Сноуден најављује „крај случаја Асанж“ : Кључни сведок признао да је лагао
18:31 27.06.2021 (Освежено: 10:51 27.10.2021)
© AP Photo / Armando Franca
Пратите нас
Кључни сведок у случају америчког Министарства правде против Џулијана Асанжа признао је да је измислио кључне оптужбе у оптужници против оснивача Викиликса. Он је навео америчке власти да верују да је Асанж од њега тражио да „хакује“ рачунаре како би приступио снимцима приватних разговора парламентараца на Исланду, објавио је исландски недељник.
„Ово је крај случаја против Џулијана Асанжа“, написао је бивши радник ЦИА и америчке Агенције за националну безбедност (НСА) Едвард Сноуден позивајући се на ова открића.
This is the end of the case against Julian Assange. https://t.co/bhFCfVBuq0
— Edward Snowden (@Snowden) June 26, 2021
Сигурдур Инги Тордарсон признао је у интервјуу за исландски недељник Стундин да је лагао у својим изјавама које су америчке власти користиле за изградњу случаја против оснивача Викиликса.
Тордарсон био је волонтер Викиликса који је постао први познати ФБИ-ов доушник у оквиру организације у замену за око 5.000 долара и имунитет од кривичног гоњења. Тордарсон је сада признао да је његова претходна тврдња да му је Асанж тражио да „провали“ у рачунаре исландских посланика како би приступио снимцима њихових приватних телефонских разговора лажна и да то никада није тражио.
„Заправо, Тордарсон сада признаје да Асанж никада од њега није тражио да хакује или приступи снимцима посланика. Његова нова тврдња је да је у ствари добио неке досијее од треће стране која је тврдила да је снимала посланике и понудила да их подели са Асанжом, а да није имао појма шта заправо садрже. Тврди да никада није проверавао садржај датотека, па чак ни ако су садржали аудио снимке”, известио је лист у суботу.
Оптужница и истинитост информација
Асанж је ухапшен у Лондону 11. априла 2019. године и осуђен на 50 недеља затвора због кршења услова кауције 2012. године, када се склонио у амбасаду Еквадора у главном граду Велике Британије како би избегао изручење Шведској, где се суочио са оптужбама за сексуално злостављање касније одустао од шведског суда.
Америчко министарство правде тражи 49-годишњег узбуњивача због оптужби за шпијунажу и компјутерску превару након што је Викиликс јавно објавио хиљаде тајних досијеа и поверљивих података који расветљавају могуће ратне злочине које су америчке трупе починиле у Ираку и Авганистану. Асанж се суочава са 175 година затвора у највишем затвору ако буде осуђен у САД.
Међутим, сада је истинитост информација на којима се темељи америчка оптужница порекао главни сведок, чије је сведочење било кључно. Док се британски суд руководио хуманитарним разлозима у пресуди против Асанжа, аргумент америчког правног тима укључивао је тврдњу да су оптужени и његов доушник Тордарсон покушали заједно да дешифрују украдени досије из исландске банке.
Тордарсон је за недељник појаснио да је описани инцидент добро познат и да је шифровани досије процурио из банке и подељен је на интернету међу ентузијастима који су покушали да га дешифрују због јавног интереса у покушају да открију разлоге финансијске кризе у Исланду, али да ништа не потврђује да је досије „украден“ у неком тренутку, јер се претпоставља да су га сами службеници банке обелоданили.
Још једна тачка изнета у поменутом правосудном процесу била је да је Асанж „користио неовлашћени приступ“ који му је одобрио Тордарсон „за приступ владином веб-сајту“ намењеном праћењу полицијских возила. Разговарајући са Стундином, обавештајац је прецизирао да су подаци били „пријава“ његове личне идентификације и да нису добијени незаконитим средствима.
Тордарсон је рекао да је тој веб-страници имао приступ јер је својевремено био добровољац у тиму за трагање и спасавање, те да му оснивач Викиликса никада није тражио податаке о приступу.
„Плетете мрежу да бисте ухватили Асанжа“
Тадашњи министар унутрашњих послова Исланда Огмундур Јонасон сматра да су Американци покушали да искористе ствари „да би исплели мрежу која би ухватила Џулијана Асанжа“ и подсетио на тачан тренутак када је ФБИ контактирао Исландске власти. Први пут су их 20. јуна 2011. упозорили на недавни упад у државне рачунаре, нудећи им помоћ која је прихваћена.
По мишљењу Јонасона, циљ којем су САД заиста тежиле био је ухватити Асанжа и не помоћи Исланду, а до тада су њихови агенти већ постављали темеље за своју крајњу сврху.
Оно што се бивши исландски министар унутрашњих послова од тада пита је да ли је све почело прихватањем америчке помоћи и успостављањем сарадње „која је могла да се користи као изговор за наредне потезе“.
Прочитајте и:
