https://sputnikportal.rs/20210629/za-sve-je-kriva-jedna-stamparija-kratka-istorija-klimatizacije-1125780030.html
За све је „крива“ једна штампарија: Кратка историја климатизације
За све је „крива“ једна штампарија: Кратка историја климатизације
Sputnik Србија
Данашњи начин хлађења простора осмишљен је, не зато што је људима било вруће, већ да би се повећао квалитет рада једне штампарије из Бруклина. 29.06.2021, Sputnik Србија
2021-06-29T22:55+0200
2021-06-29T22:55+0200
2021-08-26T03:14+0200
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111206/05/1112060511_14:0:2035:1137_1920x0_80_0_0_71195c495177b14ca43a6fe6617393f0.jpg
Стари Римљани имали су развијен систем подног грејања врелим ваздухом који су звали Hypocaustum, користили су угаљ и дрво за грејање, а у врелим данима водом су хладили зидове својих кућа. У 2. веку у Кини је измишљен ручно погоњени вентилатор, у средњем веку понегде су се куће хладиле уз помоћ воде и ветрењача, али тек је на почетку 20. века захваљујући напретку у области хемије измишљена данашња климатизација.Све је почело са проблемом у штампаријиВилис Керијер, двадесетшестогодишњи дипломац Универзитета Корнел, радећи у компанији "Бафало форџ" покушавао је током 1902. да реши проблем у производњи свог клијента, литографско-штампарске компаније из Бруклина. Како би побољшао процес штампе, Керијер је морао да уведе контролу не само температуре већ и влаге ваздуха у штампарији.Зато је искористио познати начин грејања ваздухом кроз вреле цеви и потпуно га обрнуо. Ваздух је у његовом уређају пролазио кроз врло хладне цеви – напуњене леденом водом – а успут је уз температуру могао да се контролише и проценат влаге у ваздуху који би излазио.За штампарију, нижа температура и влага помогле су да папир задржи форму и димензије, а мастило поравнање, пише Елементариум.Кад нема клима-уређаја добар је и вентилатор.
Сем што је, по Керијеровом критеријуму, уређај за климатизацију морао да омогући контролисање температуре и влаге, он је накнадно додао још два: клима-уређај мора и да контролише циркулацију и вентилацију ваздуха као и да чисти ваздух. Свој патент из 1906. назвао је "апарат за третирање ваздуха".Убрзо је, услед великих захтева за климатизацијом, основана компанија под називом "The Carrier Air Conditioning Company of America", данас широм света позната као "Carrier корпорација".Прва приватна кућа која је хлађена захваљујући систему који је осмислио Керијер налази се у Чапел Хилу, у Северној Каролини. У тридесетим годинама 20. века у овој старинској кући изграђеној у 18. веку, у џорџијанском стилу, постављена је мрежа цеви и отвора, добро скривених иза лајсни из којих је избијао хладан или топао ваздух.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111206/05/1112060511_266:0:1782:1137_1920x0_80_0_0_7d1d69fcdbbeac54481f3034dad60c99.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво
За све је „крива“ једна штампарија: Кратка историја климатизације
22:55 29.06.2021 (Освежено: 03:14 26.08.2021) Данашњи начин хлађења простора осмишљен је, не зато што је људима било вруће, већ да би се повећао квалитет рада једне штампарије из Бруклина.
Стари Римљани имали су развијен систем подног грејања врелим ваздухом који су звали Hypocaustum, користили су угаљ и дрво за грејање, а у врелим данима водом су хладили зидове својих кућа. У 2. веку у Кини је измишљен ручно погоњени вентилатор, у средњем веку понегде су се куће хладиле уз помоћ воде и ветрењача, али тек је на почетку 20. века захваљујући напретку у области хемије измишљена данашња климатизација.
Све је почело са проблемом у штампарији
Вилис Керијер, двадесетшестогодишњи дипломац Универзитета Корнел, радећи у компанији "Бафало форџ" покушавао је током 1902. да реши проблем у производњи свог клијента, литографско-штампарске компаније из Бруклина. Како би побољшао процес штампе, Керијер је морао да уведе контролу не само температуре већ и влаге ваздуха у штампарији.
Зато је искористио познати начин грејања ваздухом кроз вреле цеви и потпуно га обрнуо. Ваздух је у његовом уређају пролазио кроз врло хладне цеви – напуњене леденом водом – а успут је уз температуру могао да се контролише и проценат влаге у ваздуху који би излазио.
За
штампарију, нижа температура и влага помогле су да папир задржи форму и димензије, а мастило поравнање,
пише Елементариум.
Кад нема клима-уређаја добар је и вентилатор.
Сем што је, по Керијеровом критеријуму, уређај за климатизацију морао да омогући контролисање температуре и влаге, он је накнадно додао још два: клима-уређај мора и да контролише циркулацију и вентилацију ваздуха као и да чисти ваздух. Свој патент из 1906. назвао је "апарат за третирање ваздуха".
Убрзо је, услед великих захтева за климатизацијом, основана компанија под називом "The Carrier Air Conditioning Company of America", данас широм света позната као "Carrier корпорација".
Прва приватна кућа која је хлађена захваљујући систему који је осмислио Керијер налази се у Чапел Хилу, у Северној Каролини. У тридесетим годинама 20. века у овој старинској кући изграђеној у 18. веку, у џорџијанском стилу, постављена је мрежа цеви и отвора, добро скривених иза лајсни из којих је избијао хладан или топао ваздух.