https://sputnikportal.rs/20210626/da-li-ce-bazel-3-uzdrmati-bankarski-sistem-i-trziste-zlata--1125749558.html
Да ли ће „Базел 3“ уздрмати банкарски систем и тржиште злата
Да ли ће „Базел 3“ уздрмати банкарски систем и тржиште злата
Sputnik Србија
Нова банкарска правила, део свеобухватног међународног споразума познатог као „Базел 3“, означиће велику промену за европске банке и њихово пословање са златом... 26.06.2021, Sputnik Србија
2021-06-26T19:14+0200
2021-06-26T19:14+0200
2021-08-25T11:31+0200
економија
вести
банкарски систем
регулатива
финансирање
злато
свет – економија
банке и берза
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/1a/1125458264_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_d98654309c475e1011c4b7a209d48b34.jpg
У Европи се спрема сукоб између регулатора, банака и политичара око тога како ће се обликовати нова правила која су у складу са „Базелом 3“. Неколико банака, као и креатори политике у земљама, укључујући Француску и Немачку, кажу да су захтеви садржани у новим прописима превисоки. Базелски комитет за банкарски надзор сматра да су ови последњи покушаји да се ослаби примена „Базела 3“, који би требало да се уведе од 2023. године, „крајње несрећни и крајње лоши“, пише Блумберг.Као и многе реформе спроведене током протекле деценије којима је циљ да спрече још једну глобалну финансијску кризу, нова банкарска правила долазе са одређеним контроверзама и упозорењима.Према новим правилима, Злато у материјалном облику у основи ће бити класификовано као имовина нултог ризика , док нераспоређено или „папирно“ злато, с којим банке обично највише послују, неће – што значи да ће банке које држе папирно злато морати да имају додатне резерве, рекла је Брајен Лундин, уредница „Голд њузлетера“. Нови захтеви за ликвидношћу имају за циљ да „спрече трговце и банке да једноставно тврде да имају злато или да имају више власника за злато које поседују“.У својој основи, „Базел 3“ је вишегодишња промена режима која има за циљ спречавање нове глобалне банкарске кризе, захтевајући од банака да држе стабилнију имовину а мање оне која се сматра ризичном.Према новом режиму, физичко или додељено злато, попут полуга и кованог новца, преквалификоваће се из активе нивоа 3 у категорију нултог ризика – стављајући га у категорију „заједно са готовином и валутама класе имовине“, рекао је Адам Кос, председник „Либертас велт менаџмент групе“.Будући да ће физичко злато имати статус без ризика, то би могло довести до тога да банке широм света и даље купују више, рекао је Кос, додајући да су централне банке већ појачале куповину физичког злата које ће се држати у трезорима, односно неће се чувати у нераспоређеном или папирном облику.Додељено злато је у власништву инвеститора директно у физичком облику, попут новчића или полуга. Нераспоређено злато или папирни уговори често су у власништву банака, али инвеститори имају право на то злато и избегавају накнаде за складиштење и испоруку.Према новим правилима, папирно злато би било класификовано као ризичније од физичког и више се неће рачунати као имовина једнака златним полугама или кованицама.У оквиру реформи „Базела 3“, европске банке суочиће се са новим захтевима за ликвидношћу, познатим као нето стабилни однос финансирања (НСФР).Прописи НСФР-а биће представљени банкама у Европској унији у понедељак, у Америци 1. јула, а у Великој Британији 1. јануара 2022, наводи Аласдер Маклеод, шеф истраживања канадскe компанијe за финансијску технологију „Голд мани“, пише портал „Маркет воч“.Чланови Одбора за надзор над банкарским надзором „Базела 3“ постигли су договор у новембру 2010. године. Требало је да буде уведен од 2013. до 2015. године, али примена је више пута продужавана до 31. марта 2019. године, а затим поново до 1. јануара 2023.Прочитајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/1a/1125458264_240:0:1680:1080_1920x0_80_0_0_a7dd27bd4f34229202f0849717fb03f0.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, вести, банкарски систем, регулатива, финансирање, злато, свет – економија, банке и берза
економија, вести, банкарски систем, регулатива, финансирање, злато, свет – економија, банке и берза
Да ли ће „Базел 3“ уздрмати банкарски систем и тржиште злата
19:14 26.06.2021 (Освежено: 11:31 25.08.2021) Нова банкарска правила, део свеобухватног међународног споразума познатог као „Базел 3“, означиће велику промену за европске банке и њихово пословање са златом – потенцијално мењајући потражњу и цене племенитих метала. Европске банке се од понедељка суочавају са појачаним захтевима за ликвидношћу према „Односу нето стабилног финансирања“.
У Европи се спрема сукоб између регулатора, банака и политичара око тога како ће се обликовати нова правила која су у складу са „Базелом 3“. Неколико банака, као и креатори политике у земљама, укључујући Француску и Немачку, кажу да су захтеви садржани у новим прописима превисоки.
Базелски комитет за банкарски надзор сматра да су ови последњи покушаји да се ослаби примена „Базела 3“, који би требало да се уведе од 2023. године, „крајње несрећни и крајње лоши“,
пише Блумберг.
Као и многе реформе спроведене током протекле деценије којима је циљ да спрече још једну глобалну финансијску кризу, нова банкарска правила долазе са одређеним контроверзама и упозорењима.
Према новим правилима, Злато у материјалном облику у основи ће бити класификовано као имовина нултог ризика , док нераспоређено или „папирно“ злато, с којим банке обично највише послују, неће – што значи да ће банке које држе папирно злато морати да имају додатне резерве, рекла је Брајен Лундин, уредница „Голд њузлетера“. Нови захтеви за ликвидношћу имају за циљ да „спрече трговце и банке да једноставно тврде да имају злато или да имају више власника за злато које поседују“.
Као одговор на глобалну финансијску кризу од 2007. до 2009. године, Базелски комитет за банкарски надзор, који поставља стандарде за регулисање банака, развио је сет регулаторних мера „Базел 3“. То је међународно договорени концепт коме је циљ јачање банкарске регулативе, надзора и управљања ризицима.
У својој основи, „Базел 3“ је вишегодишња промена режима која има за циљ спречавање нове глобалне банкарске кризе, захтевајући од банака да држе стабилнију имовину а мање оне која се сматра ризичном.
Према новом режиму, физичко или додељено злато, попут полуга и кованог новца, преквалификоваће се из активе нивоа 3 у категорију нултог ризика – стављајући га у категорију „заједно са готовином и валутама класе имовине“, рекао је Адам Кос, председник „Либертас велт менаџмент групе“.
Будући да ће физичко злато имати статус без ризика, то би могло довести до тога да банке широм света и даље купују више, рекао је Кос, додајући да су централне банке већ појачале куповину физичког злата које ће се држати у трезорима, односно неће се чувати у нераспоређеном или папирном облику.
Додељено злато је у власништву инвеститора директно у физичком облику, попут новчића или полуга. Нераспоређено злато или папирни уговори често су у власништву банака, али инвеститори имају право на то злато и избегавају накнаде за складиштење и испоруку.
Према новим правилима, папирно злато би било класификовано као ризичније од физичког и више се неће рачунати као имовина једнака златним полугама или кованицама.
У оквиру реформи „Базела 3“, европске банке суочиће се са новим захтевима за ликвидношћу, познатим као нето стабилни однос финансирања (НСФР).
То је стандард ликвидности који банке морају следити да би обезбедиле одговарајуће стабилно финансирање за покривање своје дугорочне активе. Однос је износ расположивог стабилног финансирања у односу на износ потребног стабилног финансирања, који би требаlo да буде једнак најмање 100 одсто у континуитету.
Прописи НСФР-а биће представљени банкама у Европској унији у понедељак, у Америци 1. јула, а у Великој Британији 1. јануара 2022, наводи Аласдер Маклеод, шеф истраживања канадскe компанијe за финансијску технологију „Голд мани“,
пише портал „Маркет воч“.
Чланови Одбора за надзор над банкарским надзором „Базела 3“ постигли су договор у новембру 2010. године. Требало је да буде уведен од 2013. до 2015. године, али примена је више пута продужавана до 31. марта 2019. године, а затим поново до 1. јануара 2023.