Шта би значило да Србија и КиМ истовремено уђу у ЕУ

© Sputnik / Александар МилачићСрбија, непризнато Косово и ЕУ - илустрација
Србија, непризнато Косово и ЕУ - илустрација - Sputnik Србија, 1920, 04.07.2021
Пратите нас
Иза предлога бившег посредника ЕУ за дијалог Београда и Приштине Роберта Купера да Косово и Србија буду примљене истовремено у Европску унију, стоји заправо „скривени“ захтев да Србија призна Косово. ЕУ не признаје Резолуцију 12 44 и неће мењати своју политику према Косову због Србије, оцена је саговорника Спутњика.
Зоран Миливојевић, дипломата у пензији и политиколог др Дејан Вук Станковић подсећају да ЕУ нема намеру скоро да се проширује, али и да не жели да у својим редовима има „конфликтну територију“.

Порука Србији да призна Косово

Миливојевић овоме додаје да и када би се хипотетички направио политички преседан на који би Брисел пристао, не би било консензуса међу европским државама да Србија са Косовом и Метохијом уђе у ЕУ, јер је већина држава-чланица ЕУ признала независно Косово.
„Питање је када ће се уопште стећи неки услови да може да се разговара о уласку Србије у ЕУ, а дотле морају да се траже решења везна за Косово. Улазак у ЕУ би подразумевао неку врсту признања тзв. независног Косова, па не видим модел по коме би овакав план могао да буде реализован, а да не значи дефинисање косовске државности“, објашњава саговорник Спутњика.
У ЕУ улазе суверене државе, подсећа Миливојевић, а не ентитети или територије под протекторатом, иако је по Резолуцији 12 44 СБ УН Косово и Метохија део државе Србије.

Сва отворена питања би остала

„Државе које су признале Косово резолуција не занима. Уколико би се и десило неко чудо по овом питању, то не би значило да би све ствари које су сада спорне између Приштине и Београда могле да се ’гурну под тепих‘, већ би морале да се како–тако реше. Да се дефинише наше право на културну баштину, образовање српске популације, формира неки облик ЗСО прихватљив за нас, имовина, статус Срба на КиМ, положај СПЦ и тако даље. Србија би неизбежно морала да призна неки статус Косову, како год да окренемо причу“, верује Миливојевић.
На питање како би после евентуалног уласка у ЕУ функционисале Србија и КиМ, Миливојевић каже да се и у ЕУ и те како поштују и државе и границе, без обзира што постоје механизми по којима су се државе-чланице ЕУ одрекле великог дела свог суверенитета у корист централе у Бриселу.
Станковић, с друге стране, напомиње да је Европска унија одавно Београду нагласила да је главни услов за улазак у ЕУ — признање Косова.
„Постаје јасно да Западу питање Косова почиње да буде веома битно и они ће и те како инсистирати на томе да Србија призна Косово. Што се тиче ЕУ, мислим да ни они који у Бриселу раде на такозваном проширењу Уније, не верују да ће нека држава из овог региона у скорије време, после Хрватске, постати њихов члан“, каже др Станковић.

Брисел не признаје Резолуцију 12 44

Станковић је изричит у свом ставу да ЕУ неће због било чега мењати своје ставове, већ да ће се руководити стањем на терену.
„Просто, Европа неће да увози конфликте. За њих је непобитна чињеница да је Косово независна држава, а како ће Србија са тим да изађе на крај, то је за ЕУ секундарно питање. Њих не занима да преиспитују своју политику, осим да фактичко стање политички верификују, јер би свака друга промена, по њиховом мишљењу, била много компликованије и безбедносно ризичнија“, закључује Станковић.
Србија, додаје он, нема подршку у оквиру Европске уније за Резолуцију 12 44 СБ УН, посебно не у сегменту где се наглашава да је КиМ део Србије. Оба саговорника Спутњика су уверена да тек сада, кад се и Америка јаче умешала у решавање „косовског чвора“ и тиме дала ветар у леђа ЕУ, нема никакве шансе да Србија са КиМ уђе у ЕУ, па све и да Приштина на то пристане.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала