„Замка“ за признање Косова скривена у америчком нацрту за Газиводе
22:15 25.06.2021 (Освежено: 14:56 30.08.2021)
© Tanjug / Зоран Жестић
Пратите нас
Стручни део извештаја америчког Одељења за енергетику о управљању водама језера Газиводе које је достављен Београду и Приштини је коректан, али је истовремено садржи „замку“ јер се решење упоређује са решењем које имају две суверене државе - Америка и Канада што је за нас лоше.
Ово је мишљење Небојше Човића, бившег шефа Координационог центра за Косово и Метохију, на план који се амбасаде САД у Приштини и Београду доставиле Влади Србије и влади привремених приштинских институција као решење за управљање водама језера Газиводе.
"Замка" за признање Косова
„Имао сам прилике пре десетак или 15 година, док сам радио посао везан за Косово и Метохију, да видим и наше стручне анализе које се у великој мери преклапају са овим што је урадило америчко Министарство енергетике. Тако да мислим да је стручни део као и главни фактори одрађен у смислу нечега што ће обезбедити бољи живот грађанима на том простору,“ каже Човић.
Међутим, очигледно да је, додаје он, и у оваквим темама које се тичу чисто животног стандарда немогуће избећи питање политике.
„Кад то кажем мислим на статус Косова и Метохије јер је помало цинично да неко даје предлог за Газиводе кроз пример који су својевремено потписали Америка и Канада око реке Колумбије. То су две суверене државе. Душебрижници ће рећи - Америка признаје Косово, али треба имати у виду да Србија не признаје независно Косово,“ напомиње Човић.
Наш саговорник скреће пажњу на још један важан фактор а то је чињеница да је, како каже, писмо о намерама које смо потписали, а које носи радни наслов Вашингтонски споразум, у добром делу обавезујуће.
План као за суверене државе
„Причам сада о замкама које се крију између редова свега овога, јер ако Србија дигне глас на овај извештај може бити проглашена као неконструктивна страна која не жели да реши проблеме грађана мултиетничке структуре. Такође је остао нејасан статус овог извештаја. Да ли су они нас овим извештајем за Газиводе само обавестило о плану, нацрту за решење ове теме, или остаје простор да се након ове фазе води одређена расправа, дебата на ову тему,“ пита Човић.
Наш саговорник такође примећује као новину у овом извештају да су Американци спремни да у целој причи буду инвеститори или суинвеститори иако се, како каже, то не види баш директно.
„Дакле, стручно све делује у реду а све остало мора да се игра јако опрезно и паметно, што уопште неће бити лако јер су спремни да у све уносе политику, која за крајњи циљ има нешто за чим они „болују“ а то је независност Косова по сваку цену,“ закључује Човић.
У америчком извештају је између осталог прецизирано да језеро Газиводе има сличну улогу као брана на реци Колумбија у северозападном Пацифику у САД. Споразум о реци Колумбија постигле су власти Канаде и САД још 1961. године, и на основу овог споразума изграђене су четири бране, од којих три у Канади и једна у САД. На основу уговора Сједињене Државе пристале су да Канади исплаћују новац и хидроенергетске бенефиције.
Како су изграђене Газиводе
Подсећања ради, две трећине језера Газиводе је на територији општина Нови Пазар и Тутин, а Београд се залаже да цео комплекс „Газивода“ буде под контролом будуће Заједнице српских општина и да овим ресурсом, позивајући се на праксу у ЕУ, управља Зубин Поток, на чијој територији су брана, хидроелектрана и део језера. Камен-темељац за брану Газиводе поставио је на Петровдан 1972. тадашњи премијер југословенске савезне владе Џемал Биједић.
Грађена је из кредита Међународног монетарног фонда који је најпре отплаћивала Југославија, а потом Србија, а радове је изводила „Хидроградња“ из Београда. Преграђивањем Ибра код места Газиводе (брана висока 107 метара, у основи широка 460 метара и дуга 406 метара) настало је језеро са око 380 милиона кубних метара воде која „покрива“ површину од око 12 квадратних километара. Дужина је 24 километра (од места Газиводе до Рибарића), а ширина варира од једног до неколико километара. Хидросистемом „Ибар — Лепеница“ наводњава се део централног Косова, а термоелектране у Обилићу „хладе“ се водом са Газивода, па не би могле да раде ако би се овде заврнуле славине.
Тајна на дну језера
Иначе, Општина Зубин Поток, претежно насељена Србима, постојала је до 1965. година када је декретом Скупштине Косова укинута, а Зубин Поток постао месна заједница општине Косовска Митровица. Тек после изградње бране, потапањем половине Зубиног Потока и присилним исељењем Срба, на иницијативу преосталих житеља, поново је формирана општина 1987. године.
Срби су живели са обе стране бране, а квадратни метар најплодније земље тада им је плаћан 18 динара, колико је коштала и паклица „Драве“, у то време најјефтинијих цигарета. Потопљено је око 600 домаћинстава, две цркве, четири гробља, под водом су и чувени двори краљице Јелене, жене краља Уроша, из периода Немањића.
Влада Косова по сваку цену жели да газдује „Газиводама“ јер се из језера водом снабдева Приштина и још неколико косовских општина.
