https://sputnikportal.rs/20210628/moze-li-sudska-presuda-da-zastiti-maloletnike-od-predatora-sa-fejsbuka-stefan-djuric-1125770681.html

Може ли судска пресуда да заштити малолетнике од предатора са „Фејсбука“

Може ли судска пресуда да заштити малолетнике од предатора са „Фејсбука“

Sputnik Србија

Најновији корак ка бољој заштити могућих жртава на мрежама направљен је у Тексасу, где је Врховни суд пресудио да „Фејсбук“ није „територија без закона“ и да... 28.06.2021, Sputnik Србија

2021-06-28T18:46+0200

2021-06-28T18:46+0200

2021-06-29T14:52+0200

анализе и мишљења

малолетници

деца

друштвене мреже

предатори

трговина људима

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/07/1125542669_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_d695967fe1b285df4b47635ff711596a.jpg

Тинејџери жртве трговине људима, који су своје макрое упознали преко „Фејсбука“, тужили су друштвену мрежу јер их није упозорила на нелегалне активности нити покушала да их спречи.Судије су пресудиле да жртве могу да наставе са парницама упркос томе што су адвокати „Фејсбука“ тврдили да је компанија ослобођена одговорности према члану 230 савезног Закона о пристојности у комуникацијама, према којем оно што корисници кажу или напишу на интернету није уједно и порука онога ко је преноси.Вребање малолетника на друштвеним мрежамаВрбовање малолетника путем друштвених мрежа у Србији се утростручило током пандемије вируса корона. Од укупног броја жртава трговине људима на годишњем нивоу, просечно 60 одсто њих је малолетно.Недавни извештај Института за трговину људима открио је да се већина врбовања у активним случајевима прошле године догодила на „Фејсбуку“. Према подацима Бироа за борбу против трговине људима, у Србији је од почетка 2020. до краја октобра те године забележено 48 жртава трговине људима, од којих су 23 деца. Током 2019. године забележено је 39 жртава, од којих 19 девојчица и шест дечака, док је у 2018. било 55 жртава, од којих 24 девојчице и 12 дечака.Према подацима Бироа за борбу против трговине људима, у Србији је од почетка 2020. до краја октобра те године забележено 48 жртава трговине људима, од којих су 23 деца. Портпаролка Бироа за борбу против трговине људима Маја Јовановић Раковић за Спутњик истиче да су друштвене мреже, апликације и сајтови за дописивање постали идеална места за врбовање малолетника, пре свега зато што се старије особе и организоване криминалне групе крију иза лажних профила.„То су процеси који трају по пет, шест месеци. То су емотивне подршке које деца добијају од наизглед непознатих људи. Постоји емотивни део који они користе код деце, договарају се виђења, откривају се адресе пребивалишта и становања и кроз неки месец заиста у великом броју случајева дође до нестанка деце и процеса експлоатације, првенствено сексуалне. Најугроженија су деца стара између 14 и 17 година. То је период пубертета у ком деца истражују, сматрају да све знају, да им је све доступно, да су поприлично спремни за свет одраслих. Заиста је вешта психологија криминалних организација које користе тај моменат и остварују огроман профит на томе“, предочава Маја Јовановић Раковић.Како заштитити децу од врбоватељаКоординаторка Програма борбе против трговине људима Црвеног крста Србије Јелена Анђелић подвлачи да млади све више времена проводе на интернету, где много брже и лакше комуницирају са вршњацима, упознају нове особе и деле своја интересовања, жеље и потребе, што може да буде веома опасно по њих:„Особа која вреба на интернету, стиче потпуни увид у њихова интересовања, жеље и прохтеве и само путем површног праћења њихових профила на друштвеним мрежама врло лако може да постави свој профил на начин да то буде компатибилна особа која ужива у истим стварима као и млади који су своје тежње представили на друштвеним мрежама. Уколико се нешто учини превише лепим да би било стварно, треба да провере да ли је то стварно, да ли се заиста одједном њима осмехнула срећа, па су упознали особу с истим интересовањима као и они.“Како каже, млади обично мисле да врбовање није толико софистицирано и трговину људима најчешће повезују с отмицом, те да су заштићени ако се не налазе у ситуацији у којој постоји ризик да буду отети. То, наравно, није тако.„Ако траже посао, врло је важно да провере да ли агенција која нуди посао заиста постоји, да ли је уписана у АПР-у, да ли се сви наведени подаци поклапају с онима које фирма пласира, да ли су то имејл адресе с јавних домена или само мобилни телефони приватних лица... То је нешто што сви млади у првом кораку могу да провере. Онда их саветујемо да такве животне одлуке не доносе сами, да изаберу особу од поверења. Ми саветујемо да то буду родитељи, старатељи, њихови наставници, неко од одраслих, озбиљних људи с ким имају добар контакт, а ко није директно повезан с том конкретном одлуком. Ако су личне везе у питању, саветујемо младе да упознавање остваре на јавном месту уз присуство још неке особе“, напомиње Јелена Анђелић.Стручњаци апелују на родитеље да се окрену надлежним органима и да не реагују исхитрено ако предатор контактира с њиховим дететом. С друге стране, Маја Јовановић Раковић апелује на родитеље да се окрену надлежним органима и да не реагују исхитрено, тј. да не објављују истог тренутка јавно ако потенцијални врбоватељ њиховом детету путем друштвених мрежа пошаље експлицитан садржај или неприкладну поруку:„Морају да схвате да тиме не постижу ништа, јер ће тај профил бити угашен исте секунде, а биће отворено 10 нових, што значи да сте помогли вашем детету, али сте угрозили на десетине друге деце. Дете, након тога, на неки начин, бива осрамоћено. То су осетљиве године. Ми пласирамо да је неко контактирао с нашим дететом и нудио му новац за обнажене фотографије и компромитујемо дете таквим поступком. У друштвеном свету наше деце таква информација се прочује и онда друга деца, из страха да њихови родитељи не ураде исто, неће пријавити било какву непримерену и непожељну комуникацију са злонамерним појединцима и групама.“Одговорност социјалних мрежаНевена Кривокапић Мартиновић из „Шер фондације“ појашњава да су платформе дужне да реагују на повреду нечијих права или учињено кривично дело тек онда када их корисници обавесте да се такве активности спроводе на мрежи. Да би немила ситуација што пре била спречена, изузетно је важно да платформе брзо реагују и да сарађују с државним органима.„Када дођемо до тог тренутка, то се не дешава тако ефикасно зато што цео свет користи друштвене мреже. Можемо само мислити колико се ситуација дневно дешава. Треба ефикасније радити на тој сарадњи и томе да тимови унутар друштвених мрежа ефикасније доносе одлуке и уклањају садржај који не треба да се нађе на њиховим платформама“, напомиње Невена Кривокапић Мартиновић.Што више буде било случајева попут оног са „Фејсбуком“, истиче наша саговорница, то ће друштвене мреже бити под већим притиском да нешто предузму да их спрече:Трговина људима као модерни облик ропства је једно од најтежих кривичних дела против човечности и представља драстично кршење основних људских права — на живот, слободу избора и слободу кретања, као и кршење основних принципа међународних позитивних правних прописа у области људских права и слобода. Велики број земаља у свету бори се с трговином људима, чије су жртве углавном жене и девојке. Нажалост, број малолетних жртава је — све већи.Прочитајте још:

2021

Вести

sr_RS

анализе и мишљења, малолетници, деца, друштвене мреже, предатори, трговина људима