Енес Халиловић: Лековито је за нас да признамо истину о деведестима, о капиталу, о себи
© Фото : Стеријино позорје/промо
Пратите нас
Публика прихвата истину. Свако од нас треба да каже истину о себи, истину о деведесетим годинама, истину о капиталу; свака средина би требало да једног дана погледа истини у очи, каже за Спутњик Енес Халиловић, аутор романа „Ако дуго гледаш у понор“ према којем је рађена представа награђена на 66. Стеријином позорју.
Истина ослобађа
„Ко се бори с чудовиштима, мора пазити да при том и сам не постане чудовиште. И ако дуго гледаш у понор, и понор гледа у тебе“, стоји као мантра на почетку Халиловићег романа у којем се преплићу академско знање и горко животно искуство и ствара слика понора у које срља друштво деведесетих година.
„Публика прихвата истину. У бугарској драми Стефана Тсанева, када Перикле у тамници Атине пита људе због чега су на робији, сви кажу да су невини, а само један признаје да је зликовац. ’Па шта ће зликовац међу овим невиним људима’, каже Перикле и пушта га на слободу. Дакле, истина ослобађа“, сматра Халиловић.
Енес Халиловић
© Фото : Ален Бешић
„Ако дуго гледаш у понор“ је прича о криминалу, сиромаштву, судбини и љубави, деведестих година у Новом Пазару које је на сцену Регионалног позоришта Нови Пазар пренео редитељ Златко Паковић. Представа је проглашена за најбољу представу 66. Стеријиног позорја, а Златко Паковић је освојио и специјалну Стеријину награду за режију.
Жири Стеријиног позорја у коме су редитељка Снежана Тришић, глумица Наташа Тапушковић, драмски писац Давор Шпишић, сценограф Дарко Недељковић и глумац Михајло Несторовић Стеријину награду за глумачко остварење доделио је Рифату Рифатовићу за улогу у представи „Ако дуго гледаш у понор“. Божидар Обрадиновић освојио је награду за оригиналну сценску музику, а Стеријина награда из Фонда „Дара Даринка Чаленић“ за најбољу младу глумицу додељена је Анђели Марић.
Под слоганом „Злу времену, упркос“, 66. издање Стеријиног позорја затворено је 26. јуна.
© Tanjug / JAROSLAV PAP
„Веома сам задовољан како је Златко Паковић са глумцима на сцену пренео дух романа. Представа има одређену напетост, набој и дух времена деведесетих година прошлог века. Надам се да ће они који су читали књигу погледати представу као и они који су погледали представу прочитати књигу, ако то већ нису урадили“, наводи Халиловић чији ће роман „Ако дуго гледаш у понор“ ускоро добити и треће издање.
Понос не одзвања
Грех, рат, сиромаштво, злочин као архе, као ваздух, као вода, чине основну материју ове маестралне приче коју казује Нејра Бугарин, девојка која је изгубила све, осим образа. Њена приповест врви од клетви, од греха, али и унутрашње чистоте које пркоси друштву на самом дну морала. Без задршке, без украса, у њеном приповедању као рефрен чују се стихови Сапфо: „Понос не одзвања ти проста жено“.
„Публика реагује изванредно, а многи чак и плачу. То је зато што је ова прича нарочито осетљива за жене, било да се оне налазе у Новом Пазару, Краљеву, Београду, Новом Саду. Ако је људско питање, оно припада свима“, истиче награђивани писац.
У представи „Ако дуго гледаш у понор“ играју: Анђела Марић, Лемана Бињош, Сандра Миљковић, Рифат Рифатовић, Душан Живанић, Харис Шећеровић и Вахид Џанковић
© Фото : Стеријино позорје / Промо
У животу насеља Ерозија о којем казује трагична јунакиња, смех и сузе, теорија и живот, историја и истина здружују се у својеврсну халиловићевски плес који суочава са понором и даље од места у којем су се „људи претворили у нитне, у рајсфершлусе и у џепове“.
„Данас је ситуација другачија и многи су преживели јака искушења попут санкција, криза, рата, бомбардовања. Па и сама држава је својевремено стимулисала стране произвођаче и радила против свог народа. Има многих који су то издржали и остали честити. Што се тиче Новог Пазара он је сада универзитетски град, броји 130 хиљада људи, има добру уметничку сцену, спортску сцену. Студенти из 30 земаља света данас студирају у Новом Пазару. Ово што смо показали овом представом која је колективни чин, и то је слика Новог Пазара данас“, тврди писац.
Насловница романа „Ако дуго гледаш у понор“ Енеса Халиловића
© Фото : Промо
На самом дну постоји олакшање
На питање да ли, као што јунаци тврде, „на самом дну постоји олакшање“, наш саговорник каже:
„Ниједан човек на свету не може бити оптерећен више него што може да поднесе. Можда разлог лежи у томе што су у човековом мозгу центар за плакање и смех смештени једно поред другог, па нам се деси да плачемо и смејемо се истовремено. Докле год је тако, бићемо слободни“.
