План освете: Враћа ли се Доналд Трамп
18:56 04.07.2021 (Освежено: 09:59 26.01.2022)
© AP Photo / Chris Seward
Пратите нас
Бивши амерички председник Доналд Трамп кренуо је у кампању за парламентарне изборе 2022. године митингом у Охају. Он је на скупу рекао да земља иде „ка пропасти“ са садашњим председником Бајденом, али је представио и план освете републиканским конгресменима који су гласали за његов опозив. Може ли Трамп „Америку опет учинити великом“ — још једном?
Чињеница да Трамп кампању почиње са намером да се обрачуна са партијским неистомишљеницима, за историчара и спољнополитичког уредника америчког часописа „Хрониклс“ Срђу Трифковића није изненађење.
Он подсећа да је још 2016. бивши председник унутар Републиканске странке имао огорчене непријатеље који су припадали партијском естаблишменту и који су нераскидиви део онога што Трамп назива „вашингтонском мочваром“. Њихово оличење је, каже наш саговорник, представљао Мит Ромни, кандидат републиканца на изборима 2012. и једини републиканац који је у Сенату гласао за Трампов импичмент.
Може ли Трамп „Америку опет учинити великом“ — још једном
„Тај естаблишментски, дубокодржавни сегмент Републиканске странке се понадао да ће са Трамповим удаљавањем из Беле куће и са тиме што му је ускраћен приступ друштвеним мрежама, наступити тренутак да они напокон поврате своје позиције и постану, као и увек, квазидесни део либерално-конзервативног дуопола, који је заправо један јединствени режим. Међутим, преварили су се јер је већина републиканских конгресмена и сенатора остала доследна у подршци Трамповом наративу по питању избора и догађаја на Капитол хилу и то не зато што се заиста са њим у свему слажу, већ пре свега јер су заинтересовани за своју политичку будућност. Такође, у самој бази републиканаца, у унутрашњости Америке и у срединама које су биле тешко погођене последицама глобализације, где је дошло до деиндустријализације и губитка позиција средње и радничке класе, Трамп је остао изузетно популаран“, објашњава Трифковић.
Иако могули Фејсбука и Твитера покушавају да га ућуткају, да не говоримо о мејнстрим медијима који су одувек били против њега, Трамп ће наћи алтернативне начине и платформе да дође до бирача, сматра Трифковић, јер поред масовних митинга постоје и други канали директног комуницирања са бирачким телом.
Из Представничког дома Трамп би загорчао живот демократама
Када је реч о Трамповој подршци кампањи републиканаца за изборе за Конгрес идуће године, историчар каже да неки републикански стратези сматрају да би бивши председник и сам требало да се кандидује.
„Не да би наставио своју политичку каријеру као обичан конгресмен, већ зато што би као члан Конгреса врло лако могао да буде изабран за вођу републиканског кокуса у том телу. Са те позиције он би, уколико републиканци идуће године на међумандатним изборима добију већину у Представничком дому, могао да буде изабран и за председавајућег Представничког дома, као што је то била Ненси Пелоси када су демократе имале већину у време његовог председниковања. Као трећи у хијерархији америчког политичког система Трамп би апсолутно загорчао живот и Бајден-Харисовој администрацији и целом либералном естаблишменту, који је мислио да га се једном за свагда отарасио“, оцењује Трифковић.
Републиканци, уверен је наш саговорник, имају солидне изгледе да преотму већину у Представничком дому.
„Они имају тенденцију раста, па ако до избора у новембру 2022. не дође до битног опоравка економије и Бајденова администрација се ували у још неки нови ратни сукоб, са Ираном или неким новим ангажманима на Блиском истоку, то би лако могло да доведе до новог повратка републиканаца у већину и у Сенату и у Представничком дому“, указује Трифковић.
Уредник часописа „Хрониклс“ каже да Трампова стратегија у овој кампањи није на отварању неке нове визије, мимо онога што је било у првој кампањи.
„Мислим да ће његов фокус пре свега бити на упорној и за демократе крајње иритантној критици демократског естаблишмента, начина на који су дошли у Белу кућу, начина на који њега и његове истомишљенике искључују са друштвених мрежа и начина на који манипулишу јавним наративом у мејнстрим медијима. Мислим да је то оно што уистину иритира Американце који нису потпуно под утицајем ’Си-Ен-Ен-а‘, ’Њујорк тајмса‘ и ’Вашингтон поста‘ и осталог монолита водећих медија“, примећује Трифковић.
Да ли би нове истраге могле Трампа довести до банкрота
На питање како гледа на најаву оптужнице против Трампове организације, која се односи на избегавање пореза и уносне повластице које су извршни директори организације добијали, попут станова, аутомобила и школарина за децу, као и да ли је и то део тактике демократа да га доведу до банкрота и тако избаце из игре, Трифковић каже да истраге за наводне финансијске малверзације и прекршаје није лако исконструисати, јер је то емпиријски проверљива ствар која подлеже форензичким истрагама са обе стране.
„Мислим да Трампу не прети ни најмања опасност од банкрота, а сама чињеница да се води истрага за његове подржаваоце, само ће бити додатни доказ да је он жртва ’лова на вештице‘, а не повод да размишљају о томе да ли је он крив за неке малверзације или пореске вратоломије“, закључује Срђа Трифковић за Спутњик.
На митингу у градићу Велингтон у држави Охајо Трамп је жестоко критиковао имиграциону политику председника Џоа Бајдена, а од својих присталица је затражио да несебично помогну републиканцима да врате већину у Конгресу. Када је реч о освети републиканцима који су гласали за његов опозив, као првог „издајника“ означио је конгресмена из Охаја Антонија Гонзалеса.
