https://sputnikportal.rs/20210623/pet-strucnjaka-odgovorilo-na-pitanje-postoje-li-vanzemaljci-1125718872.html
Пет стручњака одговорило на питање постоје ли ванземаљци
Пет стручњака одговорило на питање постоје ли ванземаљци
Sputnik Србија
Да ли ванземаљци постоје негде у дубинама свемира? Ако постоје, хоћемо ли их икада пронаћи? Да ли НЛО о којима се ових дана много говори има везе са бићима са... 23.06.2021, Sputnik Србија
2021-06-23T19:35+0200
2021-06-23T19:35+0200
2021-08-26T03:14+0200
вести
нло
ванземаљци
свемир
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/06/1125024820_0:3:1920:1083_1920x0_80_0_0_7bbe75707dcea9216d400496c37ff8a9.jpg
У последњих неколико година на друштвеним мрежама појавили су снимци НЛО-а које је снимила америчка морнарица, за које је Пентагон потврдио да су аутентичне.Након ове службене потврде, многи нестрпљиво ишчекују службени извјештај о војним сусретима с НЛО-има који би требало да буде објављен 25. јуна. Иначе, НЛО (неидентифицирани летећи објекти) и УАП-и (неидентификовани ваздушни феномени) су објекти или појаве који се након увида стручњака и даље не могу објаснити на конвенционалан начин. То не значи да се аутоматски ради о летелицама ванземаљаца или о неким натприродним силама, већ да за сада нема научног објашњења за та збивања. За НЛО се често након неког времена покаже да се радило о природним феноменима, метеоролошким балонима и уређајима, страним летелицама и дроновима или пак о мало бољој фотомонтажи.Постоје ли ванземаљци?Научно популарни часопис The Conversation затражио је од петоро стручњака да одговоре на ово питање. Четворо је одговорило потврдно.Астробиолог Јонти Хорнер"Одговор је да дефинитивно постоје. Међутим сматрам да би право питање требало да буде да ли су ванземаљци довољно близу нас да их можемо открити. Наиме, свемир је невероватно велики. У последњих неколико деценија научили смо да готово свака звезда у космосу има планете. Процењује се да наша галаксија, Млечна стаза, има до 400 милијарди звијезда. Рецимо да свака од њих има пет планета, само у нашој галаксији имали бисмо два трилиона планета. А у свемиру има више галаксија него што има планета у Млечном путу - рекао је астробиолог Јонти Хорнер са Универзитета Southern Queensland.Другим речима, чини се немогућим да је Земља једина планета која има живота - укључујући интелигентан и технолошки напредан живот."Али, хоћемо ли икада пронаћи ванземаљце? То је тешко питање. Замислите да једна од милијарду звезда има планету на којој се развила технолошки напредна цивилизација која може да шаље сигнале у свемир. То би значило да у нашој галаксији имамо око 400 звезда с технолошки напредним животом. Али наша галаксија је огромна; протеже се 100.000 светлосних година с једне на другу страну. Толико је велика да би те звијезде у просеку биле међусобно удаљене око 10.000 светлосних година. То је предалеко да бисмо у овоме тренутку могли детектовати ванземаљске сигнале, осим ако су моћнији од оних какве ми имамо. Дакле, иако верујем да ванземаљски живот постоји, мислим да ће бити јако тешко то доказати - додао је.Астрофизичар Стивен Тингеј"Да, верујем да постоје, али то је храбра тврдња. Сматрам да се појам "ванземаљац" односи на сваки облик живота, како га ми схватамо на Земљи, који се развио на некој другој планети. А за сада нема стварног консензуса око дефиниције "живота" јер се ради о врло сложеном концепту. Углавном, ако бисмо негде изван Земље пронашли нешто што наликује бактеријама, то би се класификовало као ванземаљски живот", рекао је астрофизичар Стивен Тингеј са Универзитета Curtin."У свемиру се налазе стотине милијарди галаксија, а у свакој могу бити милијарде и милијарде звезда. Већина тих звезда има барем по једну планету. Ти планетарни системи настају из богате мешавине елемената, међу којима се налазе и они који су кључни за настанак "живота". Дакле, тешко је поверовати да се одређена комбинација услова који су резултирали "животом" догодила само на Земљи, а не и на билионима других планета у свемиру. Но остаје видети наликује ли тај ванземаљски живот бактеријама или се ради о нечем узбудљивијем - технолошки напредној цивилизацији с којом можемо комуницирати", наводи Тингеј."Данас улажемо значајан напор у потрази за ванземаљским цивилизацијама које се можда користе нама сличним технологијама; попут моћних радиотелескопа који шаљу радиосигнале с удаљених планетарних система. Такође се можда покаже да је наша дефиниција "живота" прилично неадекватна и да ванземаљци, ма где се они налазили, играју по потпуно другачијим правилима - закључује астрофизичар.Планетарна научница Хелен Мејнард Кесли" Сматрам да је само питање времена када ћемо на некој другој планети пронаћи нешто што наликује биологији. Чак и у нашем Сунчевом систему све више проналазимо места која би могла бити гостољубива за живот какав познајемо. Погледајте океане који се налазе испод ледене површине Европе и Ганимеда (два Јупитерова мјесеца), то су подручја на којима је температура таман довољна за живот, а има и воде и минерала. Наравно, то је гледање на живот из наше перспективе, ванземаљски живот могао би бити врло различит од нашег -казала је научницаиз аустралисјке агенције АНСТО."Зато сам стварно узбуђена због даљњег истраживања Сатурновог месеца Титана. Титан на својој површини има читав низ занимљивих молекула, као и активне временске системе који могу да их транспортују - и то све у нашем Сунчевом систему. А знамо да у нашој галаксији постоје и други соларни системи. Углавном, стварно ми се чини да је лако могуће да ћемо негде пронаћи неку врсту активне биологије. Хоће ли нас она моћи поздравити? Па, то је друго питање", додала је она.Стручњак за свемирску технологију Ребекца Ален"Да, сматрам да ванземаљци постоје, али вероватно не изгледају попут нас. Наиме, процењује се да само у нашој галаксији постоји више од 100 милијарди планета; с око шест милијарди потенцијално сличних Земљи. Зато је скоро па сигурно да постоји живот на некој другој планети. Међутим, кад чујемо реч "ванземаљац", обично нам на памет пада слика хуманоидног облика живота. Међутим, чак и на Земљи је најзаступљенији облик живота пуно старији, мањи и отпорнији. Говорим, наравно, о микроорганизмима. Ти организми пркосе научним принципима, преживљавају на немогућим местима. Кладила бих се да ванземаљски живот постоји у облику тих "екстремофила" - сматра стручњак за свемирску технологију Ребека Ален са Универзитета Swinburne University of Technology."НАСА је управо послала малене водене медведиће на Међународну свемирску станицу како би астронаути могли да проуче њихове способности у екстремном окружењу. Будући да су у нашем Сунчевом систему откривени кључни састојци за живот, врло је вероватно да су организми који наликују најотпорнијим на Земљи раширени у нашој галаксији. Шта мислим о напреднијој ванземаљској цивилизацији? Свемир је огроман, а за сада нам није лако пронаћи друге светове, а камоли идентификовати који од њих наликују Земљи. Додатно, треба да узмемо у обзир да су животу на нашој планети требале милијарде година да напредује, тако да је мала шанса да пронађемо сличну врсту ванземаљаца. Наравно, нада умире последња; научници и даље користе напредне радиотелескопе како би претраживали небо и трагали за новим облицима радиокомуникације", закључила је Аленова.Астробиолог Мартин Ван-Кранендонк"Једноставан одговор на ово питање је - не. Ако се служимо чисто емпиријским подацима и претпоставимо да се питање односи на било какав облик живота изван Земље који није повезан с људским активностима, онда одговор, колико знамо, мора бити да нема ванземаљаца. Наравно, ми нисмо истражили све кутке свемира у потрази за знаковима живота и чак ни не знамо како би могао изгледати живот у другом хемијском систему јер ни овде на Земљи не постоји договорена дефиниција живота који се темељи на угљенику - рекао је астробиолог Мартин Ван-Кранендонк са Универзитета Нови Јужни Велс."Дакле, можда је бољи одговор да не знамо. У ствари, можда никада нећемо моћи дефинитивно одговорити на ово питање. Али, наравно, научници пуно раде на томе. Можда ћемо једног дана моћи знати имамо ли међупланетарне комшије или смо заправо сами у свемиру. А можда и нећемо", додао је Ван-Кранендонк.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
вести, нло, ванземаљци, свемир, друштво
вести, нло, ванземаљци, свемир, друштво
Пет стручњака одговорило на питање постоје ли ванземаљци
19:35 23.06.2021 (Освежено: 03:14 26.08.2021) Да ли ванземаљци постоје негде у дубинама свемира? Ако постоје, хоћемо ли их икада пронаћи? Да ли НЛО о којима се ових дана много говори има везе са бићима са друге планете? Како би барем мало расветлили ову мистерију, угледни научно-популарни часопис The Conversation упитао је пет стручњака сматрају ли да ванземаљци постоје.
У последњих неколико година на друштвеним мрежама појавили су снимци НЛО-а које је снимила америчка морнарица, за које је Пентагон потврдио да су аутентичне.
Након ове службене потврде, многи нестрпљиво ишчекују службени извјештај о војним сусретима с НЛО-има који би требало да буде објављен 25. јуна.
Иначе, НЛО (неидентифицирани летећи објекти) и УАП-и (неидентификовани ваздушни феномени) су објекти или појаве који се након увида стручњака и даље не могу објаснити на конвенционалан начин. То не значи да се аутоматски ради о летелицама ванземаљаца или о неким натприродним силама, већ да за сада нема научног објашњења за та збивања. За НЛО се често након неког времена покаже да се радило о природним феноменима, метеоролошким балонима и уређајима, страним летелицама и дроновима или пак о мало бољој фотомонтажи.
Научно популарни часопис The Conversation затражио је од петоро стручњака да одговоре на ово питање. Четворо је одговорило потврдно.
"Одговор је да дефинитивно постоје. Међутим сматрам да би право питање требало да буде да ли су ванземаљци довољно близу нас да их можемо открити. Наиме, свемир је невероватно велики. У последњих неколико деценија научили смо да готово свака звезда у космосу има планете. Процењује се да наша галаксија, Млечна стаза, има до 400 милијарди звијезда. Рецимо да свака од њих има пет планета, само у нашој галаксији имали бисмо два трилиона планета. А у свемиру има више галаксија него што има планета у Млечном путу - рекао је астробиолог Јонти Хорнер са Универзитета Southern Queensland.
Другим речима, чини се немогућим да је Земља једина планета која има живота - укључујући интелигентан и технолошки напредан живот.
"Али, хоћемо ли икада пронаћи ванземаљце? То је тешко питање. Замислите да једна од милијарду звезда има планету на којој се развила технолошки напредна цивилизација која може да шаље сигнале у свемир. То би значило да у нашој галаксији имамо око 400 звезда с технолошки напредним животом. Али наша галаксија је огромна; протеже се 100.000 светлосних година с једне на другу страну. Толико је велика да би те звијезде у просеку биле међусобно удаљене око 10.000 светлосних година. То је предалеко да бисмо у овоме тренутку могли детектовати ванземаљске сигнале, осим ако су моћнији од оних какве ми имамо. Дакле, иако верујем да ванземаљски живот постоји, мислим да ће бити јако тешко то доказати - додао је.
Астрофизичар Стивен Тингеј
"Да, верујем да постоје, али то је храбра тврдња. Сматрам да се појам "ванземаљац" односи на сваки облик живота, како га ми схватамо на Земљи, који се развио на некој другој планети. А за сада нема стварног консензуса око дефиниције "живота" јер се ради о врло сложеном концепту. Углавном, ако бисмо негде изван Земље пронашли нешто што наликује бактеријама, то би се класификовало као ванземаљски живот", рекао је астрофизичар Стивен Тингеј са Универзитета Curtin.
"У свемиру се налазе стотине милијарди галаксија, а у свакој могу бити милијарде и милијарде звезда. Већина тих звезда има барем по једну планету. Ти планетарни системи настају из богате мешавине елемената, међу којима се налазе и они који су кључни за настанак "живота". Дакле, тешко је поверовати да се одређена комбинација услова који су резултирали "животом" догодила само на Земљи, а не и на билионима других планета у свемиру. Но остаје видети наликује ли тај ванземаљски живот бактеријама или се ради о нечем узбудљивијем - технолошки напредној цивилизацији с којом можемо комуницирати", наводи Тингеј.
"Данас улажемо значајан напор у потрази за ванземаљским цивилизацијама које се можда користе нама сличним технологијама; попут моћних радиотелескопа који шаљу радиосигнале с удаљених планетарних система. Такође се можда покаже да је наша дефиниција "живота" прилично неадекватна и да ванземаљци, ма где се они налазили, играју по потпуно другачијим правилима - закључује астрофизичар.
Планетарна научница Хелен Мејнард Кесли
" Сматрам да је само питање времена када ћемо на некој другој планети пронаћи нешто што наликује биологији. Чак и у нашем Сунчевом систему све више проналазимо места која би могла бити гостољубива за живот какав познајемо. Погледајте океане који се налазе испод ледене површине Европе и Ганимеда (два Јупитерова мјесеца), то су подручја на којима је температура таман довољна за живот, а има и воде и минерала. Наравно, то је гледање на живот из наше перспективе, ванземаљски живот могао би бити врло различит од нашег -казала је научницаиз аустралисјке агенције АНСТО.
"Зато сам стварно узбуђена због даљњег истраживања Сатурновог месеца Титана. Титан на својој површини има читав низ занимљивих молекула, као и активне временске системе који могу да их транспортују - и то све у нашем Сунчевом систему. А знамо да у нашој галаксији постоје и други соларни системи. Углавном, стварно ми се чини да је лако могуће да ћемо негде пронаћи неку врсту активне биологије. Хоће ли нас она моћи поздравити? Па, то је друго питање", додала је она.
Стручњак за свемирску технологију Ребекца Ален
"Да, сматрам да ванземаљци постоје, али вероватно не изгледају попут нас. Наиме, процењује се да само у нашој галаксији постоји више од 100 милијарди планета; с око шест милијарди потенцијално сличних Земљи. Зато је скоро па сигурно да постоји живот на некој другој планети. Међутим, кад чујемо реч "ванземаљац", обично нам на памет пада слика хуманоидног облика живота. Међутим, чак и на Земљи је најзаступљенији облик живота пуно старији, мањи и отпорнији. Говорим, наравно, о микроорганизмима. Ти организми пркосе научним принципима, преживљавају на немогућим местима. Кладила бих се да ванземаљски живот постоји у облику тих "екстремофила" - сматра стручњак за свемирску технологију Ребека Ален са Универзитета Swinburne University of Technology.
"НАСА је управо послала малене водене медведиће на Међународну свемирску станицу како би астронаути могли да проуче њихове способности у екстремном окружењу. Будући да су у нашем Сунчевом систему откривени кључни састојци за живот, врло је вероватно да су организми који наликују најотпорнијим на Земљи раширени у нашој галаксији. Шта мислим о напреднијој ванземаљској цивилизацији? Свемир је огроман, а за сада нам није лако пронаћи друге светове, а камоли идентификовати који од њих наликују Земљи. Додатно, треба да узмемо у обзир да су животу на нашој планети требале милијарде година да напредује, тако да је мала шанса да пронађемо сличну врсту ванземаљаца. Наравно, нада умире последња; научници и даље користе напредне радиотелескопе како би претраживали небо и трагали за новим облицима радиокомуникације", закључила је Аленова.
Астробиолог Мартин Ван-Кранендонк
"Једноставан одговор на ово питање је - не. Ако се служимо чисто емпиријским подацима и претпоставимо да се питање односи на било какав облик живота изван Земље који није повезан с људским активностима, онда одговор, колико знамо, мора бити да нема ванземаљаца. Наравно, ми нисмо истражили све кутке свемира у потрази за знаковима живота и чак ни не знамо како би могао изгледати живот у другом хемијском систему јер ни овде на Земљи не постоји договорена дефиниција живота који се темељи на угљенику - рекао је астробиолог Мартин Ван-Кранендонк са Универзитета Нови Јужни Велс.
"Дакле, можда је бољи одговор да не знамо. У ствари, можда никада нећемо моћи дефинитивно одговорити на ово питање. Али, наравно, научници пуно раде на томе. Можда ћемо једног дана моћи знати имамо ли међупланетарне комшије или смо заправо сами у свемиру. А можда и нећемо", додао је Ван-Кранендонк.
