Директна претња: САД инсталирају борбени систем у Пољској — Русија мора да одговори
20:40 23.06.2021 (Освежено: 01:15 26.08.2021)
© AP Photo / Mark Wright
Пратите нас
У Пољској је започето постављање америчког система противракетне одбране „Иџис ашор“, што је по оцени руских војних експерата директна претња националној безбедности Русије. Због тога је Русија принуђена да инвестира у модернизацију нуклеарне тријаде и прављење најновијих система наоружања.
Америчка агенција противракетне одбране је обелоданила да је инсталирање система „Иџис ашор“ започето у селу Редзиково, у близини Балтичког мора на северу земље и недалеко од руске Калињинградске области, док је раније објављено да је пуштање у рад „Иџиса“ у Пољској одложено за 2022. годину због питања у вези са њиховим распоређивањем.
Експерти подсећају да САД већ годинама развијају свој глобални систем противракетне одбране, што изазива велику забринутост и противљење Русије и Кине, које сматрају да то може довести до нарушавања глобалне стратешке равнотеже снага и да води ка новој трци у наоружању. Вашингтон је, развијајући свој глобални систем, те потезе увек правдао наводном претњом која долази од Ирана и Северне Кореје, док Москва и Пекинг у таква образложења не верују.
„Појава елемената америчког система противракетне одбране у Пољској је дугорочан пројекат и осмишљен је давно. Подсетићу да је ово био први озбиљни ’камен-спотицања‘ између колективног Запада и Русије, када је средином двехиљадитих најављено да ће ти елементи бити распоређени. Руска Федерација је инсистирала на чињеници да америчка противракетна одбрана угрожава националну безбедност наше земље. И то је тачно. Сада смо сведоци наставка тог рада и спровођења те идеје“, каже за Спутњик руски војни аналитичар Иван Коновалов.
Амерички системи ПРО уперени против Русије и Кине
Москва је више пута изражавала забринутост због изласка САД из Споразума о противракетној одбрани и због тога што Вашингтон прави системе ПРО. Москва тврди да Америка намерава да обезвреди руски потенцијал нуклеарног обуздавања стварањем глобалног система ПРО, а медији пишу да Вашингтон планира да уложи 18 милијарди долара у ракете-пресретаче како би се наводно заштитиле од Ирана и Северне Кореје.
Истовремено, стручњаци истичу да је је прави циљ америчке ПРО — ракетно-нуклеарни потенцијали Русије и Кине.
Како истичу експерти, страховања Русије нису без основа. Према њиховим речима, доказ да америчка ПРО уопште није усмерена на Иран и Северну Кореју је то што су Американци одбили да направе са Русијом заједнички систем ПРО. Русија је још почетком двехиљадитих година изнела предлог да заједно раде на таквом систему, након изласка САД из Споразума о ПРО.
Осим тога, у Москви истичу да системи „Иџис“ са лансирним системима Мк-41 могу бити коришћени не само за пресретање, него и за лансирање крстарећих ракета, што те системе чини елементом офанзивног потенцијала Вашингтона.
Експерти наводе да и локација тих система указује на то да су усмерени против Русије и Кине и да су објашњења за Иран и Северну Кореју неубедљива.
Амерички системи ПРО распоређени су на најбољим местима — елемент противракетне одбране у Европи чине мобилни радар AN/TPY-2 у Турској и системи „Еџис ашор“ у Румунији и Пољској. Истовремено, база противракетне одбране у румунском Девеселу већ ради, док су датуми пуштања у рад сличних система у Пољској више пута одлагани.
Такође, у Европи је формирана и поморска компонента америчког противракетног система. Састоји се од неколико разарача са ракетама пресретачима „Иџис“ и СМ-3 у поморској бази Рота у Шпанији.
С друге стране, у САД су распоређене 44 ракете-пресретачи, базиране у силосима. Елементи америчког система противракетне одбране у виду мобилних система „Патриот“ распоређени су у Катару, Кувајту, Уједињеним Арапским Емиратима и Бахреину, а такође су још неке земље понудиле своје територије за размештање радара.
Инсталација у Пољској је последњи део европског ракетног система, што, по оцени Коновалова, одговара и Варшави која жели да очува статус главног америчког савезника.
„Више од свега то поздравља пољска страна, јер је Пољацима јако важно да сачувају статус америчког савезника ’број један‘ у источној Европи. Распоређивање америчког противракетног одбрамбеног система једно је од најважнијих фактора у спровођењу такве политике“, каже Коновалов.
Јачање нуклеарне тријаде
Војни експерти сматрају да се Америка повукла из Споразума о ПРО 2002. године како би учврстила своју глобалну војну доминацију.
САД су се једнострано повукле из Споразума о противракетној одбрани и од тада је Вашингтон почео да распоређује широм света глобални систем противракетне одбране који се састоји од мобилног и стационарног противракетног оружја.
Тај договор био је на снази пуне три деценије и то од октобра 1972, када су га у Москви потписали тадашњи лидери СССР-а и САД Леонид Брежњев и Ричард Никсон, а закључен је на неограничен период с правом да се из њега повуче свака од страна.
У складу са тим документом, СССР и САД обавезали су се да неће распоређивати противракетне одбрамбене системе на територији својих држава и да неће стварати основу за такву одбрану, осим система противракетне одбране који ће штитити престонице и подручја у којима су базирани силоси са интерконтиненталним балистичким ракетама. Такође, споразумом је утврђена обавеза да се одустане од стварања, тестирања и размештања система или елемената ПРО на мору, ваздуху, у свемиру или на копну.
Стручњаци објашњавају да је тај споразум с једне стране омогућио обуздавање трке у наоружању, а с друге стране, одржавао је стратешки паритет између САД и СССР-а.
Међутим, још од Роналда Регана Вашингтон покушава да заобиђе овај споразум и поремети постојећу равнотежу, стварајући разне програме и коначно, у марту 1999. амерички Сенат је изгласао резолуцију којом се позива на размештање националног система противракетне одбране као елемента политике америчке владе. У лето те године амерички председник Бил Клинтон потписује закон којим се овлашћује Пентагон да распореди елементе овог система како би заштитио целу земљу од балистичких пројектила, када то буде технички могуће.
Напори америчких власти на крају су довели до повлачења САД из Споразума о ПРО, а исте 2002. године започето је стварање националних и регионалних америчких противракетних одбрамбених система, па је основана и америчка Агенција за противракетну одбрану.
Русија предузима заштитне мере против америчког противракетног система одбране у Европи, како би се безбедност Русије одржала на неопходном нивоу. Аналитичари истичу да је Русија принуђена да инвестира у модернизацију нуклеарне тријаде и прављење најновијих система наоружања који могу савладати било какве системе ПРО. Москва већ сада поседује такве системе, међу којима су хиперсонични блок „Авангард“ и ракете РС-28 „Сармат“.
Прочитајте још:
