Ни предаја ни разграничење: План за реинтеграцију Косова и Метохије у правни поредак Србије
17:44 17.06.2021 (Освежено: 14:13 26.08.2022)
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Покрет за одбрану Косова и Метохије представио је данас Пројекат реинтеграције Косова и Метохије у уставноправни поредак Републике Србије. То је акт охрабрења већинском и демократски израженом јавном мњењу у Србији, рекао је један од аутора пројекта, историчар Милош Ковић.
Устав Србије два пута говори о јужној српској покрајини — једном у преамбули, а други пут у члану 182, оба пута утврђујући суштинску аутономију Косова и Метохије. Аутори пројекта подсећају да српски политички чиниоци никада нису извршили уставну обавезу да се концепт суштинске аутономије разради посебним законом који се доноси по поступку уставних измена.
Термин „суштинска аутономија“ схваћен је као замисао да се у покрајини установи виши облик аутономије од уобичајеног, што значи да би КиМ имало већи број надлежности у односу на друге примере, а Србија мањи број искључивих надлежности. Оне би се свеле на послове очувања суверенитета у заштити права свих грађана у покрајини, вршења надзора у спровођењу њеног ограниченог међународног субјективитета и послове очувања територијалног интегритета Србије. Све остале области јавне политике биле би у надлежности покрајине.
Ни предаја ни разграничење Косова
Према Ковићевим речима, Пројекат реинтеграције Косова и Метохије у уставноправни поредак Републике Србије почетак је пута и одговор на питање постоји ли још неки план осим предаје или разграничења.
„Ово је један од могућих планова реинтеграције КиМ, ми га сада предајемо јавности и спремни смо на све врсте разговора, дебате и критике. Његов циљ је да охрабри пре свега нашу стручну јавност, да одустане од свих планова који нам се споља нуде и да се уђе у разговоре и практична дејства која би довела до крајњег циља, а то је реинтеграција КиМ у састав наше земље“, истиче Ковић.
Проф. др Милош Ковић, члан Председништва Покрета за одбрану КиМ
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Документ се ослања и заснива се, како Ковић каже, на две чињенице. Прва је законитост, пошто Устав Србије, као и Резолуција 1244 УН предвиђају суштинску аутономију за КиМ.
Већинско расположење Срба
Пројекат се ослања и на већински став српског јавног мњења, додаје Ковић.
„Сва истраживања јавног мњења показују да убедљива већина грађана наше земље не жели никакво разграничење, никакву ампутацију наше државне територије. Показало се да већина прихвата и замрзнути конфликт до тренутка када би се решење за КиМ морало тражити у суштинској аутономији. Концепт суштинске аутономије као приоритет има државне и националне интересе наше земље и нашег народа, али он уважава и легитимне тежње албанског народа на КиМ у саставу Србије“, наглашава Ковић.
Представљање документа „Пројекат реинтеграције Косова и Метохије у уставноправни поредак Републике Србије“
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Суштина пројекта, према речима професора Факултета политичких наука Слободана Самарџића, јесте да се покаже да постоји алтернативни пут.
„Ми заправо хоћемо да покажемо да је политичка алтернатива изводљива. Потребно је дати идеју, афирмисати је у јавности. Потребно је показати да последице којима се у јавности стално прети, да ћемо бити изоловани, под санкцијама, бомбардовани, нису предвидиве ни реалне последице. Али потребно је и да српска политика покаже неки креативни елемент“, сматра Самарџић.
Запад није једина страна света
Када је реч о међународном фактору, ситуација за враћање КиМ у уставноправни поредак Србије није повољна, али је повољнија него што је била пре десетак година, додаје он. Западна политичка хемисфера није једина којој се Србија мора обраћати.
„Постоји и источна политичка хемисфера која је у међувремену довољно ојачала да можемо да констатујемо неку врсту равнотеже великих сила и у том контексту можете да очекујете неки успех. То је перспектива која рачуна са Уједињеним нацијама, са легалним структурама и институцијама светске организације, а не са полулегалним и нелегалним активностима појединих држава, војних савеза и савеза држава као што је ЕУ“, каже Самарџић.
Јединствена аутономија у свету
Предложени план је комплексан и подразумева оригинална решења, наводи Душан Пророковић, стручњак за међународну политику. Али тако је морало да буде, због комплексности косовског питања. Зато предложена суштинска аутономија не подсећа ни на једну другу аутономију на свету.
Проф. др Слободан Самарџић
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Косово је, према Пророковићевим речима, пропао систем у сваком смислу, а пројекат Запада, независно Косово, постао је неизводљив.
„Због тога, иако ће прва реакција вероватно бити да је нешто овако немогуће и да се реинтеграција не може остварити, очекујем да се, пре свега, у међународној стручној јавности оно што предлажемо подробно анализира и узме у обзир. Јер, контрапитање је: ако ово не може, шта може? Можемо да останемо не само у стању замрзнутог конфликта, него и у стању једног пропалог система који ће све више оптерећивати регионалне односе“, истиче Пророковић.
Предложени документ предвиђа и механизме заштите колективних и индивидуалних права косовскометохијских Срба, напомиње професор Факултета политичких наука Часлав Копривица и додаје да пројекат даје изворно читање онога што је требало да буде пут за излазак из косовске кризе у складу са Уставом Србије из 2006, као и са Резолуцијом 1244.
Проф. др Часлав Копривица
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Верујем да ће овај документ бити од значаја и за оне факторе међународне заједнице који су нам ишли на руку све време, пре свега мислим на Русију, зато што је ово први пут да се један озбиљан документ даје са српске стране, који даје аутентично тумачење онога како треба да буде нађено решење за косовскометохијско питање“, објашњава Копривица.
Према његовим речима, компромис са косовским Албанцима долази у обзир, али само у оквиру правног система Србије, како је задато Резолуцијом 1244. Пројекат показује како то у пракси може да изгледа, закључио је Копривица.
Прочитајте још:
