00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ВЕСТИ (реприза)
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Самоуверена Звезда иде у Милано - један Партизан изашао из проблема, други није
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Зашто је чланство Србије у ЕУ немогућа мисија
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Албански историчар предлаже да српска црква у Приштини буде музеј геноцида

CC BY 4.0 / cropped photo/Endrit.mstf / Храм Христа Спаса у Приштини
Храм Христа Спаса у Приштини - Sputnik Србија, 1920, 29.06.2021
Пратите нас
Албански историчар Сељим Безерај сматра да Храм Христа Спаса у Приштини треба да буде претворен у музеј геноцида,.
Безерај је на КТВ казао да је реч о, како тврди, „политичкој цркви“, а не о верском објекту, преноси Танјуг.
Према његовом мишљењу, најбољи одговор Приштине било би претварање те цркве у музеј, који ће, како сматра, „показати Србији шта је урадила на Косову“.
„То би такође зауставило провокације људи који су починили злочине и који долазе 28. јуна на литургију“, рекао је Безерај.
Храм Христа Спаса у Приштини грађен је деведесетих година као главни градски храм, а после окончања сукоба 1999. године је миниран, али није било већих оштећења.
Ове године је 10. јуна, на празник Вазнесења Господњег, у цркви први пут после 23 године служена литургија, након чега су уследили протести Албанаца и исписивање увредљивих графита, све у присуству косовске полиције. Приштина тврди да се Храм Христа Спаса налази на земљишту које је власништво универзитета у Приштини, иако је Храм уписан у катастру и налази се на земљишту које се води на СПЦ, о чему сведоче валидни катастарски изводи.
У Приштини је до напуштања југословенских снага безбедности 1999. године живело 40.000 Срба, који су потом протерани.
Прочитајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала