https://sputnikportal.rs/20210613/u-srbiji-najmanje-40000-ljudi-nema-vodu-za-pice-a-30000-zivi-bez-struje-stefan-djuric-1125582922.html

У Србији најмање 40.000 људи нема воду за пиће, а 30.000 живи — без струје

У Србији најмање 40.000 људи нема воду за пиће, а 30.000 живи — без струје

Sputnik Србија

У неформалним насељима Србије 40.000 људи нема приступ пијаћој води, а 30.000 живи без струје. Иако је пре око годину дана Заштитник грађана донео сет... 13.06.2021, Sputnik Србија

2021-06-13T14:33+0200

2021-06-13T14:33+0200

2022-08-07T18:05+0200

струја

неформална насеља

роми

друштво

вода

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112103/02/1121030271_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_2be77c1c1738e9823255e3aed80a0b6b.jpg

Према подацима из истраживања Kанцеларије високог комесара УН-а за људска права у Србији и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, у нашој земљи скоро 170.000 људи станује у неформалним насељима, која се налазе у више од 90 локалних самоуправа.Истраживање „Мапирање подстанарских ромских насеља — према ризицима и приступу правима у Републици Србији“ показало је да око 40.000 људи живи без приступа пијаћој води, а око 30.000 без струје. Током пандемије, њихови услови за живот нису се значајно променили.У Србији 40.000 људи без воде, а 30.000 без струјеЗбог тога је Иницијатива за економска и социјална права „А 11“ скренула пажњу јавности на тај проблем, поставивши билборде на четири локације у Београду: на углу Цвијићеве и Таковске, код Сава Центра и Чубурског парка.„Најтежа ситуација је у насељима која се могу класификовати као сламови. То су насеља у којима ниједан становник нема приступ пијаћој води и електричној енергији. Половина укупног броја ових насеља су сламови. Они су најчешће формирани у урбаним срединама. У Београду има 102 неформална насеља, а нешто мање од половине тога су сламови. То су насеља у којима људи живе у импровизованим стамбеним објектима који нису изграђени од чврстог материјала“, предочава за Спутњик координатор за јавно заступање Иницијативе „А11“ Марко Васиљевић.На почетку пандемије, пре око годину дана, Заштитник грађана и Инцијатива „А 11“ посетили су десет неформалних насеља у неколико београдских општина: Kовину, Панчеву, Пожаревцу и Kостолцу. Тада је Заштитник грађана донео сет од десет препорука за јединице локалне самоуправе и надлежна министарства чији је циљ био да се унапреди стање у овим насељима, имајући у виду почетак неизвесне борбе са пандемијом.Иницијатива „А 11“ је, због лоших услова за живот у неформалним насељима, у то време покренула поступак пред Европским судом за људска права, како би подстакла локалне самоуправе да обезбеде основне услове за живот у тим насељима.„Након покретања поступка, београдска општина Чукарица je, у једном од највећих неформалних ромских насеља у којем су услови изузетно лоши, Чукаричкој шуми, где већ 20 година живе људи расељени с Косова који још нису стамбено збринути, обезбедила цистерну с водом која је у насеље дошла свега неколико пута, али се након тога с том праксом престало. То је један од примера који довољно добро илуструје однос надлежних према онима који су најсиромашнији и најугроженији“, истиче Васиљевић.„Раније смо довозили цистерну, у сарадњи с Водоводом, једном недељно. Међутим, они су успели да нађу нелегалне прикључке, којих сад има око 15 у насељу. Ми их редовно обилазимо и позивамо их на састанке и радионице које организујемо, везане за школу, здравство и све што се тиче Рома. Нажалост, они су нелегално прикључени и на струју“, каже млађа саветница за националне мањине и етничке групе Општине Чукарица Метија Кадријевић.Како су из Општине додали, у протеклих годину дана нису могли да спроведу све планиране активности везане за неформална насеља због ситуације проузроковане вирусом корона.Само пет општина спровело препорукеПрема информацијама које је Иницијатива „А 11“ добила од Заштитника грађана, до данас је по препорукама поступило само пет од укупно 174 локалне самоуправе, и то: Нови Сад, Љиг, Нишка Бања, Мало Црниће и Бољевац. То значи да је препоруке спровело само 0,3 одсто локалних самоуправа.Поводом проблема људи који живе у неформалним насељима контактирали смо и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, одакле су нам рекли да су за то надлежне локалне самоуправе. Ступили смо у контакт и с Градом Београдом, али до објављивања овог текста нисмо добили одговор.Студија Мреже удружења локалних власти југоисточне Европе „НАЛАС“ из 2011. године показала је да се неформална насеља најчешће формирају у градским подручјима у Црној Гори, Србији и Турској, а потом и у Босни и Херцеговини и Албанији. С друге стране, Словенија, Бугарска и Молдавија не суочавају се с проблемом формирања неформалних насеља.Прочитајте још:

2021

Вести

sr_RS

струја, неформална насеља, роми, друштво, вода