Аутистична Приштина, Курти као туриста
20:54 15.06.2021 (Освежено: 10:08 16.06.2021)
© Фото : Instagram/Buducnost SrbijeПредседник Србије Александар Вучић након састанка у Бриселу
© Фото : Instagram/Buducnost Srbije
Пратите нас
Први сусрет председника Александра Вучића и председника приштинске владе Аљбина Куртија одржан у Бриселу прошао је у атмосфери „глувих телефона“, јер је Приштина одбила да преговара о било чему осим о међусобном признању. Приштина води аутистичну политику, па нек онда седи и чека да јој независност падне с неба, каже Зоран Анђелковић.
Од Куртија се, како каже Анђелковић, некадашњи председник Привременог извршног већа Косова и Метохије, овакав непомирљив став и очекивао, јер је он тако нешто и најављивао.
Курти дошао у Брисел као туриста
„Курти је под притиском и прихватио да оде на ове разговоре у Брисел, али и онима који су га притискали да то уради било је јасно да ће он само направити једно туристичко путовање до тамо и назад. Како ће се даље развијати ситуација и какав ток ће даље преговори имати, зависиће пре свега од косовских спонзора, јер ако они хоће да трпе такво понашање Куртија, који не жели да преговара о већ договореним стварима као што су ЗСО, нестала лица, електроснабдевање, спровођење Вашингтонског споразума, то је јасан показатељ да Приштина неће да разговара ни о чему, осим о признању“, констатује Анђелковић.
Чињеница је, напомиње он, да имамо посла са аутистичном политиком Приштине која мисли да је сама себи довољна и да је на њиховим западним спонзорима, који су их и створили, да то реше, ако им тако нешто не одговара.
„Може се рећи да дијалога није ни било, али они то ни не желе, јер мисле да су све завршили. Тако нека седе у Приштини и нека чекају да им са неба падне независност, јер је очигледно да ниједан споразум неће да испоштују“, закључује Анђелковић.
Србија нема са ким да преговара
Иако ће се преговори наставити, јер је друга рунда дијалога заказана за 25. јул, доктор политичких наука Дејан Вук Станковић предвиђа да ће се сцена где Албанци траже признање, а Србија одбија и даље понављати у свакој рунди дијалога, а да се што се тиче самог дијалога може рећи да постоје два нивоа.
„Један је тај симболични где се наводно разговори претпостављају неком могућем сукобу, а други је садржински, где су ти разговори очигледно по више различитих основа под великим знаком питања. Да би разговори имали смисла и да не би стално били под знаком питања, оно што је договорено у тим преговорима мора да се поштује“, истиче Станковић.
Чињеница је да Србија поштује све што је договорено, док Приштина није применила ништа од договореног, а што је најгоре, додаје Станковић, Приштина нема ни намеру да то испоштује.
„Такође, врло је дискутабилно држање посредника у дијалогу, а то је ЕУ, јер његова улога је да обе стране третира једнако. Овде то није случај јер се инсистира на испуњењу обавеза када је реч о српским обавезама, а албанске се пренебрегавају. Осим овога, све више постаје јасно да дијалог није отворен процес, већ процес који је дефинисан циљем — да Србија призна независно Косово“, сматра наш саговорник.
Нема дијалога, већ свршеног чина
Према речима Станковића, та три момента у великој мери овај дијалог чине упитним, јер тешко да може да се преговара ако ви поштујете обавезе, а друга страна не, ако посредник не третира обе стране једнако и тешко се могу преговори сматрати отвореним процесом у ком треба да се нађе компромис ако су они унапред одређени неким циљем.
Председник Србије Александар Вучић рекао је новинарима после прве рунде разговора са Аљбином Куртијем да је излишно и коментарисати резултате састанка и да апсолутно ништа није договорено јер албанска делегација неће ни да разговара о испуњавању обавеза и формирању Заједнице српских општина, као и да они траже само да Београд призна независно Косово.
Председник је рекао и да никада није присуствовао оваквом састанку и да је једино што је договорено да се дијалог на највишем нивоу настави до краја јула. Вучић је рекао да је Приштина предложила да се уместо ЗСО формира Национални савет за Србе на Косову, као што ми имамо за националне мањине, што су наши саговорници оценили као провокацију.