https://sputnikportal.rs/20210614/pesterska-visoravan-bi-mogla-da-prehrani-ceo-balkan-a-jagnjad-niko-ne-kupuje-1125627710.html
Пештерска висораван би могла да прехрани цео Балкан, а јагњад нико не купује
Пештерска висораван би могла да прехрани цео Балкан, а јагњад нико не купује
Sputnik Србија
Пештерски пољопривредници немају коме да продају јагњад и траже помоћ од државе. Стари проблем само је погоршан у време пандемије, када нису радиле ни печењаре... 14.06.2021, Sputnik Србија
2021-06-14T22:08+0200
2021-06-14T22:08+0200
2021-06-14T21:57+0200
економија
вести
пештер
јагњад
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111125/14/1111251439_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_db21ec8a5d371e113209bb298a0b16f8.jpg
Уз све недаће суровог живота у српском Сибиру, пештерске сточаре више него икада мучи коме да продају пристиглу јагњад, извештава РТС.„Само у мом селу Биоцу има око 7.000 јагњади непродатих и оваца које се гаје на висоравни Пештер, а на целој висоравни има око 35.000 јагњади. Град је уништио све, немамо чим да зазимимо стоку. Јесте да држава даје 7.000 субвенције за овце, даје 2.000 с јагњета, али једна овца једе 50 до 60 евра само за зиму, а где нам је летина“, пита Енвер Дацић из села Биоц на Пештерској висоравни.Пештерски сточари нуде јагњад по веома ниским ценама, од само 200 и 250 динара по килограму живе мере, али и поред тога купаца нема. Сточари су забринути да, ако овако дочекају зиму, неће моћи да прехране стадо.Стручњаци су израчунали да би Пештерска висораван могла да прехрани цео Балкан. Некада се на њеним пашњацима гајило више од 40.000 грла крупне стоке и око 60.000 оваца.„Могућност локалне самоуправе да се помогне пољопривредним произвођачима да реше тај проблем врло је мала. Оно што ми стратешки желимо да урадимо је да створимо амбијент да се нека велика кланица, у пуном смислу те речи, са јасно дефинисаном кооперацијом, односима итд, привуче и да на тај начин директни пољопривредни произвођачи имају сигуран пласман“, указује председник општине Сјеница Муниб Мујагић.Проблем откупа натерао је многе сточаре да смање стада. Мало ко се одлучује да јагњад остави за „проширену репродукцију“, јер што је стадо бројније, невоље са откупом су веће, преноси Б 92.Прочитајте још:
пештер
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
економија, вести, пештер, јагњад
економија, вести, пештер, јагњад
Пештерска висораван би могла да прехрани цео Балкан, а јагњад нико не купује
Пештерски пољопривредници немају коме да продају јагњад и траже помоћ од државе. Стари проблем само је погоршан у време пандемије, када нису радиле ни печењаре ни ресторани. Кажу, ако не прореде стада, до зиме неће моћи да их прехране.
Уз све недаће суровог живота у српском Сибиру, пештерске сточаре више него икада мучи коме да продају пристиглу јагњад, извештава РТС.
„Само у мом селу Биоцу има око 7.000 јагњади непродатих и оваца које се гаје на висоравни Пештер, а на целој висоравни има око 35.000 јагњади. Град је уништио све, немамо чим да зазимимо стоку. Јесте да држава даје 7.000 субвенције за овце, даје 2.000 с јагњета, али једна овца једе 50 до 60 евра само за зиму, а где нам је летина“, пита Енвер Дацић из села Биоц на Пештерској висоравни.
Пештерски сточари нуде јагњад по веома ниским ценама, од само 200 и 250 динара по килограму живе мере, али и поред тога купаца нема. Сточари су забринути да, ако овако дочекају зиму, неће моћи да прехране стадо.
„Највише накупци узимају на вересију. Неком плате, неком не плате, неком се одуговлачи. Ово нам је једини извор прихода. Имам четворо деце и од овога посла хранимо децу. Ово нам је једини приход“, каже Медо Шкријељ из села Бороштица.
Стручњаци су израчунали да би Пештерска висораван могла да прехрани цео Балкан. Некада се на њеним пашњацима гајило више од 40.000 грла крупне стоке и око 60.000 оваца.
„Могућност локалне самоуправе да се помогне пољопривредним произвођачима да реше тај проблем врло је мала. Оно што ми стратешки желимо да урадимо је да створимо амбијент да се нека велика кланица, у пуном смислу те речи, са јасно дефинисаном кооперацијом, односима итд, привуче и да на тај начин директни пољопривредни произвођачи имају сигуран пласман“, указује председник општине Сјеница Муниб Мујагић.
Проблем откупа натерао је многе сточаре да смање стада. Мало ко се одлучује да јагњад остави за „проширену репродукцију“, јер што је стадо бројније, невоље са откупом су веће, преноси
Б 92.
