https://sputnikportal.rs/20210621/arheolozi-istrazuju-misteriju-mracnih-iskopavanja-po-evropi-1125710852.html
Археолози истражују мистерију мрачних ископавања по Европи
Археолози истражују мистерију мрачних ископавања по Европи
Sputnik Србија
Мистериозна пракса отварања гробова како би се уклонили симболични предмети – мачеви из мушких гробова и брошеви из женских – ширила се Европом у 6. веку, али... 21.06.2021, Sputnik Србија
2021-06-21T20:50+0200
2021-06-21T20:50+0200
2021-08-26T03:14+0200
наука
вести
ископавање
гробови
европа
средњи век
истраживање
мистерија
археологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/15/1125710799_0:0:1195:675_1920x0_80_0_0_94a75311c946ee7446259eaf754cc573.jpg
Археолози покушавају да реше загонетку зашто су људи Мрачног доба, од Румуније до англосаксонске Енглеске, често изнова отварали гробове својих мртвих и уклањали одређене предмете.Мистерија зашто су уклоњени само одређени загробни предмети – не чак ни они највреднији – као део праксе која је очигледно уобичајена за разне раносредњовековне културе од 6. до 8. века нове ере, проучавана је на локалитетима у пет региона широм Европе.Пажљиво су бирали имовину коју су вадили, узимајући брошеве од жена и мачеве од мушкараца, али су иза себе оставили мноштво драгоцености, чак и предмете од племенитих метала, укључујући огрлице од злата или сребра“, рекла је водећа ауторка студије Алисон Клевнас са Универзитета у Стокхолму. Тим је закључио да су уклоњени предмети, посебно мачеви, били у лошем стању у тренутку ископавања и вероватно су већ дотад били бескорисни.„Истраживање показује да су гробови најчешће отварани у у првој генерацији откад су закопани, некад и пре“, написали су аутори.„Најчешћи временски оквир за поновно отварање био је након пропадања меког ткива, али пре него што се било која дрвена посуда сломи или напуни седиментом.“ С обзиром на то да је потребно само неколико година да се сахрањено људско тело распадне, „ти гробови су отворени врло брзо након сахране“, истакла је Клевнасова.Археолози верују да се мотивација за очигледно уобичајену праксу разликовала од места до места.„Поновно отварање гробова постало је део ’обрачуна‘ са посмртним остацима на широком географском подручју, али мотивацију су вероватно покретали локални проблеми, као и различита схватања смрти и посмртних обреда“, наводи лист.Али одређени избор предмета који су вађени вероватно је имао дубок значај за људе тог времена.Коауторка Астрид Нотерман рекла је да је та пракса почела да се шири широм Европом у 6. веку, достигавши врхунац у 7. веку и опадајући пре почетка 8. века. Овај временски период обухвата епохе познате као период миграција, након пропадања Римског царства, и доба франачке династије Меровинга, које је претходило Викиншком добу.Погледајте и емисију „Спутњик интервју“, у којој је гост био др Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду, човек који је цео живот посветио истраживању ВиминацијумаПрочитајте и:
европа
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука, вести, ископавање, гробови, европа, средњи век, истраживање, мистерија, археологија, друштво
наука, вести, ископавање, гробови, европа, средњи век, истраживање, мистерија, археологија, друштво
Археолози истражују мистерију мрачних ископавања по Европи
20:50 21.06.2021 (Освежено: 03:14 26.08.2021) Мистериозна пракса отварања гробова како би се уклонили симболични предмети – мачеви из мушких гробова и брошеви из женских – ширила се Европом у 6. веку, али је замрла у 8. Мотиви ове праксе и даље су непознати.
Археолози покушавају да реше загонетку зашто су људи Мрачног доба, од Румуније до англосаксонске Енглеске, често изнова отварали гробове својих мртвих и уклањали одређене предмете.
„Пракса поновног отварања и претурања по гробовима убрзо након сахране, која се традиционално описује као ’пљачка‘, документована је на гробљима од Трансилваније до јужне Енглеске“, открио је тим шведских, аустријских, холандских и немачких научника, у раду објављеном у часопису „Антиквити“.
Мистерија зашто су уклоњени само одређени загробни предмети – не чак ни они највреднији – као део праксе која је очигледно уобичајена за разне раносредњовековне културе од 6. до 8. века нове ере, проучавана је на локалитетима у пет региона широм Европе.
Пажљиво су бирали имовину коју су вадили, узимајући брошеве од жена и мачеве од мушкараца, али су иза себе оставили мноштво драгоцености, чак и предмете од племенитих метала, укључујући огрлице од злата или сребра“, рекла је водећа ауторка студије Алисон Клевнас са Универзитета у Стокхолму.
Тим је закључио да су уклоњени предмети, посебно мачеви, били у лошем стању у тренутку ископавања и вероватно су већ дотад били бескорисни.
„Истраживање показује да су гробови најчешће отварани у у првој генерацији откад су закопани, некад и пре“, написали су аутори.
„Најчешћи временски оквир за поновно отварање био је након пропадања меког ткива, али пре него што се било која дрвена посуда сломи или напуни седиментом.“ С обзиром на то да је потребно само неколико година да се сахрањено људско тело распадне, „ти гробови су отворени врло брзо након сахране“, истакла је Клевнасова.
Археолози верују да се мотивација за очигледно уобичајену праксу разликовала од места до места.
„Поновно отварање гробова постало је део ’обрачуна‘ са посмртним остацима на широком географском подручју, али мотивацију су вероватно покретали локални проблеми, као и различита схватања смрти и посмртних обреда“, наводи лист.
Али одређени избор предмета који су вађени вероватно је имао дубок значај за људе тог времена.
„Мачеви и брошеви су неки од најсимболичнијих предмета у гробовима“, рекла је Клевнасова за портал „Лајв сајенс“. „Они су дати на поклон и давани у наследство. То су предмети који се користе за повезивање људи, повезивање генерација. Они носе приче и сећања. Дакле, вероватно су вађени из ових разлога.“
Коауторка Астрид Нотерман рекла је да је та пракса почела да се шири широм Европом у 6. веку, достигавши врхунац у 7. веку и опадајући пре почетка 8. века. Овај временски период обухвата епохе познате као период миграција, након пропадања Римског царства, и доба франачке династије Меровинга, које је претходило Викиншком добу.
Погледајте и емисију „Спутњик интервју“, у којој је гост био др Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду, човек који је цео живот посветио истраживању Виминацијума
