https://sputnikportal.rs/20210627/kako-je-vijetnamski-heroj-postao-najveci-americki-disident-i-prijatelj-putina-i-kastra-1125732777.html
Како је вијетнамски херој постао највећи амерички дисидент и „пријатељ“ Путина и Кастра
Како је вијетнамски херој постао највећи амерички дисидент и „пријатељ“ Путина и Кастра
Sputnik Србија
Вишеструки оскаровац Оливер Стоун у својој аутобиографији „У потери за светлом“ открива како је превалио пут од одликованог хероја вијетнамског рата до... 27.06.2021, Sputnik Србија
2021-06-27T10:48+0200
2021-06-27T10:48+0200
2021-06-27T10:38+0200
култура
оливер стоун
мемоари
владимир путин
фидел кастро
уго чавез
холивуд
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112040/50/1120405071_0:46:3063:1769_1920x0_80_0_0_05bc3dfe8132e757b05f59b57a874b84.jpg
Мирослав Стојановић, филмски критичар, публициста и директор издаваштва Филмског центра Србије каже да је „У потери за светлом“ изванредна књига, једна од бољих аутобиографија коју су потписали амерички филмски великани. Реч је о једној од ретких књига која показује како сурово функционише холивудски систем.„Оливер Стоун говори потпуно и одговорно из инсајдерске перспективе о суровости и бескрупулозности тог система и о јако тешким напорима да се избори место под сунцем које би му обезбедило, пре свега, аутентичност и интегритет“, каже Стојановић за „Орбиту културе“.Потпуно огољавање – од конзервативца до противника интервенцијаОливер Стоун у аутобиографији показује се као неко ко до те мере огољава себе да је то невероватно и не либи се да призна да је због наркотика био једно време у затвору, да је у Вијетнамском рату као амерички војник неког убио и да демаскира идеолошке и политичке заблуде своје младости.„У потери за светлом“ је изванредна књига и због начина на који је структуирана и написана. Прекида се завршном церемонијом доделе Оскара филму „Вод“ и зато није рекапитулација целокупне Стоунове каријере, а поднаслов на то указује – „Како сам написао, режирао и преживео 'Вод', 'Поноћни експрес', 'Лице с ожиљком' и филмске игре у Холивуду“.Осим тога, „У потери за светлом“ пружа невероватну прилику читаоцима да се сретну са мноштвом филмских икона на редитељском, продуцентском, сценаристичком и глумачком нивоу које су све заступљене и својим лицем и својим наличјем, сматра Стојановић.„Вод“: Радикални критичар америчког геноцида у ВијетнамуВелики успех Оливера Стоуна као вероватно највећег холивудског дисидента, Стојановић објашњава чињеницом да је сваки систем такав да увек допушта одређено одступање. Међутим, оно што је фасцинантно у случају Оливера Стоуна је то што је он био „глас аутентичности“.„Салвадор“: Лицем у лице са „одредима смрти“Стоунов глас није био глас салонског интелектуалца који је стварао митове из своје удобне њујоршке перспективе, већ човека који је био уроњен у глиб, блато, муљ и који је губио пријатеље међу војницима о чему говори, и који је на лицу места видео ужасе америчких интервенцијаКључни аспект ове књиге је питање промене перспективе човека који је видео ужасе америчке интервеционистичке политике и свог властитог деловања и он то не крије. Оливер Стоун се на страницама ове књиге драматично мења, што је једна од њених врлина, сматра Стојановић.Еволуција губитка – од вијетнамског хероја до „пријатеља“ Кастра и ПутинаДокументарци о Кастру, Путину и Еву Моралесу које је Стоун снимио, према Стојановићу су део његовог радикалног преокрета у односу на политику САД, а тај радикални преокрет последица је његове еволуције, која је била „еволуција губитка“.У основи Стоуновог стваралаштва је сумња и зато он говори о кородирању система, ишчезавању свих вредности, дискутабилности свих прокламованих циљева САД и на много места у књизи веома је критички настројен према властитој домовини.Кад је реч о четворосатном филму „Путин“, наш саговорник оцењује да је реч о невероватном документарцу нашег времена који по својим естетичким аспектима и употреби језика филма, има карактер „аутентичног ремек дела играног филма“.А у његовим документарцима о „америчким непријатељима број 1“, Стоун не покушава да их сагледа изолационистички, већ као комплементарни део модерног света у коме су они фактицитет а никако нека „апстрактна митска бића или одреднице с којим се треба обрачунати“, закључио је Стојановић.Прочитајте још:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112040/50/1120405071_154:0:2885:2048_1920x0_80_0_0_ef65d9df7e829afb75eba9c0011c6bb3.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
култура, оливер стоун, мемоари, владимир путин, фидел кастро, уго чавез, холивуд
култура, оливер стоун, мемоари, владимир путин, фидел кастро, уго чавез, холивуд
Како је вијетнамски херој постао највећи амерички дисидент и „пријатељ“ Путина и Кастра
Вишеструки оскаровац Оливер Стоун у својој аутобиографији „У потери за светлом“ открива како је превалио пут од одликованог хероја вијетнамског рата до највећег дисидента у Холивуду и „пријатеља“ највећих америчких „државних непријатеља“ – Фидела Кастра, Владимира Путина и Уга Чавеза.
Мирослав Стојановић, филмски критичар, публициста и директор издаваштва Филмског центра Србије каже да је „У потери за светлом“ изванредна књига, једна од бољих аутобиографија коју су потписали амерички филмски великани. Реч је о једној од ретких књига која показује како сурово функционише холивудски систем.
„Оливер Стоун говори потпуно и одговорно из инсајдерске перспективе о суровости и бескрупулозности тог система и о јако тешким напорима да се избори место под сунцем које би му обезбедило, пре свега, аутентичност и интегритет“, каже Стојановић за „Орбиту културе“.
Потпуно огољавање – од конзервативца до противника интервенција
Оливер Стоун у аутобиографији показује се као неко ко до те мере огољава себе да је то невероватно и не либи се да призна да је због наркотика био једно време у затвору, да је у Вијетнамском рату као амерички војник неког убио и да демаскира идеолошке и политичке заблуде своје младости.
„Стоунов пут до прогресивистичког освешћења почиње негде од политичке кризе и серије америчких интервенција у Средњој Америци, пре свега, Салвадору и Никарагви. Пре тога он је био човек веома конзервативног политичког мишљења“, додаје наш саговорник.
„
У потери за светлом“ је изванредна књига и због начина на који је структуирана и написана. Прекида се завршном церемонијом доделе Оскара филму „Вод“ и зато није рекапитулација целокупне Стоунове каријере, а поднаслов на то указује – „Како сам написао, режирао и преживео 'Вод', 'Поноћни експрес', 'Лице с ожиљком' и филмске игре у Холивуду“.
Осим тога, „У потери за светлом“ пружа невероватну прилику читаоцима да се сретну са мноштвом филмских икона на редитељском, продуцентском, сценаристичком и глумачком нивоу које су све заступљене и својим лицем и својим наличјем, сматра Стојановић.
„Вод“: Радикални критичар америчког геноцида у Вијетнаму
Велики успех Оливера Стоуна као вероватно највећег холивудског дисидента, Стојановић објашњава чињеницом да је сваки систем такав да увек допушта одређено одступање. Међутим, оно што је фасцинантно у случају Оливера Стоуна је то што је он био „глас аутентичности“.
„Радикално критикује вијетнамски рат ког он назива геноцидним понашањем у делу књиге у ком се говори о по злу чувеном масакру у месту Маи Лаи 16. марта 1968. године. Да би дошао до те дистанце и невиђеног облика критицизма који је потпуно револуционаран за Холивуд, Стоун је то преживео, доживео и живео“, објашњава саговорник Спутњика.
„Салвадор“: Лицем у лице са „одредима смрти“
Стоунов глас није био глас салонског интелектуалца који је стварао митове из своје удобне њујоршке перспективе, већ човека који је био уроњен у глиб, блато, муљ и који је губио пријатеље међу војницима о чему говори, и који је на лицу места видео ужасе америчких интервенција
„Оливер Стоун је заиста гледао све ужасе интервенционизма и о њима говорио из прве руке, јер се срео са учесницима ових бескрупулозних политичких акција, од подршке 'контрашима' у Никарагви или свирепим 'одредима смрти' у Салвадору“, каже Стојановић.
Кључни аспект ове књиге је питање промене перспективе човека који је видео ужасе америчке интервеционистичке политике и свог властитог деловања и он то не крије. Оливер Стоун се на страницама ове књиге драматично мења, што је једна од њених врлина, сматра Стојановић.
Еволуција губитка – од вијетнамског хероја до „пријатеља“ Кастра и Путина
Документарци о Кастру, Путину и Еву Моралесу које је Стоун снимио, према Стојановићу су део његовог радикалног преокрета у односу на политику САД, а тај радикални преокрет последица је његове еволуције, која је била „еволуција губитка“.
У основи Стоуновог стваралаштва је сумња и зато он говори о кородирању система, ишчезавању свих вредности, дискутабилности свих прокламованих циљева САД и на много места у књизи веома је критички настројен према властитој домовини.
„Из перспективе некога ко је видео ужасе америчких интервенција, израстао је у фантастичног америчког бунтовника који се замера естаблишменту управо неговањем и профилисањем својих тема које се фокусирају на државнике неомиљене америчком систему“, каже Стојановић и додаје да није случајно што су јунаци његових документараца Путин, Кастро и Моралес.
Кад је реч о четворосатном филму „Путин“, наш саговорник оцењује да је реч о невероватном документарцу нашег времена који по својим естетичким аспектима и употреби језика филма, има карактер „аутентичног ремек дела играног филма“.
А у његовим документарцима о „америчким непријатељима број 1“, Стоун не покушава да их сагледа изолационистички, већ као комплементарни део модерног света у коме су они фактицитет а никако нека „апстрактна митска бића или одреднице с којим се треба обрачунати“, закључио је Стојановић.