https://sputnikportal.rs/20210702/naucnici-resavaju-misteriju-podzemnih-jezera-na-marsu--zasto-su-tamo-gde-ne-treba-da-budu-video-1125811341.html
Научници решавају мистерију подземних језера на Марсу – зашто су тамо где не треба да буду? /видео/
Научници решавају мистерију подземних језера на Марсу – зашто су тамо где не треба да буду? /видео/
Sputnik Србија
Због чега су подземна језера на Марсу тамо где не би требало да буду? 02.07.2021, Sputnik Србија
2021-07-02T22:08+0200
2021-07-02T22:08+0200
2023-03-10T08:51+0100
наука
језера
свемир
друштво
марс
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112062/63/1120626346_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_74beb729dee15f6e7c39d5d96f675c6f.png
Откриће објављено 2018. године заувек је променило схватање геологије Марса. Тада је радарима, испод прашњаве површине откривена „сјајна мрља“ која је указивала на постојање подземног резервоара са текућом водом.Након што су спровели накнадне анализе, стручњаци су пронашли још таквих сјајних мрља и установили да се испод суве површине Црвене планете скрива читава мрежа подземних језера.Ипак, није све тако једноставно.Према новом истраживању, које је открило да постоји још десетине таквих сјајних мрља, неке од њих налазе се у регијама које су превише хладне за текућу воду, преноси хрватски портал„Индекс“.Прву такву мрљу уочила је на Марсовом јужном полу летелица Марс Експрес помоћу свог радара. Након даље анализе архивираних података откривене су још три овакве карактеристике које наликују језеру.Са Универзитета Аризона проширили су пређашњу потрагу за светлим мрљама. Пронашли су на десетине високо рефлектирајућих подручја. Ипак, нека од њих налазила су се на километар испод површине, где је температура око - 63 степена Целзијусових.Претходна истраживања показала су да вода пуна калцијума и магнезијума може дуго да остане у текућем стању и на - 123 степена Целзијусових. Такође, знамо да је Марс богат таквим солима, као и натријумом.Студија из 2019. је, међутим, показала како нема те количине соли која је довољна за отапање леда у подножју слојева наслага на јужном полу Марса.Ни вулканска активност не решава проблемСтручњаци су стога закључили да би за отапање требало да постоји неки облик геолошког загревања, можда у облику геотермалне активности или вулканизма. Међутим, иако постоје докази вулканских активности на Марсу, оне су детектоване изван подручја полова.Па шта су онда ове сјајне мрље? Научници за сада нису сигурни. Ако даља истраживања покажу да се дефинитивно ради о текућој води, онда ће бити потребно и схватити по ком принципу се тај лед отопио и претворио у подземно језеро, преноси „Национална географија“.Прочитајте још:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112062/63/1120626346_240:0:1680:1080_1920x0_80_0_0_74d45959e5f1bae3237cdd873e114d6b.pngSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука, језера, свемир, друштво, марс
наука, језера, свемир, друштво, марс
Научници решавају мистерију подземних језера на Марсу – зашто су тамо где не треба да буду? /видео/
22:08 02.07.2021 (Освежено: 08:51 10.03.2023) Због чега су подземна језера на Марсу тамо где не би требало да буду?
Откриће објављено 2018. године заувек је променило схватање геологије Марса. Тада је радарима, испод прашњаве површине откривена „сјајна мрља“ која је указивала на постојање подземног резервоара са текућом водом.
Након што су спровели накнадне анализе, стручњаци су пронашли још таквих сјајних мрља и установили да се испод суве површине Црвене планете скрива читава мрежа подземних језера.
Ипак, није све тако једноставно.
Према новом истраживању, које је открило да постоји још десетине таквих сјајних мрља, неке од њих налазе се у регијама које су превише хладне за текућу воду, преноси хрватски портал„Индекс“.
„За сада нисмо сигурни да ли ти сигнали приказују подручја текуће воде или не, али засигурно су те светле мрље распрострањеније него што се првобитно мислило. Или је текућа вода честа појава испод јужног пола Марса или ови сигнали указују на нешто сасвим друго“, рекао је научник Џефри Плаут из Насиног института.
Прву такву мрљу уочила је на Марсовом јужном полу летелица Марс Експрес помоћу свог радара. Након даље анализе архивираних података откривене су још три овакве карактеристике које наликују језеру.
„Стога, ако су сигнали који долазе испод земље јачи од оних који се одбијају са површине, онда можемо претпоставити да се ради о текућој води“, додао је.
Са Универзитета Аризона проширили су пређашњу потрагу за светлим мрљама. Пронашли су на десетине високо рефлектирајућих подручја. Ипак, нека од њих налазила су се на километар испод површине, где је температура око - 63 степена Целзијусових.
Претходна истраживања показала су да вода пуна калцијума и магнезијума може дуго да остане у текућем стању и на - 123 степена Целзијусових. Такође, знамо да је Марс богат таквим солима, као и натријумом.
Студија из 2019. је, међутим, показала како нема те количине соли која је довољна за отапање леда у подножју слојева наслага на јужном полу Марса.
Ни вулканска активност не решава проблем
Стручњаци су стога закључили да би за отапање требало да постоји неки облик геолошког загревања, можда у облику геотермалне активности или вулканизма. Међутим, иако постоје докази вулканских активности на Марсу, оне су детектоване изван подручја полова.
„Једна могућност за добијање овакве количине топлоте је вулканизам. Међутим, нисмо видели јаке доказе недавних вулканских активности на јужном полу. А чини се мало вероватним да би вулканска активност на једном подручју омогућила постојање подземне текуће воде на целој планети“, рекла је научница са Универзитета Аризона.
Па шта су онда ове сјајне мрље? Научници за сада нису сигурни. Ако даља истраживања покажу да се дефинитивно ради о текућој води, онда ће бити потребно и схватити по ком принципу се тај лед отопио и претворио у подземно језеро, преноси „
Национална географија“.