing/article/srb/1125594765.jpg?1629940436
Прослави јубилеја манастира присуствовали су и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, министри у Влади Србије Небојша Стефановић, Томислав Момировић, Татјана Матић, Маја Поповић, Никола Селаковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић.Свечана академија започела је песмом посвећеној светом Прохору Пчињском и химном Србије.Вучић је захвалио на ордену истичући да је грађанима Србије најбоље било када српска држава и црква заједно расту и поручујући да, иако не морају увек да буду у сагласју, без цркве нема очувања националног и државног ткива.Вучић је додао да у савременој српској историји никада није толико урађено за храмове, цркву, манастире, за братства и сестринства у њима.Навео је да је свестан да то није довољно, али да зато сви морамо да радимо још више и да будемо успешнији.“После Ордена Светог Саве, а једини сам српски председник који је тај Орден примио, и овај ми много значи, јер је неко од вас приметио колико смо се трудили и борили за подршку и помоћ цркви, разумевајући да, иако не морамо увек да будемо у сагласју, без цркве нема народног јединства и да не можемо да очувамо национално и државни ткиво”, рекао је Вучић.Онај ко то не разуме, а води државу, не заслужује да је води и не може да је води успешно, поручио је Вучић.“Хвала вам на Ордену, ово је за мене сада обавеза више”, додао је Вучић, пренео је Танјуг.Претходно је одржана литургија коју је служи патријарх Порфирије, а присуствовао јој је велики број верника.Годишњица манастира, као једне од најстаријих светиња Српске православне цркве, требало је да буде одржана маја прошле године, а затим је због епидемије одложена.Манастир Свети Прохор Пчињски налази се на граници између Србије и Македоније, на 30 километара јужно од Врања.Историја манастира датира још од 1070. године, када је византијски цар Роман Диоген подигао малу цркву, посвећену Светом апостолу и јеванђелисти Луки, у чије зидине су положене мироточиве мошти Светог Прохора Пчињског.Према легенди, управо је овај светац Роману Диогену прорекао да ће постати цар.Од тог времена, миро непрестано тече из светитељевих моштију и, кажу верници, многи се болесници њиме исцељују. Манастир остаје у оквиру византијске државе све до краја 12. века када, после освајања ових крајева од стране великог жупана Стефана Немање, прелази у састав Србије.Немерљив значај за ову православну светињу имао је краљ Милутин, за време чије владавине је подигнуто или обновљено 40 цркава и манастира, а међу њима и манастир Прохора Пчињског. У Карловачком родослову стоји да краљ Милутин, поред осталих задужбина, „сагради и цркву Пчињскому Прохору“, што потврђује и узидана опека на северној фасади старе цркве са, у плитком рељефу изведеним именом САВА, откривајући непосредну бригу тадашњег архиепископа Саве Трећег о обнови храма. У кратком периоду, сабрат Манастира био је и преподобни Јустин (Поповић), иначе родом из Врања, који је 2010. године канонизован од стране СПЦ-а и проглашен преподобним Јустином ћелијским и врањским.Прочитајте и:
https://sputnikportal.rs/20210613/patrijarh-porfirije-molitva-hristova-poziv-na-jedinstvo-1125607800.html
прохор пчињски
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
вести, прохор пчињски, манастир, годишњица, патријарх порфирије, друштво
вести, прохор пчињски, манастир, годишњица, патријарх порфирије, друштво
Јубилеј Прохора Пчињског: Свечаност поводом обележавања 950 година од оснивања /видео, фото/
12:43 13.06.2021 (Освежено: 03:13 26.08.2021) Свечаном академијом у порти манастира, обелен је јубилеј Манастира Прохор Пчињски - 950 година од оснивања и 700 година од упокојења краља Милутина, који га је обновио. Свечаној академији присуствовао је председник Александар Вучић, који је био покровитељ прославе и којем је на свечаности додељен орден Епархије врањске „Преподобни Прохор Пчињски".
Прослави јубилеја манастира присуствовали су и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, министри у Влади Србије Небојша Стефановић, Томислав Момировић, Татјана Матић, Маја Поповић, Никола Селаковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић.
Свечана академија започела је песмом посвећеној светом Прохору Пчињском и химном Србије.
Вучић је захвалио на ордену истичући да је грађанима Србије најбоље било када српска држава и црква заједно расту и поручујући да, иако не морају увек да буду у сагласју, без цркве нема очувања националног и државног ткива.
“Ја нисам неко ко иначе жуди за наградама, али ми много значи овај орден, јер ми се чини да када заједно расту српска држава и српска црква, тада је најбоље грађанима”, рекао је Вучић.
Вучић је додао да у савременој српској историји никада није толико урађено за храмове, цркву, манастире, за братства и сестринства у њима.
Навео је да је свестан да то није довољно, али да зато сви морамо да радимо још више и да будемо успешнији.
“После Ордена Светог Саве, а једини сам српски председник који је тај Орден примио, и овај ми много значи, јер је неко од вас приметио колико смо се трудили и борили за подршку и помоћ цркви, разумевајући да, иако не морамо увек да будемо у сагласју, без цркве нема народног јединства и да не можемо да очувамо национално и државни ткиво”, рекао је Вучић.
Онај ко то не разуме, а води државу, не заслужује да је води и не може да је води успешно, поручио је Вучић.
“Хвала вам на Ордену, ово је за мене сада обавеза више”, додао је Вучић, пренео је Танјуг.
Претходно је одржана литургија коју је служи патријарх Порфирије, а присуствовао јој је велики број верника.
Годишњица манастира, као једне од најстаријих светиња Српске православне цркве, требало је да буде одржана маја прошле године, а затим је због епидемије одложена.
Манастир Свети Прохор Пчињски налази се на граници између Србије и Македоније, на 30 километара јужно од Врања.
Историја манастира датира још од 1070. године, када је византијски цар Роман Диоген подигао малу цркву, посвећену Светом апостолу и јеванђелисти Луки, у чије зидине су положене мироточиве мошти Светог Прохора Пчињског.
Према легенди, управо је овај светац Роману Диогену прорекао да ће постати цар.
Од тог времена, миро непрестано тече из светитељевих моштију и, кажу верници, многи се болесници њиме исцељују. Манастир остаје у оквиру византијске државе све до краја 12. века када, после освајања ових крајева од стране великог жупана Стефана Немање, прелази у састав Србије.
Немерљив значај за ову православну светињу имао је краљ Милутин, за време чије владавине је подигнуто или обновљено 40 цркава и манастира, а међу њима и манастир Прохора Пчињског. У Карловачком родослову стоји да краљ Милутин, поред осталих задужбина, „сагради и цркву Пчињскому Прохору“, што потврђује и узидана опека на северној фасади старе цркве са, у плитком рељефу изведеним именом САВА, откривајући непосредну бригу тадашњег архиепископа Саве Трећег о обнови храма.
Манастир има велики историјски значај, с обзиром да се, између осталог, у њему причестио део српске војске пред одлазак у Косовску битку 1389. године, а у току Првог српског устанка служио је као место за припрему ослободилачког покрета.
У кратком периоду, сабрат Манастира био је и преподобни Јустин (Поповић), иначе родом из Врања, који је 2010. године канонизован од стране СПЦ-а и проглашен преподобним Јустином ћелијским и врањским.
