Шта се „дрма“ под Ловћеном: Зашто је у Црној Гори забележен земљотрес који се није десио

© Depositphotos.com / DestinacigdemСеизмограф
Сеизмограф - Sputnik Србија, 1920, 30.06.2021
Пратите нас
Земљотрес јачине 4,5 степени Рихтерове скале, који је наводно погодио Црну Гору у уторак, заправо се — није ни десио. У питању је грешка у систему аутоматског откривања сеизмолошких активности, који државе користе да обавесте Европско-медитерански сеизмолошки центар о земљотресима.
Европско-медитерански сеизмолошки центар (ЕМСЦ), међународна невладина непрофитна организација, чији је циљ да што пре открије јачине и локације земљотреса, добија податке од више од 65 националних сеизмолошких завода. Поједине државе, попут Црне Горе и Србије, податке достављају аутоматски, а неке, попут Хрватске, тек након што их прегледа сеизмолог.
Путем аутоматског откривања, Центар је у уторак добио податак о земљотресу јачине 4,5 степени Рихтерове скале у Црној Гори и то саопштио на свом „Твитер“ налогу, што су медији из региона убрзо пренели. Недуго потом, Центар је на „Твитеру“ објавио да је систем за аутоматско откривање земљотреса направио грешку и извинио се због пласирања дезинформације.

Непостојећи земљотрес у Црној Гори

Сеизмолог Славица Радовановић за Спутњик истиче да та ситуација сведочи да се информације из Центра не могу узимати здраво за готово и да пре објављивања информације да се земљотрес негде догодио треба то проверити са државним Сеизмолошком заводом.
„То су оне локације које је алгоритам за детекцију земљотреса, који је софтверски апарат, дефинисао као земљотрес. Он може да погреши, јер су у начину на који он врши асоцирање свих података у јединствену базу, на основу које одређује где је био епицентар, могуће грешке. Зато се касније постављају критеријуми да не излазе такве грешке. Сви у жељи да што пре информишу праве грешке. Шта се десило? Нечији национални систем, а ми баш истражујемо ко је погрешио, пустио је погрешну информацију. Центар исто нема људе, него рачунаре и тај рачунар је преузео погрешну информацију и публиковао је“, појашњава Славица Радовановић.
Како каже, онда се највероватније догодило то да су у Црној Гори видели да је дошло до грешке и обавестили Центар да се земљотрес није догодио.
„У највећем броју случајева, Центар чека да од бар три мреже добије податке да би саопштио информацију. Они немају ниједну своју сеизмолошку станицу, само националне мреже које њима шаљу податке. Када је неки већи земљотрес у питању, онда одете на локалну мрежу, у овом случају црногорску и видите да тамо нема тог земљотреса. Онда помислите да је код Црногораца нешто застало и одете на српску мрежу и видите да ни тамо нема таквог земљотреса и схватите да то није тачан податак“, истиче Славица Радовановић.
Она напомиње да је начин обједињавања података, у суштини, добар, али да медији морају додатно да провере информацију о земљотресу из Центра пре него што је објаве.
Медији морају да додатно провере информацију о земљотресу из Центра пре него што је објаве

Потреси у Србији — слабији него на приморју

Међутим, потрес јачине 4,7 степени према Рихтеру на подручју Шибеника у Хрватској заиста се догодио почетком јуна. Славица Радовановић предочава да је јадранска обала „оживела“, јер Апенинско полуострво притиска Балканско и изазива земљотресе, што значи да ће их у региону бити и наредних година.
На питање да ли је и Србија угрожена, она одговара:
„Наши земљотреси су ређи, мање бројни и слабији. Ми од таквих земљотреса успешно можемо да се бранимо добром градњом, а да ли добро градимо, то ћемо видети кад буде први следећи земљотрес. Кад је пре неколико година прошао земљотрес у Италији, ми смо рекли да су у наредних десетак година на простору Балкана могући јаки земљотреси. Два су се већ догодила, Албанија и Хрватска, а бићемо сведоци још неких.“
​Подсетимо, подручје централне Хрватске непрестано подрхтава од разорног земљотреса јачине 6,2 степена по Рихтеровој скали, који је крајем децембра прошле године погодио то подручје.
Прочитајте још:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала