00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Медузе из највеће кинеске реке стигле у Саву, стручњаци тврде: То је инвазивна врста

CC BY-SA 2.5 / Wikipedia/OpenCage / Слатководна медуза
Слатководна медуза - Sputnik Србија, 1920, 24.06.2021
Пратите нас
Медузе из највеће кинеске реке Јангце, стигле су и у Саву, снимљене су у околини Загреба.
Како је објавио хрватски Јутарњи лист, снимак необичних медуза послао им је читалац који га је начинио у Сави код Загреба.
Појаву те врсте у неким рибњацима већ су ранијих година уочили и становници Славоније.
„Појава слатководне медузе Craspedacusta sowerbii Lankester 1880. у реци Сави није ништа чудно, с обзиром на то да је та инвазивна врста широко распрострањена у Европи, као и у целом свету, осим у поларним крајевима. Врста потиче из источне Азије, односно из подручја реке Јангце, и углавном се открива у стадијуму хидромедузе, иако су откривени и стадијуми полипа, који су врло мали, па их је тешко открити“, рекао је др Петар Кружић, ванредни професор на Природословно-математичком факултету (ПМФ) у Загребу.
Он је додао да тих медуза има и у језеру Чинги Линги уз реку Драву, те у реци Крки.
„Врло вероватно је има и у осталим слатководним рекама и језерима у Хрватској, али то још није детаљно истражено. Храни се искључиво зоопланктонским рачићима, те прати дневно-ноћне миграције зоопланктона којим се храни. Сматра се да не представља опасност за аутохтону слатководну фауну, нити за човека, иако то треба још додатно истражити“, нагласио је Петар Кружић.
Прочитајте још:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала