https://sputnikportal.rs/20210617/mogu-li-glavni-igraci-da-deaktiviraju-tempiranu-bombu-na-kojoj-sedi-svet-1125652369.html

Могу ли главни играчи да деактивирају „темпирану бомбу“ на којој седи свет

Могу ли главни играчи да деактивирају „темпирану бомбу“ на којој седи свет

Sputnik Србија

Да свет седи на темпираној бомби, сматрају економисти Дојче банке, који оцењују да ће занемаривање раста инфлације и штампање новца без покрића... 17.06.2021, Sputnik Србија

2021-06-17T19:57+0200

2021-06-17T19:57+0200

2021-08-26T04:39+0200

анализе и мишљења

коментари и аналитика

инфлација

федералне резерве сад

ецб

камате

свет

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112277/19/1122771901_0:164:3059:1885_1920x0_80_0_0_0ff5774ad87a22822fcfc2457868af6e.jpg

У извештају економиста Дојче банке упозорено је да је штампање новца који се убризгава у економију без преседана, а да се истовремено игнорише раст инфлације, што може да доведе до великих економских последица у свету, можда већ 2023. године.„Последица толерисања инфлације биће већи поремећај економске и финансијске активности него што би то било у случају да Фед коначно делује“, написали су економисти немачке банке која послује у више од 70 држава.Шта ће урадити главни играчиПрофесор банкарства на Београдској банкарској академији Бранко Живановић и директор у Економском институту Иван Николић сматрају да водеће централне банке у свету, америчке Федералне резерве (Фед) и Европска централна банка (ЕЦБ) неће дозволити такав сценарио.Живановић за Спутњик указује на то да хиперинфлаторни сценарио највише зависи од кључних каматних стопа Феда и ЕЦБ-а, а те институције су, како подсећа, експлицитне у најави да кључне каматне стопе у скоријем року неће мењати. А оне су — никад ниже.И америчке Федералне резерве и Европска централна банка кључне каматне стопе држе на никад нижем нивоу и значајније промене по том питању не треба очекивати ни у наредној години. Држаће их, како каже, чврсто заковане негде до другог квартала наредне године. ЕЦБ ће кључну каматну стопу чак држати у негативном знаку, на неких минус 0,50 одсто, док ће Фед своју гађати између нула и 0,25 одсто.Професор банкарства сматра да су мали изгледи да се до краја 2022. ту нешто битније промени, а те референтне каматне стопе кључне две централне банке у свету одлучујуће утичу на кретање каматних стопа код осталих банака.Много новца наштампано, али...С обзиром на то да тек половином следеће године каматне стопе могу да иду на позитивне нивое, он не види простор да може доћи до хиперинфлаторних сценарија нити до драматичног раста цене финансијских ресурса.Он зато сматра да наштампани новац, без обзира што је у толикој количини, неће створити инфлацију на нама познат начин. У прилог томе он напомиње да на кључним тржиштима, какво је тржиште аутомобила, инфлације нема или је нема у видљивој мери.Много новца је наштампано за помоћ привреди, али је већи његов део задржан у структури финансијског тржишта него што је отишао директно привредним субјектима. Неће дозволити дестабилизацију долараПоготово што би то, како додаје, девастирало цене акција њихових компанија.Ни хиперинфлацијуОн сматра да ће у случају прегрејане привредне експанзије, посебно услед скока цена енергената, транспорта, сировина... тај наштампани квантум новца од стране Феда и ЕЦБ-а они поништавати, повлачити новац из оптицаја, а кључне каматне стопе ће повећавати. Редуковаће се кредитна активност банака и свакако ће бити спречена хиперинфлација, истиче Живановић.Са каматама ће, несумњиво, порасти и цена јавног дуга, али он нема дилему да се сада када камата готово да нема, треба задуживати.„Али у томе треба имати меру. Наш јавни дуг још није алармантно висок, а с друге стране, мере подршке привреди су одржале пристојан ниво економске активности и запослености и свакако би цена била много већа да се нисмо задуживали. Ту идемо у корак са временом и са светом и наш дуг није ескалирао у односу на многе земље у свету“, каже професор Београдске банкарске академије.По његовој оцени, разлога за страх немамо, али свакако морамо бити опрезни, јер ће цена јавног дуга умерено расти.Раст цена као нужно злоИ Николић сматра да је инфлација нужно зло у овом тренутку. Логично је, каже, да је током пандемије поремећени ланац снабдевања произвео несташице одређене робе, што је утицало на поскупљење, односно подстакло инфлацију.Николић напомиње да они још нису задовољни опоравком привреде, да су резултати првог тромесечја показали да су многе земље, чак и еврозона, забележиле рецесију и да се тек у другој половини године очекује битнији опоравак.Шефица ЕЦБ Кристин Лагард је најавила да ће сигурно до пролећа идуће године бити настављено са експанзивном монетарном политиком како би се помогло привреди чланица ЕУ. Наставља се са олакшицама и у 2022.Он подсећа да је шефица ЕЦБ-а Кристин Лагард управо потврдила да ће до пролећа идуће године бити настављено са садашњом експанзивном фискалном и монетарном политиком, која подразумева олакшице на тржишту новца.„Пратиће се ефекат обимног пакета помоћи у ЕУ. До краја године они би финансијским тржиштима из Фонда за опоравак ЕУ требало да испоруче 13 одсто пакета подршке. То ће бити нови подстицајни ефекат по економију и могуће је да ће опет имати негативне последице на инфлацију, али шта је ту је“, истиче овај економиста.Очигледно је, како каже, да се тренутно вага између инфлације и привредног раста и да је тежиште дефинитивно и даље на расту.А ако дође до необуздане инфлације, зна се како се то решава — заоштравањем монетарне политике и рестриктивнијом фискалном политиком, закључује Николић за Спутњик.

2021

Вести

sr_RS

анализе и мишљења, коментари и аналитика, инфлација, федералне резерве сад, ецб, камате, свет