00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Председник Литваније назвао СССР агресором

© Sputnik / Стрингер / Уђи у базу фотографијаПредседник Литваније Гитанас Науседа
Председник Литваније Гитанас Науседа - Sputnik Србија, 1920, 30.06.2021
Пратите нас
Председник Литваније Гитанас Науседа написао је чланак као одговор на чланак председника Русије Владимира Путина „Будимо отворени упркос прошлости“, објављеног на 80. годишњицу почетка Другог светског рата. Науседа је подсетио на пакт Молотов-Рибентроп и назвао СССР агресором, а не жртвом.
„Много је лакше негирати прошлост него је исправљати, написао је римски историчар Тит Ливије. Прошлост такође може бити сакривена или фалсификована. Међутим, то је погрешан начин да се ‘буде отворен’, како је предложио председник Русије Владимир Путин у листу ‘Цајт’“, написао је Науседа такође за овај немачки лист.
Науседа тврди да је за Литванију, Летонију, Естонију, Финску и Пољску Други светски рат није почео пре 80 година, већ пре скоро 82 године – 23. августа 1939, када је у Кремљу потписан Споразум о ненападању између Немачке и СССР-азаједно са тајним протоколима о подели Европе.
„И у то време СССР био је агресор, а не жртва. То је прошлост коју никада нећемо дозволити да се заборави“, пише Науседа.
Путин је написао чланак „Будимо отворени упркос прошлости“ посвећен 80. годишњици почетка Другог светског рата, а материјал је објављен 22. јуна – на Дан сећања и туге – у немачком листу „Цајт“, као и на сајту Кремља.
Руске власти су више пута изјављивале да неке европске земље покушавају да измене историју. Председник Русије Владимир Путин је средином децембра 2019. године рекао да су оне, између осталог Пољска, склопиле споразум са нацистичком Немачком и да Русија располаже документима о њиховим преговорима. Руски политичари сматрају да Европа није спремна да призна овај део своје историје. Путин је навео да је Руска Федерација дужна да осигура очување истине о Другом светском рату и да се супротставља покушајима фалсификовања историје.
Совјетске трупе пролазе једном од улица Харбина - Sputnik Србија, 1920, 27.08.2020
Русија упозорила „љубитеље историјских спекулација“: Не поредите СССР и нацистичку Немачку
Путин је 2020. написао чланак о Другом светском рату. У њему је шеф државе приметио да је резолуција Европског парламента, усвојена у септембру 2019. године и која директно оптужује СССР, заједно са Трећим рајхом, за покретање Другог светског рата, ударили на закључке Нирнбершког суда, на напоре светске заједнице која је после победоносне 1945. године створила универзалне међународне институције. А они који намерно доводе у питање овај консензус уништавају темеље читаве послератне Европе, истакао је тада Путин.
Став Русије остаје непромењен – кривична дела нацистичких саучесника не могу се оправдати и не застаревају, приметио је председник Русије. Путин је у свом чланку изјавио да је недопустиво изједначавати ослободиоце и окупаторе. Русија ће чврсто штитити истину засновану на документованим историјским чињеницама и наставити да искрено и непристрасно говори о догађајима из Другог светског рата, нагласио је Путин у том чланку.
Министарство спољних послова Русије наглашава да је приступање Балтика СССР-у било у складу са тадашњим нормама међународног права – између Совјетског Савеза и ових земаља није било војних дејстава, а увођење трупа извршено је на основу договора и уз изричиту сагласност власти ових република. Осим тога, у Летонији, Литванији и Естонији су током њиховог боравка у саставу Совјетског Савеза (са изузетком времена окупације од Немачке током Другог светског рата) радиле националне власти.
Министри иностраних послова Немачке и Совјетског Савеза, Јоким фон Рибентроп и Вјачеслав Молотов, потписали су међувладин споразум о ненападању између двеју држава 23. августа 1939. године. Према споразуму, Москва и Берлин су преузели на себе обавезу да се међусобно не нападају, да поштују неутралност у случају да једна од држава уђе у рат против треће државе и да неће ступати у савезе са другим државама које су „директно или индиректно усмерене против друге државе“.
Погледајте и шта је руски председник Владимир Путин поручио у обраћању поводом Дана сећања и туге, који Русија обележава 22. јуна, на дан напада Хитлерове Немачке на СССР:
Прочитајте још:
 
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала